Питање
Колиико је лако веровати?
Одговор
Ми смо благодаћу спашени по вери (Ефесцима 2:8). На основу тога, неки људи закључују да не постоји одговарајућа потреба да се води посвећен живот хришћанског учеништва као доказ за спасење. Други могу да кажу да је особа спашена, јер се молила молитву спасења душе, без неког правог убеђења у грех и праве вере у Христа. Изговорити молитву је лако, али за спасење је потребно више од пуког изговарања речи.
Није потребно пуно расправа на ту тему и заснивају се на неразумевању Библије. Библија је јасна да је спасење само по благодати, по вери, једино у Христа. Вера, која је дар од Бога, је оно што нас спашава. Али, Ефесцима 2:10 говори о резултатима спасења: „Ми смо, наиме, његово дело, у Христу Исусу створени за добра дела, која је Бог унапред приправио — да у њима живимо″. Уместо да смо спашени неким лаким чином по сопственој вољи, нас је спасила рука Свемогућег Бога, по Његовој вољи, да нас употреби како Он жели. Ми смо Његове слуге и од тренутка спасења по вери, ми крећемо на пут унапред припремљених добрих дела која пружају сведочанство о нашем спасењу. Уколико нема доказа о расту и добрим делима, питање је да ли се спасење икада десило. „Вера без дела је мртва" (Јаковљева 2:20), а мртва вера није спасоносна вера.
Концепт „само по вери" не значи да неки ученици следе Христа у животу учеништва, а неки не. Идеја о „телесном хришћанину" као посебна категорија недуховног хришћанина није библијска. Према тој идеји, телесни хришћанин је особа која је можда примила Христа као Спаситеља током неког религиозног искуства, али никада не покаже доказ о промењеном животу. Ово је лажно и опасно учење, јер оправдава разне безбожне начине живота; човек може да буде непокајани прељубник, лажов, лопов, али је „спашен", јер се молио моитву спасења као дете; он је само „телесни" хришћанин. Библија нигде не подржава идеју да прави хришћанин може да остане телесан цео живот. Уместо тога, Божија Реч представља две катеогорије људи: хришћане и нехришћане, вернике и невернике, оне које су се поклонили Христовој владавини и оне који нису (види Јован 3:36; Римљанима 6:17-18; 2. Коринћанима 5:17; Галатима 5:18-24; Ефесцима 2:1-5; 1. Јованова 1:5-7; 2:3-4).
Иако је сигурност спасења библијска чињеница заснована на Христовом свршеном делу спасења, такође је истина и да неки људи, за које се чинило да су „прихватили Христа" можда нису истински били спашени. Као што је раније речено, спасење није толико ствар тога да ми прихватимо Христа, колико је то да Он прихвата нас. Ми смо спашени по Божијој сили за Божију сврху, а та сврха укључује дела која пружају доказ о обраћењу. Они који и даље ходају по телу нису верници (Римљаима 8:5-8). Зато нас Павле упозорава да „испитујемо себе да ли смо у вери" (2. Коринћанима 13:5). „Телесни" хришћанин који се преспитује увидеће ускоро да он/она није у вери.
Јаковљева 2:19 каже: „Ти верујеш да има само један Бог? Добро чиниш; и демони то верују и дрхте!″ Врста „веровања" коју демони имају може да се упореди са интелектуалном сагласношћу особа које „верују" у Исуса и чињеницу да је постојао и да је био добра особа. Многи неверници кажу: „Ја верујем у Бога" или „Ја верујем у Исуса"; други кажу: „Молио сам се молитву и проповедник је рекао да сам спашен". Али, такве молитве и такво веровање не значе и промену срца. Проблем лежи у неразумевању речи веровати. Са правим спасењем долази и искрено покајање и права животна промена. Друга Коринћанима 5:17 каже да они који су у Христу су „ново створење". Да ли је могуће да нова особа коју Христос створи настави да хода у својој телесности? Није могуће.
Спасење је сигурно бесплатно, али, у исто време, кошта нас свега. Треба да умремо себи пошто се мењамо да бисмо били сличнији Христу. Треба да препознамо, да ће особа, која верује у Христа, водити постепено промењен живот. Спасење је бесплатан дар од Бога за оне који верују, али учеништво и послушност су одговор који ће се, несумњиво, десити када особа истински дође Христу у вери.
English
Колиико је лако веровати?
