Pitanje
Šta crkva treba da radi sa novčanim prilogom koji prima?
Odgovor
Svaka crkva prima neku vrstu desetka ili novčanog priloga. Bilo da je po principu „prosleđivanja posude u kojoj se novac skuplja" ili postavljanja kutije u uglu svetilišta ili neki drugi princip skupljanja novca, crkvi su potrebna sredstva da bi mogla da funkcioniše. Bitno je kako crkva koristi te fondove, jer ona ima odgovornost prema svojim članovima, prema zajednici u kojoj funkcioniše i prema Bogu.
Prvo, crkva ima odgovornost prema svojim članovima. Prva crkva, ona koja je osnovana u Jerusalimu na Dan Pedesetnice, posebno se trudila da izađe u susret praktičnim potrebama svojih članova. „Velika blagodat beše na svima njima. Niko među njima nije oskudevao, jer su svi posednici zemlje ili kuća prodavali što su imali, donosili su vrednost prodanoga i stavljali pred noge apostola. Odatle se svakom delilo — koliko je kome bilo potrebno″. Vidimo da je novac donošen crkvenim vođama koje su bile odgovorne za raspoređivanje novca na osnovu potreba. Hranu su, takođe, dobijale i udovice (Dela 6:1).
Apostoli u Jerusalimu, potvrđujući Pavlovu službu među mnogobšcima, tražili su da se on „seća siromašnih" (Galatima 2:10). Zato, dobrotvorni rad za dobrobit siromašnih u crkvi treba da bude deo crkvenog budžeta. Kasnije, Pavle daje uputstva ko treba da primi pomoć, a ko treba da zavisi od drugog izvora za svoju egzistenciju (1. Timoteju 5:3-16).
Različite lokalne crkve u prvom veku su, takođe, koristile novčane priloge da pomognu drugim crkvama u potrebi. Posebno, crkva u Jerusalimu trpela je progonstvo i glad, a crkva u Antiohiiji obezbeđivala je novac da pomogne (Dela 11:29). Pavle je kasnije nosio darove pune ljubavi iz Galatije (1. Korinćanima 16:1), Korinta (1. Korinćanima 16:3) i Makedonije i Ahaje (Rimljanima 15:25-26) u Jerusalim. Njega su pratili izaslanici iz Bereje, Soluna, Derbe i azijske oblasti (Dela 20:4).
Drugo, crkva ima odgovornost prema zajednici u kojoj funkcioniše. Neophodno je dosezati ljude za Hrista. „Stoga, dakle, činimo dobro svima dok imamo vremena, a najviše onima koji pripadaju našoj verskoj porodici″ (Galatima 6:10). Ovaj stih postavlja prioritet – Božija porodica na prvom mestu – ali, takođe, treba da nalazimo načine da „činimo dobro" svakome. Naravno, ovo treba da uključi evangelizaciju (Dela 1:8). Zdrava crkva treba da šalje misionare (vidi Dela 13:2-3) ili da bar podržava misionare u različitim oblastima službe.
Crkva koja izgubi svoj vanjski fokus, što se vidi po tome gde troši novac, pokazuje znake duhovne slabosti. Crkveni konsultant i autor Tom S. Rejner, u svojoj knjizi „Autopsija mrtve crkve″ kaže da je jedan od simptoma crkve koja odumire procenat budžeta koji raste za potrebe članova crkve, dok onaj namenjen ljudima koje treba dosegnuti za Hrista opada.
Treće, crkva ima odgovornost prema Bogu. Naš Gospod zna svoju crkvu (Otkrivenje 2:2, 9, 13,19) i On zapoveda da Njegova Reč treba da se propoveda (Rimljanima 10:14; 2. Timoteju 4:2) i da se „tajna Hristova" proglašava (Kološanima 4:3). Objavljivanje evanđelja je najbitnije. Sve što unapređuje taj cilj treba da ima prednost, a plaćanje pastira je deo tog cilja. „Prezviterima koji su dobre starešine treba ukazivati dvostruku čast, naročito onima koji propovedaju i poučavaju. Jer Pismo kaže: ,Ne zavezuj usta volu koji vršeʾ, i ,Radnik je dostojan svoje plateʾ″ (1. Timoteju 5:17-18). Oni koji verno propovedaju Božiju Reč treba da prime zasluženu nadoknadu za svoj rad (vidi takođe 1. Korinćanima 9:11).
Potrebna je mudrost kada su u pitanju troškovi crkve i treba da se molimo za tu mudrost (Jakovljeva 1:5). Nema ničeg grešnog u tome da imamo lepu zgradu ili dobro održavano zemljište, ali se pitamo nekada da li bi taj novac bio bolje potrošen podrškom nekog misionara ili pomaganjem siromašnijih crkava po svetu.
Cilj crkve treba da bude Božije delo u svetu. I sve treba da bude učinjeno na Božiju slavu ( 1. Korinćanima 10:31). Rana crkva „bila je istrajna u apostolskoj nauci i zajednici, u lomljenju hleba i u molitvama" (Dela 2:42). Možda ovi postupci – širenje Reči, međusobno zajedništvo, pričest i molitva – treba da budu osnovni vodič kako crkva treba da upotrebi svoje novčane priloge.
English
Šta crkva treba da radi sa novčanim prilogom koji prima?
