Pitanje
Da li treba da ispovedamo grehe onima protiv kojih smo zgrešili?
Odgovor
Mi znamo da treba da ispovedamo grehe Bogu, ali mnogo hrišćana se pita da li treba da ispovedamo grehe i onima protiv kojih smo zgrešili. Da li treba da kažemo osobi protiv koje smo zgrešili da nam je žao? „Hodanje u svetlosti" (1. Jovanova 1:7) znači da živimo u poslušnosti Božijim zapovestima. U istom stihu, postoje stihovi o opraštanju u Hristu i
„zajednici jednog sa drugim". Stoga, postoji veza između ponovnog početka i našeg odnosa sa drugima.
Svaki greh, na kraju krajeva, je protiv Boga (Psalam 51:4). Biblija stalno naglašava našu potrebu da ispovedimo naše grehe Njemu (Psalam 41:4; 130:4; Dela 8:22; 1. Jovanova 1:9). Što se tiče priznavanja greha drugima, Biblija ne daje sveobuhvatnu zapovest. Mnogo puta nam je rečeno da priznajemo naše grehe Gospodu, ali jedina direktna zapovest za priznavanje greha drugima nalazi se u kontekstu starešina crkve koji se mole za bolesne (Jakovljeva 5:16).
Ovo ne znači da ne treba da tražimo oproštaj druge osobe. Biblija daje primere priznavanja greha drugim ljudima. Jedan takav primer su Josifova braća koja traže oproštenje u Postanju 50: 17-18. Lično ispovedanje nagoveštava se u odlomcima kao što su Luka 17.3-4; Efescima 4:32 i Kološanima 3:13.
Principi su sledeći: 1) treba da tražimo oproštaj od Gospoda svaki dan. On želi „istinu u srcu"(Psalam 51:6). Ukoliko je naš odnos sa Bogom ispravan, onda će i naš odnos sa drugim ljudima doći na svoje mesto. Ophodićemo se prema drugima sa ljupkošću, pravedno i pošteno (Psalam 15). Zgrešiti prema nekome i ne pokušati da se stvari isprave bilo bi nezamislivo. 3) Stepen izvinjenja za greh treba da se podudara sa stepenom uticaja koji je greh načinio. Drugim rečima, treba da tražimo oproštaj od bilo koga ko je direktno učestvovao da bismo osigurali isceljenje.
Na primer, ukoliko muškarac gleda požudno ženu, treba odmah da prizna taj greh Gospodu. Ne bi bilo potrebno ili prikladno da prizna taj greh ženi. Taj greh je između čoveka i Gospoda. Međutim, ako muškarac prekrši obećanje ili učini nešto što direktno utiče na ženu, mora da joj to prizna i traži njen oproštaj. Ukoliko greh uključuje veliki broj ljudi, na primer crkvu, čovek ili žena treba da ispovede greh i članovima crkve. Stoga, priznanje i izvinjenje treba da se podudaraju sa uticajem. Oni na koje je greh uticao treba da čuju priznanje greha.
Iako nam oproštenje od Boga ne zavisi od toda da priznamo greh i drugima ili od toga da li su nam i oni oprostili, Bog nas poziva da budemo iskreni i otvoreni prema drugima u vezi sa našim propustima, posebno kada naše greške uključuju i njih. Kada smo uvredili, povredili druge ili zgrešili protiv njih, treba da ponudimo iskreno izvinjenje i priznanje i da tražimo oproštaj. Da li će nam se oproštenje priznati, zavisi od onog od koga tražimo. Naša odgovornost je da se iskreno pokajemo, priznamo greh i tražimo oproštenje.
English
Da li treba da ispovedamo grehe onima protiv kojih smo zgrešili?
