Pitanje
Kako bi hrišćanin trebalo da gleda na socijalizam?
Odgovor
Većina filozofa tokom vekova verovala je da je istorija oblikovana idejama, traganjem za pravom stvarnošću, ili ljudskim razumom. Međutim, postoji jedan slavan filozof koji je tvrdio da je podsticajni faktor iza cele ljudske istorije bila ekonomija. Roditelji Karla Marksa su bili Jevreji, rođen je 1818. i dobio je doktorat u 23. godini. Tada se otisnuo u misiju da dokaže da je čovekov identitet sadržan u njegovom radu i da ekonomski sistemi u potpunosti kontrolišu jednu osobu. Tvrdeći da čovečanstvo opstaje zbog svog rada, Marks je verovao da su ljudske zajednice stvorene podelom rada.
Marks je proučavao istoriju i zaključio da je društvo stotinama godina bilo zasnovano na agrikulturi. Međutim, Industrijska revolucija je sve to izmenila, u Marksovom viđenju, jer oni koji su do tada slobodno radili za sebe sada su bili prisiljeni od strane ekonomije da rade u fabrikama. Ovo ih je, prema Marksu, lišilo dostojanstva i identiteta jer je njihov rad definisao njihov identitet, a sada su bili svedeni na obične robove koje su kontrolisali moćni poslodavci. Ova perspektiva je značila da je ekonomija kapitalizma bila po Marksu prirodni neprijatelj.
Marks je pretpostavljao da kapitalizam naglašava privatno vlasništvo i time ga ograničava na šaćicu povlašćenih. Dve odvojene „zajednice" su se pojavile u Marksovom umu: vlasnici biznisa, ili buržoazija, i radnička klasa, ili proletarijat. Prema Marksu, buržoazija je koristila i ekspoatisala proletarijat time što je dobitak jedne osobe bio gubitak za drugu. Štaviše. Marks je verovao da vlasnici biznisa utiču na one koji prave zakon da bi osigurali svoje interese i odbranili se od gubitka dostojanstva i prava radnika. Na kraju, Marks je osećao da je „religija opijum za narod" koju bogataši koriste da bi manipulisali radničkom klasom; proletarijatu su obećane nagrade na nebu jednog dana ako nastave da marljivo rade tamo gde ih je Bog postavio (služeći buržoaziji).
U zemaljskoj utopiji koju je Marks zamislio, ljudi sve imaju zajedničko, i svi rade za opšte dobro čovečanstva. Marksov cilj je bio da ukine privatno vlasništvo putem državnog vlasništva nad svim načinima ekonomske proizvodnje. Kada se jednom ukine privatno vlasništvo, Marks je smatrao da će identitet osobe biti izdignut, i da je zid koji je kapitalizam navodno stvorio između vlasnika i radničke klase biti uništen. Svi bi vrednovali jedni druge i radili zajedno za isti cilj.
Postoje bar četiri greške u Marksovom načinu razmišljanja. Prvo, njegova tvrdnja da nečije dobro mora da bude na račun druge osobe je mit. Struktura kapitalizma ostavlja dosta prostora da bi se podigao njihov životni standard putem inovacije i nadmetanja. Savršeno je izvodljivo da se više učesnika takmiči i uspeva na tržištu potrošača koji žele njihova dobra i usluge.
Drugo, Marks nije bio u pravu kada je rekao da je vrednost proizivoda zasnovana na količini napora koji u to ulažemo. Kvalitet nekog proizvoda ili usluge ne mogu da budu određeni količinom napora koju radnik troši. Na primer, vrhunski stolar može da brže i lepše napravi komad nameštaja od neveštog stolara, i njegov rad treba više da se ceni (i to sa pravom) u ekonomskom sistemu kao što je kapitalizam.
Treće, Marksove teorije zahtevaju vlast koja je lišena korupcije i poništava mogućnost elitizma u svojim redovima. Ako je istorija išta pokazala onda je to da moć kvari grešni ljudski od, i apsulutna moć apsolutno kvari. Narod ili vlast mogu da ubiju ideju Boga, ali neko će preuzeti Božije mesto. Taj neko je obično jedna osoba ili grupa koja počinje da vlada narodom i traži da održi svoju privilegovanu poziciju po svaku cenu.
Četvrto, i najbitnije, Marks nije bio u pravu kada je rekao da je identitet jedne osobe povezan sa onim što radi. Iako sekularno društvo sigirno forsira gotovo sve da ovako razmišljaju, Biblija kaže da svi imaju podjednaku vrednost jer su stvoreni na sliku večnog Boga. Tu leži prava, unutrašnja vrednost čoveka.
Da li je Marks bio u pravu? Da li je ekonomija katalizaror koji vodi ljudsku istoriju? Ne, ono što usmerava ljudsku istoriju je Tvorac unverzuma koji sve kontroliše, uključujući i uspon i pad svakog naroda. Uz to, Bog takođe kotroliše ko je na vlasti u svakom narodu, kao što Biblija kaže: „Svevišnji vlada nad kraljevstvom ljudi, da ga daje kome hoće, i uzvisuje na njemu najnižega između ljudi" (Danilo 4:17). Zatim, Bog je taj koji daje osobi sposobnost da radi i bogatstvo koje potiče od toga, ne vlast: „Evo šta sam video: da je dobro i lepo čoveku da jede i pije, i da uživa u zadovoljstvu usred truda svoga, kojim se trudi pod suncem, za vreme dana života koje mu je Bog dao, jer je to njegov udeo. A ako Bog da kome bogatsva i blaga, i da mu da uživa i da uzima svoj deo, i da se raduje s truda svoga, to je od Boga dar" (Propovednik 5:17-18).
English
Kako bi hrišćanin trebalo da gleda na socijalizam?
