Питање
Зашто је идеја о вечном проклетству многима тако одбојна?
Одговор
У променљивим кретањима модерне културе, многим људима је тешко да прихвате идеју вечне муке и проклетства. Чему ово? Библија јасно каже да је пакао стварно место. Христос је више говорио о паклу него о небу. Нец́е тамо бити кажњени само Сатана и његови слуге, већ ће свако ко одбаци Исуса Христа провести вечност заједно са њима. Жеља да се одбаци или ревидира доктрина пакла нец́е ублажити њен пламен или учинити да место нестане. Ипак, идеју о вечном проклетству многи одбацују, а ево неколико разлога за то:
Утицај савремене мисли. У овој постмодерној ери, многи улажу велики труд да се нико не увреди, док се библијска доктрина пакла сматра увредљивом. Она се сматра превише грубом, превише старомодном, превише неосетљивом. Мудрост овог света је усредсређена на овај живот, без размишљања о животу који долази.
Страх. Бескрајна, свесна казна без икакве наде је заиста застрашујуц́а перспектива. Многи људи би радије игнорисали извор страха него да се суоче са њим и да се с њим позабаве библијски. Чињеница је да би пакао требало да буде застрашујуц́и, с обзиром на то да је то место суда првобитно створено за ђавола и његове анђеле (Матеј 25:41).
Погрешан поглед на Божју љубав. Сви они који одбацују идеју о вечном проклетству то чине јер им је тешко да поверују да би Бог пун љубави могао да протера људе на место, ужасно попут пакла за сву вечност. Међутим, Божја љубав не негира Његову правду, Његову праведност или Његову светост. Нити Његова правда пориче Његову љубав. У ствари, Божја љубав је обезбедила начин да се избегне Његов гнев: жртва Исуса Христа на крсту (Јован 3:16-18).
Омаловажавање греха. За неке људе је шокирајуће неправедно да постоји вечна казна због греха почињених током живота. Други одбацују идеју пакла јер, по њиховом мишљењу, грех и није тако лош. Сигурно није толико лош да би оправдао вечно мучење. Наравно, обично умањујемо наш сопствени грех;
други људи можда заслужују пакао — убице и слични. Овај став открива погрешно разумевање универзално гнусне природе греха. Проблем је инсистирање на сопственој основној доброти, што искључује мисли о огњеном паклу и негира истину у Римљанима 3:10 („Нема праведнога, баш ни једнога"). Озбиљност безакоња приморала је Христа да оде на крст. Бог је мрзео грех до смрти.
Алтернативне теорије. Други разлог зашто људи одбацују концепт вечног проклетства је тај што су учени алтернативним теоријама. Једна таква теорија је универзализам, који каже да ц́е сви на крају стиц́и у рај. Друга теорија је анихилизам у којој се признаје постојање пакла, али се пориче његова вечна природа. Анихилисти верују да ц́е они који заврше у паклу на крају умрети и престати да постоје (тј. биц́е уништени). Ова теорија једноставно чини пакао привременом казном. Обе ове теорије су представљене као одрживе опције за библијско учење о паклу; међутим, и једни и други чине грешку стављајуц́и људско мишљење изнад божанског откривења.
Непотпуно учење. Многи савремени пастири верују у доктрину пакла, али је сматрају превише деликатном темом за проповедање. Ово додатно доприноси савременом порицању пакла. Верници у црквама у којима се не проповеда пакао не знају шта Библија каже о тој теми и главни су кандидати за превару по том питању. Одговорност пастора је да се „ бори за веру која је једном заувек предана светима" (Јуда 1:3), а не да бира које делове Библије ц́е изоставити.
Сатанине смицалице. Сатанина прва лаж је била порицање осуде. У Едемском врту, змија је рекла Еви: „Нец́ете ви умрети" (1. Мојсијева 3:4). То је и даље једна од главних сотониних тактика. „ Бог овога света је ослепио њихове неверничке мисли " (2. Коринц́анима 4:4), а слепило које он производи укључује порицање светих Божјих одредби. Ако убедите неспасене да нема осуде, тада они могу да „једу, пију и веселе се" без бриге за будуц́ност.
Ако разумемо природу нашег Створитеља, не би требало да имамо потешкоц́а да разумемо концепт пакла. „ Дело је те Стене савршено, јер су сви путеви Његови правда; Бог је веран, без неправде; праведан је и истинит" (5. Мојсијева 32:4). Његова жеља је да нико не пропадне и да се сви покају (2. Петрова 3:9).
Противуречити библијском учењу о паклу значи у суштини, рец́и: „Да сам ја Бог, не бих направио пакао таквим". Проблем са таквим начином размишљања је његов урођени понос — самодопадно сугерише да ми можемо да побољшамо Божји план. Међутим, ми нисмо мудрији од Бога; немамо више љубави од Њега,нити смо праведнији. Одбацивање или ревизија библијске доктрине о паклу носи тужну иронију, коју је један писац овако изразио: „Једини резултат ма колико добронамерних покушаја да се климатизује пакао, јесте чињеница да све више људи завршава тамо."
<а href="https://www.gotquestions.org/eternal-damnation.html">Енглиш
Зашто је идеја о вечном проклетству многима тако одбојна?
