Питање
Шта у Библији значи да 'умреш себи'?
Одговор
Концепт "умирања себи" се налази у целом Новом Завету. Он изражава праву суштину хришћанског живота у коме ми узимамо наш крст и следимо Христа. Умирање себи је део тога да смо рођени наново; старо ја умире и ново долази у живот (Јован 3:3–7). Не само да су хришћани рођени наново када дођу до спасења, већ продужавају да умиру себи као част од свог освећења. Као такво, умирање себи је и једнократни догађај и животни процес.
Исус је стално понављао својим ученицима да треба да узму свој крст (инструмент смрти) и да га следе. Он је био јасан у томе, да ако неко жели да га следи, траба да се одрекне себе, што значи да треба да се одрекне свог живота — у духовном, симболичном па чак и у физичком смислу ако је потребно. Ово је предуслов за да се буде следбеник Христа, који је изјавио да покушај да спасимо наш земаљски живот има за последицу губитак наших живота за вечност. Али они који се одрекну својих живота заради Њега, ће наћи вечни живот (Матеј 16:24–25; Марко 8:34–35). Заиста, Исус је отишао тако далеко, када је рекао да они који нису готови да жртвују свој живот за Њега не могу бити Његови ученици (Лука 14:27).
Ритуал крштења изражава верникову посвећеност да умре старом, грешном начину живота (Римљанима 6:4–8) и да буде поново рођен за нови живот у Христу. Код хришћанског крштења, чин потапања у воду симболизује умирања и погребење са Христом. Чин изласка из воде одсликава Христово васкрсење. Кроз крштење ми се идентификујемо са Христом у Његовој смрти и васкрсењу, симболично приказујући цео хришћански живот као умирање себи и живљење у оном и за оног који је умро за нас (Галатима 2:20).
Павле објашњава Галатима процес умирања себи као као онај у коме је он "разапет са Христом," и сада не Павле живи, већ Христос живи у њему(Галатимас 2:20). Павлов стари живот, са својом тенденцијом да греши и следи начин на живот овога света, је мртав и нови Павле је место пребивања за Христа који живи у њему и кроз њега. Ово не значи да када "умремо себи" ми постајемо неактивни или неосетљиви, нити да се осећамо мртвим. Радије, умирање себи значи да су ствари старог живота умртвљени, највише грешан начин живота којим смо се бавили пре тога. "А Христови припадници су распели плот ( грешану природу) са свим страстима и пожудама" (Галатима 5:24). Тамо где смо некада тежили себичним задовољствима, сада са једнаком страшц́у тежимо ономе што је угодно Богу.
Умирање себи никада у Писму није било представљено као нешто необавезно у Хришћанском животу. То је реалност новог рођења; нико не може доћи Христу осим ако није вољан да види свој стари живот раyапет са Христом и да почне да живи изнова у послушности Њему. Исус описује млаке следбенике који покушавају да живе делимично у старом и делимично у новом као оне које ће Он испљунути (Откривење 3:15–16). То стање млакости је карактерисало цркву у Лоадикеји као и много других цркви данас. Да си "млак" је симптом неспремности да умреш себи и да живиш за Христа. Умирање себи је обавезно за хришћане; то је избор који води у вечни живот.
English
Шта у Библији значи да 'умреш себи'?
