Питање
Да ли треба да исповедамо грехе онима против којих смо згрешили?
Одговор
Ми знамо да треба да исповедамо грехе Богу, али много хришћана се пита да ли треба да исповедамо грехе и онима против којих смо згрешили. Да ли треба да кажемо особи против које смо згрешили да нам је жао? „Ходање у светлости" (1. Јованова 1:7) значи да живимо у послушности Божијим заповестима. У истом стиху, постоје стихови о опраштању у Христу и
„заједници једног са другим". Стога, постоји веза између поновног почетка и нашег односа са другима.
Сваки грех, на крају крајева, је против Бога (Псалам 51:4). Библија стално наглашава нашу потребу да исповедимо наше грехе Њему (Псалам 41:4; 130:4; Дела 8:22; 1. Јованова 1:9). Што се тиче признавања греха другима, Библија не даје свеобухватну заповест. Много пута нам је речено да признајемо наше грехе Господу, али једина директна заповест за признавање греха другима налази се у контексту старешина цркве који се моле за болесне (Јаковљева 5:16).
Ово не значи да не треба да тражимо опроштај друге особе. Библија даје примере признавања греха другим људима. Један такав пример су Јосифова браћа која траже опроштење у Постању 50: 17-18. Лично исповедање наговештава се у одломцима као што су Лука 17.3-4; Ефесцима 4:32 и Колошанима 3:13.
Принципи су следећи: 1) треба да тражимо опроштај од Господа сваки дан. Он жели „истину у срцу"(Псалам 51:6). Уколико је наш однос са Богом исправан, онда ће и наш однос са другим људима доћи на своје место. Опходићемо се према другима са љупкошћу, праведно и поштено (Псалам 15). Згрешити према некоме и не покушати да се ствари исправе било би незамисливо. 3) Степен извињења за грех треба да се подудара са степеном утицаја који је грех начинио. Другим речима, треба да тражимо опроштај од било кога ко је директно учествовао да бисмо осигурали исцељење.
На пример, уколико мушкарац гледа пожудно жену, треба одмах да призна тај грех Господу. Не би било потребно или прикладно да призна тај грех жени. Тај грех је између човека и Господа. Међутим, ако мушкарац прекрши обећање или учини нешто што директно утиче на жену, мора да јој то призна и тражи њен опроштај. Уколико грех укључује велики број људи, на пример цркву, човек или жена треба да исповеде грех и члановима цркве. Стога, признање и извињење треба да се подударају са утицајем. Они на које је грех утицао треба да чују признање греха.
Иако нам опроштење од Бога не зависи од тода да признамо грех и другима или од тога да ли су нам и они опростили, Бог нас позива да будемо искрени и отворени према другима у вези са нашим пропустима, посебно када наше грешке укључују и њих. Када смо увредили, повредили друге или згрешили против њих, треба да понудимо искрено извињење и признање и да тражимо опроштај. Да ли ће нам се опроштење признати, зависи од оног од кога тражимо. Наша одговорност је да се искрено покајемо, признамо грех и тражимо опроштење.
Да ли треба да исповедамо грехе онима против којих смо згрешили?
