Питање
Шта Библија говори о раду?
Одговор
„Нико никад не би требало да ради. Рад је извор скоро све беде на свету. Скоро свако зло које можеш да именујеш долази од рада или од живота у свету осмишљеном да се ради. Да би се зауставила патња, морамо да престанемо да радимо". Ово су почетне речи есеја Боба Блека из 1985. године „Укидање рада". У култури која воли слободно време, многи би се, пуног срца, сећали Блекове емоције. Американци проводе, отприлике, пола свог времена посвећени послу. Да ли је рад клетва или је нешто за шта су људи јединствено створени да раде? Значај и благотворна природа рада је наглашена тема у Библији и стоји као сушта супротност Блековим тврдњама.
Порекло рада описано је у књизи Постања. У уводном пасусу, Бог је први радник, заузет стварањем света (Постање 1:1-15). Библија говори да је Бог створио свет за 6 дана и одмарао на седми дан. Бог је први који је радио на земљи; стога, легитимни рад одражава Божије деловање. Пошто је Бог суштински добар, рад је суштински добар (Псалам 25:8; Ефесцима 4:28). Штавише, Постање 1:31 објављује да, када је Бог видео плод својих руку, Он је то назвао „веома добрим". Бог је испитао и оценио квалитет свог рада и када је оценио да је урадио добар посао, био је задовољан ишодом. Према овом примеру, очигледно је да рад треба да буде продуктиван. Рад треба да се води на начин који производи најквалитетнији резултат. Награда за посао је част и задовољство које долази од добро одрађеног посла.
Псалам 19 каже да се Бог открио свету кроз Његов рад. Кроз откривење у природи, Божије постојање је објављено свакој особи на земљи. Стога, рад открива нешто о особи која га обавља. Показује карактер, мотивацију, вештину, способност и личне особине. Исус је говорио о овом принципу у Матеју 7:15-20, када је рекао да лоше дрвеће производи лош плод,а добро дрвеће само добар плод. Исаиаја 43:7 указује да је Бог створио човека на своју славу. У 1. Коринћанима 10:31 читамо да шта год да радимо треба то да радимо Њему на славу. Реч „прославити" значи „прецизно представити". Стога, рад који хришћани чине треба свету да представе исправну слику Бога у праведности, верности и изврсности.
Бог је створио човека по Његовом лику (Постање 1:26-31). Створио је човека да ради са Њим на свету. Бог је створио врт и поставио Адама да га обрађује и одржава (Постање 2:8, 15). Поред тога, Адам и Ева је требало да потчине земљу и њоме владају. Шта значи овај првобитни мандат за рад? Обрађивати значи подстицати раст и унапређивати. Одржавати значи чувати од пропадања. Потчинити значи вршити контролу и дисциплину. Владати значи управљати, узети одговорност за нешто и доносити одлуке.Овај мандат односи се на сва занимања. Вође реформације из 15. века гледали су на занимање као на службу Богу. Када се гледа као на службу Богу, послови би требало да буду признати као службе,а радна места као мисијска поља.
Пад човека, описан у Постању 3, довео је до промене у природи посла. Као одговор на Адамов грех, Бог је прогласио неколико осуда у Постању 3:17-19, од којих је најгора смрт. Међутим, рад и резултати рада имају главно место у остатку осуда. Бог је проклео земљу. Рад је постао тежак. Реч која се овде користи подразумева изазов, тешкоћу, исцрпљеност и борбу. Сам по себи, рад је и даље био добар, али човек може да очекује да ће га постићи „у зноју лица свога". Такође, човек ће јести од плодова земље, али земља ће производити трње и коров. Тежак рад и напор неће увек бити награђени онако како радник очекује или жели.
Такође је наглашено да ће човек јести од плодова земље, али не и врта. Врт симболизује земаљски рај, који је Бог створио ограђеног. Вртови симболизују чистоту и невиност. Са друге стране, земља или поље представља простор без граница, без заштите и наглашавају губитак забране и световност. Стога, радно окружење може бити непријатељски настројено, посебно према хришћанима (Постање 39:1-23; Излазак 1:8-22; Немија 4).
Речено је да човек има три основне потребе у животу: љубав, сврху и значај. Много пута, људи покушавају да нађу сврху и значај у самом послу. У књизи Проповедника 2:4-11, Соломон излаже детаље његовог трагања за смислом на различитим пројектима и пословима. Иако је посао донео неки степен задовољства у остварењу, његов закључак је: „И ја стадох размишљати о свим делима руку својих и о труду који уложих да их изведем, И гле, све је таштина и трчање за ветром. Нема никакве користи од онога што се ради под сунцем".
Други битни библијски принцип по питању посла су:
• Рад се обавља не само да би донео добробит раднику, већ и другима (Излазак 23:10-11; Поновљени закон 15:7-11; Ефесцима 4:28)
• Рад је дар од Бога и Његови људи ће бити благословени (Псалам 104:1-35; 127:1-5; Проповедник 3:12-13; 5:18-20; Изреке 14:23)
• Бог опрема свој народ за рад (Излазак 31:2-11)
Много се расправља у последње време о друштвеним одговорностима и обавезама према незапосленима, неосигуранима и необразованима у друштву. Занимљиво је истаћи да је библијски систем социјалне помоћи био систем рада (Књига Левита 19:10; 23:22). Библија оштро осуђује лењост (Изреке 18:9). Павле јасно ставља до знања питање хришћанске радне етике: „А ко не води бригу о својима, нарочито о домаћима, одрекао се вере и гори је од онога који не верује" (1. Тимотеју 5:8).
Поред тога, Павлово упутство другој цркви у вези са онима који више воле да не раде било је: „да се одвојите од свакога брата који живи неуредно, а не по предању које су примили од нас". И даље наставља „ако неко неће да ради, нека и не једе". Уместо тога, Павле даје упутство онима који су лењи: „Таквима пак налажемо и опомињемо их у Господу Исусу Христу да мирно радећи једу свој хлеб" (2. Солуњанима 3:12).
Иако је Божија првобитна замисао за рад извитоперена грехом, Бог ће, једног дана, обновити рад без терета који је грех унео (Исаија 65:17-25; Откривење 15:1-4; 22:1-11). До дана када ново небо и нова земља не буду успостављени, хрићански став према раду треба да осликава оно што је Исус рекао: „Моје јело је у томе да извршим вољу онога који ме је послао и да свршим његово дело" (Јован 4:34).
English
Шта Библија говори о раду?
