Питање
Шта црква треба да ради са новчаним прилогом који прима?
Одговор
Свака црква прима неку врсту десетка или новчаног прилога. Било да је по принципу „прослеђивања посуде у којој се новац скупља" или постављања кутије у углу светилишта или неки други принцип скупљања новца, цркви су потребна средства да би могла да функционише. Битно је како црква користи те фондове, јер она има одговорност према својим члановима, према заједници у којој функционише и према Богу.
Прво, црква има одговорност према својим члановима. Прва црква, она која је основана у Јерусалиму на Дан Педесетнице, посебно се трудила да изађе у сусрет практичним потребама својих чланова. „Велика благодат беше на свима њима. Нико међу њима није оскудевао, јер су сви поседници земље или кућа продавали што су имали, доносили су вредност проданога и стављали пред ноге апостола. Одатле се сваком делило — колико је коме било потребно″. Видимо да је новац доношен црквеним вођама које су биле одговорне за распоређивање новца на основу потреба. Храну су, такође, добијале и удовице (Дела 6:1).
Апостоли у Јерусалиму, потврђујући Павлову службу међу многобшцима, тражили су да се он „сећа сиромашних" (Галатима 2:10). Зато, добротворни рад за добробит сиромашних у цркви треба да буде део црквеног буџета. Касније, Павле даје упутства ко треба да прими помоћ, а ко треба да зависи од другог извора за своју егзистенцију (1. Тимотеју 5:3-16).
Различите локалне цркве у првом веку су, такође, користиле новчане прилоге да помогну другим црквама у потреби. Посебно, црква у Јерусалиму трпела је прогонство и глад, а црква у Антиохиији обезбеђивала је новац да помогне (Дела 11:29). Павле је касније носио дарове пуне љубави из Галатије (1. Коринћанима 16:1), Коринта (1. Коринћанима 16:3) и Македоније и Ахаје (Римљанима 15:25-26) у Јерусалим. Њега су пратили изасланици из Береје, Солуна, Дербе и азијске области (Дела 20:4).
Друго, црква има одговорност према заједници у којој функционише. Неопходно је досезати људе за Христа. „Стога, дакле, чинимо добро свима док имамо времена, а највише онима који припадају нашој верској породици″ (Галатима 6:10). Овај стих поставља приоритет – Божија породица на првом месту – али, такође, треба да налазимо начине да „чинимо добро" свакоме. Наравно, ово треба да укључи евангелизацију (Дела 1:8). Здрава црква треба да шаље мисионаре (види Дела 13:2-3) или да бар подржава мисионаре у различитим областима службе.
Црква која изгуби свој вањски фокус, што се види по томе где троши новац, показује знаке духовне слабости. Црквени консултант и аутор Том С. Рејнер, у својој књизи „Аутопсија мртве цркве″ каже да је један од симптома цркве која одумире проценат буџета који расте за потребе чланова цркве, док онај намењен људима које треба досегнути за Христа опада.
Треће, црква има одговорност према Богу. Наш Господ зна своју цркву (Откривење 2:2, 9, 13,19) и Он заповеда да Његова Реч треба да се проповеда (Римљанима 10:14; 2. Тимотеју 4:2) и да се „тајна Христова" проглашава (Колошанима 4:3). Објављивање еванђеља је најбитније. Све што унапређује тај циљ треба да има предност, а плаћање пастира је део тог циља. „Презвитерима који су добре старешине треба указивати двоструку част, нарочито онима који проповедају и поучавају. Јер Писмо каже: ,Не завезуј уста волу који вршеʾ, и ,Радник је достојан своје платеʾ″ (1. Тимотеју 5:17-18). Они који верно проповедају Божију Реч треба да приме заслужену надокнаду за свој рад (види такође 1. Коринћанима 9:11).
Потребна је мудрост када су у питању трошкови цркве и треба да се молимо за ту мудрост (Јаковљева 1:5). Нема ничег грешног у томе да имамо лепу зграду или добро одржавано земљиште, али се питамо некада да ли би тај новац био боље потрошен подршком неког мисионара или помагањем сиромашнијих цркава по свету.
Циљ цркве треба да буде Божије дело у свету. И све треба да буде учињено на Божију славу ( 1. Коринћанима 10:31). Рана црква „била је истрајна у апостолској науци и заједници, у ломљењу хлеба и у молитвама" (Дела 2:42). Можда ови поступци – ширење Речи, међусобно заједништво, причест и молитва – треба да буду основни водич како црква треба да употреби своје новчане прилоге.
English
Шта црква треба да ради са новчаним прилогом који прима?
