Pitanje
Koliiko je lako verovati?
Odgovor
Mi smo blagodaću spašeni po veri (Efescima 2:8). Na osnovu toga, neki ljudi zaključuju da ne postoji odgovarajuća potreba da se vodi posvećen život hrišćanskog učeništva kao dokaz za spasenje. Drugi mogu da kažu da je osoba spašena, jer se molila molitvu spasenja duše, bez nekog pravog ubeđenja u greh i prave vere u Hrista. Izgovoriti molitvu je lako, ali za spasenje je potrebno više od pukog izgovaranja reči.
Nije potrebno puno rasprava na tu temu i zasnivaju se na nerazumevanju Biblije. Biblija je jasna da je spasenje samo po blagodati, po veri, jedino u Hrista. Vera, koja je dar od Boga, je ono što nas spašava. Ali, Efescima 2:10 govori o rezultatima spasenja: „Mi smo, naime, njegovo delo, u Hristu Isusu stvoreni za dobra dela, koja je Bog unapred pripravio — da u njima živimo″. Umesto da smo spašeni nekim lakim činom po sopstvenoj volji, nas je spasila ruka Svemogućeg Boga, po Njegovoj volji, da nas upotrebi kako On želi. Mi smo Njegove sluge i od trenutka spasenja po veri, mi krećemo na put unapred pripremljenih dobrih dela koja pružaju svedočanstvo o našem spasenju. Ukoliko nema dokaza o rastu i dobrim delima, pitanje je da li se spasenje ikada desilo. „Vera bez dela je mrtva" (Jakovljeva 2:20), a mrtva vera nije spasonosna vera.
Koncept „samo po veri" ne znači da neki učenici slede Hrista u životu učeništva, a neki ne. Ideja o „telesnom hrišćaninu" kao posebna kategorija neduhovnog hrišćanina nije biblijska. Prema toj ideji, telesni hrišćanin je osoba koja je možda primila Hrista kao Spasitelja tokom nekog religioznog iskustva, ali nikada ne pokaže dokaz o promenjenom životu. Ovo je lažno i opasno učenje, jer opravdava razne bezbožne načine života; čovek može da bude nepokajani preljubnik, lažov, lopov, ali je „spašen", jer se molio moitvu spasenja kao dete; on je samo „telesni" hrišćanin. Biblija nigde ne podržava ideju da pravi hrišćanin može da ostane telesan ceo život. Umesto toga, Božija Reč predstavlja dve kateogorije ljudi: hrišćane i nehrišćane, vernike i nevernike, one koje su se poklonili Hristovoj vladavini i one koji nisu (vidi Jovan 3:36; Rimljanima 6:17-18; 2. Korinćanima 5:17; Galatima 5:18-24; Efescima 2:1-5; 1. Jovanova 1:5-7; 2:3-4).
Iako je sigurnost spasenja biblijska činjenica zasnovana na Hristovom svršenom delu spasenja, takođe je istina i da neki ljudi, za koje se činilo da su „prihvatili Hrista" možda nisu istinski bili spašeni. Kao što je ranije rečeno, spasenje nije toliko stvar toga da mi prihvatimo Hrista, koliko je to da On prihvata nas. Mi smo spašeni po Božijoj sili za Božiju svrhu, a ta svrha uključuje dela koja pružaju dokaz o obraćenju. Oni koji i dalje hodaju po telu nisu vernici (Rimljaima 8:5-8). Zato nas Pavle upozorava da „ispitujemo sebe da li smo u veri" (2. Korinćanima 13:5). „Telesni" hrišćanin koji se prespituje uvideće uskoro da on/ona nije u veri.
Jakovljeva 2:19 kaže: „Ti veruješ da ima samo jedan Bog? Dobro činiš; i demoni to veruju i drhte!″ Vrsta „verovanja" koju demoni imaju može da se uporedi sa intelektualnom saglasnošću osoba koje „veruju" u Isusa i činjenicu da je postojao i da je bio dobra osoba. Mnogi nevernici kažu: „Ja verujem u Boga" ili „Ja verujem u Isusa"; drugi kažu: „Molio sam se molitvu i propovednik je rekao da sam spašen". Ali, takve molitve i takvo verovanje ne znače i promenu srca. Problem leži u nerazumevanju reči verovati. Sa pravim spasenjem dolazi i iskreno pokajanje i prava životna promena. Druga Korinćanima 5:17 kaže da oni koji su u Hristu su „novo stvorenje". Da li je moguće da nova osoba koju Hristos stvori nastavi da hoda u svojoj telesnosti? Nije moguće.
Spasenje je sigurno besplatno, ali, u isto vreme, košta nas svega. Treba da umremo sebi pošto se menjamo da bismo bili sličniji Hristu. Treba da prepoznamo, da će osoba, koja veruje u Hrista, voditi postepeno promenjen život. Spasenje je besplatan dar od Boga za one koji veruju, ali učeništvo i poslušnost su odgovor koji će se, nesumnjivo, desiti kada osoba istinski dođe Hristu u veri.
English
Koliiko je lako verovati?
