Pitanje
Ako se obratim u hrišćanstvo, porodica će me se odreći i biću užasno progonjen u mom narodu. Šta da radim?
Odgovor
Jako je teško za vernike koji žive u državama gde je religijska sloboda kamen temeljac opšte kulture da u potpunosti shvate cenu toga da slediš Hrista u drugim delovima sveta. Biblija je, medjutim, Reč Božija, i kao takva duboka u svom razumevanju svih životnih tegoba i nevolja, nevezano za vreme i mesto. Isus je bio jasan u tome da je Njega slediti rizičan poduhvat visoke cene. U stvari, košta nas svega. Prvo, košta nas samih sebe. Isus je rekao narodu koji ga je sledio „Ko hoće za mnom da podje, neka se odrekne samoga sebe, pa neka ponese svoj krst i ide za mnom“ (Marko 8,34). Krst je bio instrument Isusove smrti i Isus jasno stavlja do znanja da slediti Njega znači umreti samom sebi. Sve naše želje i ambicije moraju da budu raspete da bismo mogli da zadobijemo nov život u Njemu, jer niko ne može da služi dva gospodara (Luka 6,13). Ali taj novi život je nešto mnogo više i mnogo dragocenije od bilo čega što možemo da zadobijemo na ovom svetu.
Drugo, može da nas košta porodice i prijatelja. Isus objašnjava u Mateju 10,32-39 da Njegov dolazak nosi razdor izmedju Njegovih sledbenika i njihovih porodica, i da ako neko ne mrzi (tj. manje voli) svoju porodicu, nije dostojan da bude Njegov sledbenik. Ako se mi odreknemo Hrista da bismo održali mir u svojoj zemaljskoj porodici, On će se odreći nas u nebu, a ako se Isus nas odrekne, nama će biti zabranjen ulazak u nebo. Ali ako mi ispovedimo Njega pred ljudima, uprkos ličnoj ceni koju moramo da platimo, On će svom Ocu reći: „ovo je jedan od mojih – primi ga u Tvoje kraljevstvo.“ Večni život je „biser neprocenjive vrednosti“ u Mateju 13,44-45 za koji je vredno dati sve što imamo. Nije dobro da se vežemo za stvari ovog kratkog i prolaznog života i da izgubimo večnost. „Jer šta koristi čoveku da zadobije sav svet, a život svoj izgubi?“ (Marko 8,36). Kao što je Džim Eliot, misionar koji je ubijen dok je svedočio o Hristu Huarani Indijancim u Ekvadoru, rekao: „Nije lud onaj koji daje ono što ne može da zadrži kako bi dobio ono što ne može da izgubi.“
Isus je vrlo jasno rekao da je progonstvo Njegovog imena radi neizbežno. On nas ohrabruje da to prihvatimo kao normalan deo toga da smo Njegovi učenici, i da budemo hrabri tokom progonstva. On čak naziva onog koji je progonjen „blagoslovenim“ i kaže nam „radujte se i kličite, jer je nagrada vaša velika na nebesima“ (Matej 5,10-12). On nas podseća da je Njegov narod oduvek bio progonjen. Starozavetni proroci su bili vredjani, progonjeni, mučeni, ubijani, a jednom prilikom čak i prestrugani na pola (Jevreji 11,37)! Svi Apostoli (osim Jovana koji je bio prognan na ostrvo Patmos) bili su pobijeni zbog propovedanja Hrista. Po tradiciji, Petar je insistirao da bude raspet naopako jer se smatrao nedostojnim da umre na isti način kao njegov Gospod. On čak piše u svom prvom pismu „Ako vas vredjaju za ime Hristovo, budite blaženi, jer Duh slave i Duh Božiji počiva na vama“ (1. Petrova 4,14). Apostol Pavle je bio u zatvoru, tučen i kamenovan nebrojeno puta zbog propovedanja Hrista, ali je smatrao svoje patnje nedostojne da se pomenu u poredjenju sa slavom koja ga je čekala (Rimljani 8,18).
Dok cena učeništva možda izgleda visoka, pored nebeskih tu su i zemaljske nagrade. Isus je obećao da će sa nama biti uvek, čak do kraja veka (Matej 28,20); Nikada nas neće ostaviti niti napustiti (Jevrejima 13,5); On zna naš bol i patnju pošto je i sam patio zbog nas (1. Petrova 2,21); Njegova ljubav za nas ne poznaje granice, i On nas nikada neće iskušavati preko onog što možemo da podnesemo i uvek će obezbediti način da izadjemo iz njih (1. Korinćanima 10,13). Kada se desi da smo mi ti prvi koji u našoj porodici ili kulturi prihvataju Hrista, mi postajemo članovi Božije porodice, a zatim i Njegovi ambasdori ljubavi za naše voljene i za svet oko nas. I kao takvi, mi isto tako možemo biti instrumenti koje On koristi da druge privuče sebi, dajući nam radost koja prevazilazi sve što možemo da zamislimo.
English
Ako se obratim u hrišćanstvo, porodica će me se odreći i biću užasno progonjen u mom narodu. Šta da radim?
