Питање
Ако се обратим у Хришћанство, породица ће ме се одрећи и бићу ужасно прогоњен у мом народу. Шта да радим?
Одговор
Јако је тешко за вернике који живе у државама где је религијска слобода камен темељац опште културе да у потпуности швате цену тога да следиш Христа у другим деловима света. Библија је, међутим, Реч Божија, и као таква дубока у свом разумевању свих животних тегоба и невоља, невезано за време и место. Исус је био јасан у томе да је Њега следити ризичан подухват високе цене. У ствари, кошта нас свега. Прво, кошта нас самих себе. Исус је рекао народу који га је следио „Ко хоће за мном да пође, нека се одрекне самога себе, па нека понесе свој крст и иде за мном“ (Марко 8,34). Крст је био инструмент Исусове смрти и Исус јасно ставља до знања да следити Њега значи умрети самом себи. Све наше жеље и амбиције морају да буду распете да бисмо могли да задобијемо нов живот у Њему, јер нико не може да служи два господара (Лука 6,13). Али тај нови живот је нешто много више и много драгоценије од било чега што можемо да задобијемо на овом свету.
Друго, може да нас кошта породице и пријатеља. Исус објашњава у Матеју 10,32-39 да Његов долазак носи раздор између Његових следбеника и њихових породица, и да ако неко не мрзи (тј. мање воли) своју породицу, није достојан да буде Његов следбеник. Ако се ми одрекнемо Христа да бисмо одржали мир у својој земаљској породици, Он ће се одрећи нас у небу, а ако се Исус нас одрекне, нама ће бити забрањен улазак у небо. Али ако ми исповедимо Њега пред људима, упркос личној цени коју морамо да платимо, Он ће свом Оцу рећи: „ово је један од мојих – прими га у Твоје краљевство.“ Вечни живот је „бисер непроцењиве вредности“ у Матеју 13,44-45 за који је вредно дати све што имамо. Није добро да се вежемо за ствари овог кратког и пролазног живота и да изгубимо вечност. „Јер шта користи човеку да задобије сав свет, а живот свој изгуби?“ (Марко 8,36). Као што је Џим Елиот, мисионар који је убијен док је сведочио о Христу Хуарани Индијанцим у Еквадору, рекао: „Није луд онај који даје оно што не може да задржи како би добио оно што не може да изгуби.“
Исус је врло јасно рекао да је прогонство Његовог имена ради неизбежно. Он нас охрабрује да то прихватимо као нормалан део тога да смо Његови ученици, и да будемо храбри током прогонства. Он чак назива оног који је прогоњен „благословеним“ и каже нам „радујте се и кличите, јер је награда ваша велика на небесима“ (Матеј 5,10-12). Он нас подсећа да је Његов народ одувек био прогоњен. Старозаветни пророци су били вређани, прогоњени, мучени, убијани, а једном приликом чак и престругани на пола (Јевреји 11,37)! Сви Апостоли (осим Јована који је био прогнан на острво Патмос) били су побијени због проповедања Христа. По традицији, Петар је инсистирао да буде распет наопако јер се сматрао недостојним да умре на исти начин као његов Господ. Он чак пише у свом првом писму „Ако вас вређају за име Христово, будите блажени, јер Дух славе и Дух Божији почива на вама“ (1. Петрова 4,14). Апостол Павле је био у затвору, тучен и каменован небројено пута због проповедања Христа, али је сматрао своје патње недостојне да се помену у поређењу са славом која га је чекала (Римљани 8,18).
Док цена учеништва можда изгледа висока, поред небеских ту су и земаљске награде. Исус је обећао да ће са нама бити увек, чак до краја века (Матеј 28,20); Никада нас неће оставити нити напустити (Јеврејима 13,5); Он зна наш бол и патњу пошто је и сам патио због нас (1. Петрова 2,21); Његова љубав за нас не познаје границе, и Он нас никада неће искушавати преко оног што можемо да поднесемо и увек ће обезбедити начин да изађемо из њих (1. Коринћанима 10,13). Када се деси да смо ми ти први који у нашој породици или култури прихватају Христа, ми постајемо чланови Божије породице, а затим и Његови амбасдори љубави за наше вољене и за свет око нас. И као такви, ми исто тако можемо бити инструменти које Он користи да друге привуче себи, дајући нам радост која превазилази све што можемо да замислимо.
Ако се обратим у Хришћанство, породица ће ме се одрећи и бићу ужасно прогоњен у мом народу. Шта да радим?
