Pitanje
Da li nas Biblija uči da imamo dečiju veru?
Odgovor
Nesumnjivo, vera je suština hrišćanskog života. Vera se u celoj Bibliji podstiče i predstavlja kao nešto što je apsolutno neobhodno. U stvari, „bez vere je nemoguće ugoditi Bogu" (Jevrejima 11: 6). Čitavo poglavlje Jevrejima 11 govori o veri i onima koji su je posedovali. Vera je Božji dar, kao što možemo da vidimo u Efescima 2: 8–9, a ne nešto što smo sami izmislili. Svi hrišćani su dobili dar vere od Boga, a vera je deo Božjeg sveoružja — štit kojim se štitimo od „plamenih strela nečastivog" (Efescima 6:16).
Biblija nas nigde ne nasrčava da imamo "dečiju" veru, ili bar ne tim rečima. U Matejevom evanđelju 18:3, Isus kaže da treba da "budemo kao deca" da bismo ušli u Božije carstvo. Kontekst Isusove izjave je pitanje učenika: „Ko je dakle najveći u carstvu nebeskom?"(stih 1). Kao odgovor, Isus „ dozva dete, postavi ga među njih i reče: 'zaista vam kažem, ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko. Koji se dakle ponizi kao ovo dete, taj je najveći u carstvu nebeskom. I ko primi jedno takvo dete u moje ime, mene prima'"(stihovi 2–5).
Dakle, dok se učenici fokusiraju na ono što čini „veličinu" na nebu, Isus pruža novu perspektivu: put na „gore" vodi na „dole". Potrebna je krotost (up. Matej 5: 5). Isus podstiče učenike (i nas) da se streme da pored vere imaju i dečiju skromnost. Oni koji dobrovoljno zauzimaju najniži položaj su najveći u nebeskim očima. Malo dete nema ambicije, ponos i oholost i zato je dobar primer za nas. Deca su karakteristično skromna i poučljiva. Nisu skloni ponosu ili licemerju. Poniznost je vrlina koju je Bog nagradio; kao što Jakov kaže: „Ponizite se pred Gospodom i on će vas podići" (Jakov 4:10).
Iako se vera ne pominje u Mateju 18: 1–5, mi znamo da nije samo poniznost ta koja čoveka vodi na nebo; to je vera u Sina Božijeg. Skromna, nepretenciozna vera s pravom bi se mogla nazvati „dečijom verom". Kada je Isus želeo da blagoslovi decu, rekao je: „ Pustite dečicu da dolaze k meni, ne branite im; jer takvima pripada carstvo Božije. 15 Zaista, kažem vam: ko ne primi carstva Božijeg kao malo dete, neće ući u njega."(Marko 10: 14–15). Kako dete prima poklon? Sa otvorenošću, iskrenošću i neobuzdanom radošću. Ta vrsta autentične sreće bi trebalo da bude obeležje naše vere dok primamo Božji dar u Hristu.
Deca se, naravno, lako zavaraju i zalutaju. U svojoj bezumnosti imaju tendenciju da propuste istinu i budu privučeni mitovima i fantazijama. Ali to nije ono što se podrazumeva pod dečijom verom. Isus je promovisao smernu, iskrenu veru u Boga i za primer je upotrebio nevinost deteta. Ugledajući se na veru dece, jednostavno bismo trebali držati Boga za Njegovu Reč. Kao što deca veruju svojim zemaljskim očevima, mi bismo trebali verovati da će naš „Otac nebeski [dati] dobre darove onima koji ga mole" (Matej 7:11).
English
Da li nas Biblija uči da imamo dečiju veru?
