Pitanje
Šta u Bibliji znači da 'umreš sebi'?
Odgovor
Koncept "umiranja sebi" se nalazi u celom Novom Zavetu. On izražava pravu suštinu hrišćanskog života u kome mi uzimamo naš krst i sledimo Hrista. Umiranje sebi je deo toga da smo rođeni nanovo; staro ja umire i novo dolazi u život (Jovan 3:3–7). Ne samo da su hrišćani rođeni nanovo kada dođu do spasenja, već produžavaju da umiru sebi kao čast od svog osvećenja. Kao takvo, umiranje sebi je i jednokratni događaj i životni proces.
Isus je stalno ponavljao svojim učenicima da treba da uzmu svoj krst (instrument smrti) i da ga slede. On je bio jasan u tome, da ako neko želi da ga sledi, traba da se odrekne sebe, što znači da treba da se odrekne svog života — u duhovnom, simboličnom pa čak i u fizičkom smislu ako je potrebno. Ovo je preduslov za da se bude sledbenik Hrista, koji je izjavio da pokušaj da spasimo naš zemaljski život ima za posledicu gubitak naših života za večnost. Ali oni koji se odreknu svojih života zaradi Njega, će naći večni život (Matej 16:24–25; Marko 8:34–35). Zaista, Isus je otišao tako daleko, kada je rekao da oni koji nisu gotovi da žrtvuju svoj život za Njega ne mogu biti Njegovi učenici (Luka 14:27).
Ritual krštenja izražava vernikovu posvećenost da umre starom, grešnom načinu života (Rimljanima 6:4–8) i da bude ponovo rođen za novi život u Hristu. Kod hrišćanskog krštenja, čin potapanja u vodu simbolizuje umiranja i pogrebenje sa Hristom. Čin izlaska iz vode odslikava Hristovo vaskrsenje. Kroz krštenje mi se identifikujemo sa Hristom u Njegovoj smrti i vaskrsenju, simbolično prikazujući ceo hrišćanski život kao umiranje sebi i življenje u onom i za onog koji je umro za nas (Galatima 2:20).
Pavle objašnjava Galatima proces umiranja sebi kao kao onaj u kome je on "razapet sa Hristom," i sada ne Pavle živi, već Hristos živi u njemu(Galatimas 2:20). Pavlov stari život, sa svojom tendencijom da greši i sledi način na život ovoga sveta, je mrtav i novi Pavle je mesto prebivanja za Hrista koji živi u njemu i kroz njega. Ovo ne znači da kada "umremo sebi" mi postajemo neaktivni ili neosetljivi, niti da se osećamo mrtvim. Radije, umiranje sebi znači da su stvari starog života umrtvljeni, najviše grešan način života kojim smo se bavili pre toga. "A Hristovi pripadnici su raspeli plot ( grešanu prirodu) sa svim strastima i požudama" (Galatima 5:24). Tamo gde smo nekada težili sebičnim zadovoljstvima, sada sa jednakom strašću težimo onome što je ugodno Bogu.
Umiranje sebi nikada u Pismu nije bilo predstavljeno kao nešto neobavezno u Hrišćanskom životu. To je realnost novog rođenja; niko ne može doći Hristu osim ako nije voljan da vidi svoj stari život rayapet sa Hristom i da počne da živi iznova u poslušnosti Njemu. Isus opisuje mlake sledbenike koji pokušavaju da žive delimično u starom i delimično u novom kao one koje će On ispljunuti (Otkrivenje 3:15–16). To stanje mlakosti je karakterisalo crkvu u Loadikeji kao i mnogo drugih crkvi danas. Da si "mlak" je simptom nespremnosti da umreš sebi i da živiš za Hrista. Umiranje sebi je obavezno za hrišćane; to je izbor koji vodi u večni život.
English
Šta u Bibliji znači da 'umreš sebi'?
