Питање
Како би хришћанин требало да гледа на социјализам?
Одговор
Већина филозофа током векова веровала је да је историја обликована идејама, трагањем за правом стварношћу, или људским разумом. Међутим, постоји један славан филозоф који је тврдио да је подстицајни фактор иза целе људске историје била економија. Родитељи Карла Маркса су били Јевреји, рођен је 1818. и добио је докторат у 23. години. Тада се отиснуо у мисију да докаже да је човеков идентитет садржан у његовом раду и да економски системи у потпуности контролишу једну особу. Тврдећи да човечанство опстаје због свог рада, Маркс је веровао да су људске заједнице створене поделом рада.
Маркс је проучавао историју и закључио да је друштво стотинама година било засновано на агрикултури. Међутим, Индустријска револуција је све то изменила, у Марксовом виђењу, јер они који су до тада слободно радили за себе сада су били присиљени од стране економије да раде у фабрикама. Ово их је, према Марксу, лишило достојанства и идентитета јер је њихов рад дефинисао њихов идентитет, а сада су били сведени на обичне робове које су контролисали моћни послодавци. Ова перспектива је значила да је економија капитализма била по Марксу природни непријатељ.
Маркс је претпостављао да капитализам наглашава приватно власништво и тиме га ограничава на шаћицу повлашћених. Две одвојене „заједнице" су се појавиле у Марксовом уму: власници бизниса, или буржоазија, и радничка класа, или пролетаријат. Према Марксу, буржоазија је користила и експоатисала пролетаријат тиме што је добитак једне особе био губитак за другу. Штавише. Маркс је веровао да власници бизниса утичу на оне који праве закон да би осигурали своје интересе и одбранили се од губитка достојанства и права радника. На крају, Маркс је осећао да је „религија опијум за народ" коју богаташи користе да би манипулисали радничком класом; пролетаријату су обећане награде на небу једног дана ако наставе да марљиво раде тамо где их је Бог поставио (служећи буржоазији).
У земаљској утопији коју је Маркс замислио, људи све имају заједничко, и сви раде за опште добро човечанства. Марксов циљ је био да укине приватно власништво путем државног власништва над свим начинима економске производње. Када се једном укине приватно власништво, Маркс је сматрао да ће идентитет особе бити издигнут, и да је зид који је капитализам наводно створио између власника и радничке класе бити уништен. Сви би вредновали једни друге и радили заједно за исти циљ.
Постоје бар четири грешке у Марксовом начину размишљања. Прво, његова тврдња да нечије добро мора да буде на рачун друге особе је мит. Структура капитализма оставља доста простора да би се подигао њихов животни стандард путем иновације и надметања. Савршено је изводљиво да се више учесника такмичи и успева на тржишту потрошача који желе њихова добра и услуге.
Друго, Маркс није био у праву када је рекао да је вредност произивода заснована на количини напора који у то улажемо. Квалитет неког производа или услуге не могу да буду одређени количином напора коју радник троши. На пример, врхунски столар може да брже и лепше направи комад намештаја од невештог столара, и његов рад треба више да се цени (и то са правом) у економском систему као што је капитализам.
Треће, Марксове теорије захтевају власт која је лишена корупције и поништава могућност елитизма у својим редовима. Ако је историја ишта показала онда је то да моћ квари грешни људски од, и апсулутна моћ апсолутно квари. Народ или власт могу да убију идеју Бога, али неко ће преузети Божије место. Тај неко је обично једна особа или група која почиње да влада народом и тражи да одржи своју привилеговану позицију по сваку цену.
Четврто, и најбитније, Маркс није био у праву када је рекао да је идентитет једне особе повезан са оним што ради. Иако секуларно друштво сигирно форсира готово све да овако размишљају, Библија каже да сви имају пођеднаку вредност јер су створени на слику вечног Бога. Ту лежи права, унутрашња вредност човека.
Да ли је Маркс био у праву? Да ли је економија катализарор који води људску историју? Не, оно што усмерава људску историју је Творац унверзума који све контролише, укључујући и успон и пад сваког народа. Уз то, Бог такође котролише ко је на власти у сваком народу, као што Библија каже: „Свевишњи влада над краљевством људи, да га даје коме хоће, и узвисује на њему најнижега између људи" (Данило 4:17). Затим, Бог је тај који даје особи способност да ради и богатство које потиче од тога, не власт: „Ево шта сам видео: да је добро и лепо човеку да једе и пије, и да ужива у задовољству усред труда свога, којим се труди под сунцем, за време дана живота које му је Бог дао, јер је то његов удео. А ако Бог да коме богатсва и блага, и да му да ужива и да узима свој део, и да се радује с труда свога, то је од Бога дар" (Проповедник 5:17-18)
Како би хришћанин требало да гледа на социјализам?
