Питање
Да ли нас Библија учи да имамо дечију веру?
Одговор
Несумњиво, вера је суштина хришц́анског живота. Вера се у целој Библији подстиче и представља као нешто што је апсолутно необходно. У ствари, „без вере је немогуц́е угодити Богу" (Јеврејима 11: 6). Читаво поглавље Јеврејима 11 говори о вери и онима који су је поседовали. Вера је Божји дар, као што можемо да видимо у Ефесцима 2: 8–9, а не нешто што смо сами измислили. Сви хришц́ани су добили дар вере од Бога, а вера је део Божјег свеоружја — штит којим се штитимо од „пламених стрела нечастивог" (Ефесцима 6:16).
Библија нас нигде не насрчава да имамо "дечију" веру, или бар не тим речима. У Матејевом еванђељу 18:3, Исус каже да треба да "будемо као деца" да бисмо ушли у Божије царство. Контекст Исусове изјаве је питање ученика: „Ко је дакле највец́и у царству небеском?"(стих 1). Као одговор, Исус „ дозва дете, постави га међу њих и рече: 'заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско. Који се дакле понизи као ово дете, тај је највећи у царству небеском. И ко прими једно такво дете у моје име, мене прима'"(стихови 2–5).
Дакле, док се ученици фокусирају на оно што чини „величину" на небу, Исус пружа нову перспективу: пут на „горе" води на „доле". Потребна је кротост (уп. Матеј 5: 5). Исус подстиче ученике (и нас) да се стреме да поред вере имају и дечију скромност. Они који добровољно заузимају најнижи положај су највец́и у небеским очима. Мало дете нема амбиције, понос и охолост и зато је добар пример за нас. Деца су карактеристично скромна и поучљива. Нису склони поносу или лицемерју. Понизност је врлина коју је Бог наградио; као што Јаков каже: „Понизите се пред Господом и он ц́е вас подиц́и" (Јаков 4:10).
Иако се вера не помиње у Матеју 18: 1–5, ми знамо да није само понизност та која човека води на небо; то је вера у Сина Божијег. Скромна, непретенциозна вера с правом би се могла назвати „дечијом вером". Када је Исус желео да благослови децу, рекао је: „ Пустите дечицу да долазе к мени, не браните им; јер таквима припада царство Божије. 15 Заиста, кажем вам: ко не прими царства Божијег као мало дете, неће ући у њега."(Марко 10: 14–15). Како дете прима поклон? Са отвореношц́у, искреношц́у и необузданом радошц́у. Та врста аутентичне срец́е би требало да буде обележје наше вере док примамо Божји дар у Христу.
Деца се, наравно, лако заварају и залутају. У својој безумности имају тенденцију да пропусте истину и буду привучени митовима и фантазијама. Али то није оно што се подразумева под дечијом вером. Исус је промовисао смерну, искрену веру у Бога и за пример је употребио невиност детета. Угледајуц́и се на веру деце, једноставно бисмо требали држати Бога за Његову Реч. Као што деца верују својим земаљским очевима, ми бисмо требали веровати да ц́е наш „Отац небески [дати] добре дарове онима који га моле" (Матеј 7:11).
English
Да ли нас Библија учи да имамо дечију веру?
