Питање
У чему је разлика између забављања и удварања?
Одговор
Забављање и удварање су два начина да се започне однос са супротиним полом. Док се нехришћани забављају са намером да имају низ интимних физичких односа, за хришћанина ово није прихватљиво и никада не би требало да буде разлог за забављање. Многи хришћани виде забављање као нешто мало више од пријатељства и одржавају аспект пријатељства током забављања све док обоје нису спремни да се предају једно другом као потенцијални брачни партнери. Пре свега, забављање је време када хришћанин процењује да ли његов партнер заиста верује у Христа. Библија нас упозорава да верници и неверници не би требало да се венчавају, јер они који живе на светлости (Христовој) и они који живе у тами не могу да живе у хармонији (2.Коринћанима 6:14-15). Као што је раније речено, током овог времена би требало да буде мало или нимало физичког контакта, јер је то нешто на шта би требало да чекају до брака (1. Коринћанима 6:18-20).
Током удварања, особе немају никакав физички контакт (никакво додиривање, држање за руке, љубљење) до брака. Многи који имају однос удварања не проводе време заједно осим ако ту нису чланови породице, најбоље је да су то родитељи, стално присутни. Уз то, парови који су у односу удварања одмах јасно стављају до знања да је њихова намера да се увиди да ли је друга особа погодна за брачни однос. Заговорници удварања тврде да удварање дозвољава да двоје људи заиста упознају једно друго у платонском окружењу без притиска физичке блискости или емоција које би замаглиле њихово виђење.
Постоје пробеми који су везани за оба ова начина. За оне који се забављају, провођење времена заједно са особом супротног пола која им је привлачна може да представља искушење коме је тешко одолети. Хришћански пар који се забавља мора да постави границе и да се посвети томе да их не прелази. Ако виде да је то тешко, онда морају да предузму кораке да би били сигурни да је Христ увек прослављен током њиховог времена које проводе заједно и да грех никада не добије шансу да преузме њихов однос. Баш као и код удварања, родитељи пара који се забавља би требало да буду пристуни, да упознају особу са којом се њихово дете забавља, и да буду извор мудрог и духовног савета и вођства за обоје.
Удварање има своје потешкоће. Док многи заговорници удварања то виде као једини избор у проналаску партнера, други сматрају да је то притисак и контрола. Уз то, могло би да буде тешко пронаћи „праву особу" иза јавног лица које се представља пред целом породицом. Нико није исти у групи и у ситуацији један на један. Ако пар никада није сам, никада немају ту један на један прилику да комуницирају и упознају једно друго у емотивној и духовној блискости. Уз то, неке ситуације удварања су водиле до границе „уговорених бракова" од стране родитеља и имале су за ишод огорченост код једне или обе младе особе.
Битно да не заборавимо да ни забављање ни удварање нису дати као обавезни у Библији. На крају, хришћански карактер и духовна зрелост пара је од много већег значаја него тачан начин како да проводе време заједно. Према Библији, резултат процеса – побожан мушкарац и жена који се венчавају и одгајају породицу на славу Божију су од много већег значаја него метод који се користи да би се постигао тај ишод. „Ако, дакле, једете, ако пијете, ако ма шта чините, све чините на славу Божију" (1.Коринћанима 10:31)
Коначно, морамо да будемо опрезни ако верујемо да је лични избор – забављање или удварање – „једини начин" и да гледамо са висине на оне који направе супротан избор. Као и у свим стварима по питању којих Библија ништа не говори, јединство Христовог тела би требало да буде од највеће важности за наше умове, без обзира који лични избор други праве.
English
У чему је разлика између забављања и удварања?
