Pitanje
U čemu je razlika između zabavljanja i udvaranja?
Odgovor
Zabavljanje i udvaranje su dva načina da se započne odnos sa suprotinim polom. Dok se nehrišćani zabavljaju sa namerom da imaju niz intimnih fizičkih odnosa, za hrišćanina ovo nije prihvatljivo i nikada ne bi trebalo da bude razlog za zabavljanje. Mnogi hrišćani vide zabavljanje kao nešto malo više od prijateljstva i održavaju aspekt prijateljstva tokom zabavljanja sve dok oboje nisu spremni da se predaju jedno drugom kao potencijalni bračni partneri. Pre svega, zabavljanje je vreme kada hrišćanin procenjuje da li njegov partner zaista veruje u Hrista. Biblija nas upozorava da vernici i nevernici ne bi trebalo da se venčavaju, jer oni koji žive na svetlosti (Hristovoj) i oni koji žive u tami ne mogu da žive u harmoniji (2.Korinćanima 6:14-15). Kao što je ranije rečeno, tokom ovog vremena bi trebalo da bude malo ili nimalo fizičkog kontakta, jer je to nešto na šta bi trebalo da čekaju do braka (1. Korinćanima 6:18-20).
Tokom udvaranja, osobe nemaju nikakav fizički kontakt (nikakvo dodirivanje, držanje za ruke, ljubljenje) do braka. Mnogi koji imaju odnos udvaranja ne provode vreme zajedno osim ako tu nisu članovi porodice, najbolje je da su to roditelji, stalno prisutni. Uz to, parovi koji su u odnosu udvaranja odmah jasno stavljaju do znanja da je njihova namera da se uvidi da li je druga osoba pogodna za bračni odnos. Zagovornici udvaranja tvrde da udvaranje dozvoljava da dvoje ljudi zaista upoznaju jedno drugo u platonskom okruženju bez pritiska fizičke bliskosti ili emocija koje bi zamaglile njihovo viđenje.
Postoje probemi koji su vezani za oba ova načina. Za one koji se zabavljaju, provođenje vremena zajedno sa osobom suprotnog pola koja im je privlačna može da predstavlja iskušenje kome je teško odoleti. Hrišćanski par koji se zabavlja mora da postavi granice i da se posveti tome da ih ne prelazi. Ako vide da je to teško, onda moraju da preduzmu korake da bi bili sigurni da je Hrist uvek proslavljen tokom njihovog vremena koje provode zajedno i da greh nikada ne dobije šansu da preuzme njihov odnos. Baš kao i kod udvaranja, roditelji para koji se zabavlja bi trebalo da budu pristuni, da upoznaju osobu sa kojom se njihovo dete zabavlja, i da budu izvor mudrog i duhovnog saveta i vođstva za oboje.
Udvaranje ima svoje poteškoće. Dok mnogi zagovornici udvaranja to vide kao jedini izbor u pronalasku partnera, drugi smatraju da je to pritisak i kontrola. Uz to, moglo bi da bude teško pronaći „pravu osobu" iza javnog lica koje se predstavlja pred celom porodicom. Niko nije isti u grupi i u situaciji jedan na jedan. Ako par nikada nije sam, nikada nemaju tu jedan na jedan priliku da komuniciraju i upoznaju jedno drugo u emotivnoj i duhovnoj bliskosti. Uz to, neke situacije udvaranja su vodile do granice „ugovorenih brakova" od strane roditelja i imale su za ishod ogorčenost kod jedne ili obe mlade osobe.
Bitno da ne zaboravimo da ni zabavljanje ni udvaranje nisu dati kao obavezni u Bibliji. Na kraju, hrišćanski karakter i duhovna zrelost para je od mnogo većeg značaja nego tačan način kako da provode vreme zajedno. Prema Bibliji, rezultat procesa – pobožan muškarac i žena koji se venčavaju i odgajaju porodicu na slavu Božiju su od mnogo većeg značaja nego metod koji se koristi da bi se postigao taj ishod. „Ako, dakle, jedete, ako pijete, ako ma šta činite, sve činite na slavu Božiju" (1.Korinćanima 10:31)
Konačno, moramo da budemo oprezni ako verujemo da je lični izbor – zabavljanje ili udvaranje – „jedini način" i da gledamo sa visine na one koji naprave suprotan izbor. Kao i u svim stvarima po pitanju kojih Biblija ništa ne govori, jedinstvo Hristovog tela bi trebalo da bude od najveće važnosti za naše umove, bez obzira koji lični izbor drugi prave.
English
U čemu je razlika između zabavljanja i udvaranja?
