Pitanje
Zašto je ideja o večnom prokletstvu mnogima tako odbojna?
Odgovor
U promenljivim kretanjima moderne kulture, mnogim ljudima je teško da prihvate ideju večne muke i prokletstva. Čemu ovo? Biblija jasno kaže da je pakao stvarno mesto. Hristos je više govorio o paklu nego o nebu. Neće tamo biti kažnjeni samo Satana i njegovi sluge, već će svako ko odbaci Isusa Hrista provesti večnost zajedno sa njima. Želja da se odbaci ili revidira doktrina pakla neće ublažiti njen plamen ili učiniti da mesto nestane. Ipak, ideju o večnom prokletstvu mnogi odbacuju, a evo nekoliko razloga za to:
Uticaj savremene misli. U ovoj postmodernoj eri, mnogi ulažu veliki trud da se niko ne uvredi, dok se biblijska doktrina pakla smatra uvredljivom. Ona se smatra previše grubom, previše staromodnom, previše neosetljivom. Mudrost ovog sveta je usredsređena na ovaj život, bez razmišljanja o životu koji dolazi.
Strah. Beskrajna, svesna kazna bez ikakve nade je zaista zastrašujuća perspektiva. Mnogi ljudi bi radije ignorisali izvor straha nego da se suoče sa njim i da se s njim pozabave biblijski. Činjenica je da bi pakao trebalo da bude zastrašujući, s obzirom na to da je to mesto suda prvobitno stvoreno za đavola i njegove anđele (Matej 25:41).
Pogrešan pogled na Božju ljubav. Svi oni koji odbacuju ideju o večnom prokletstvu to čine jer im je teško da poveruju da bi Bog pun ljubavi mogao da protera ljude na mesto, užasno poput pakla za svu večnost. Međutim, Božja ljubav ne negira Njegovu pravdu, Njegovu pravednost ili Njegovu svetost. Niti Njegova pravda poriče Njegovu ljubav. U stvari, Božja ljubav je obezbedila način da se izbegne Njegov gnev: žrtva Isusa Hrista na krstu (Jovan 3:16-18).
Omalovažavanje greha. Za neke ljude je šokirajuće nepravedno da postoji večna kazna zbog greha počinjenih tokom života. Drugi odbacuju ideju pakla jer, po njihovom mišljenju, greh i nije tako loš. Sigurno nije toliko loš da bi opravdao večno mučenje. Naravno, obično umanjujemo naš sopstveni greh; drugi ljudi možda zaslužuju pakao — ubice i slični. Ovaj stav otkriva pogrešno razumevanje univerzalno gnusne prirode greha. Problem je insistiranje na sopstvenoj osnovnoj dobroti, što isključuje misli o ognjenom paklu i negira istinu u Rimljanima 3:10 („Nema pravednoga, baš ni jednoga"). Ozbiljnost bezakonja primorala je Hrista da ode na krst. Bog je mrzeo greh do smrti.
Alternativne teorije. Drugi razlog zašto ljudi odbacuju koncept večnog prokletstva je taj što su učeni alternativnim teorijama. Jedna takva teorija je univerzalizam, koji kaže da će svi na kraju stići u raj. Druga teorija je anihilizam u kojoj se priznaje postojanje pakla, ali se poriče njegova večna priroda. Anihilisti veruju da će oni koji završe u paklu na kraju umreti i prestati da postoje (tj. biće uništeni). Ova teorija jednostavno čini pakao privremenom kaznom. Obe ove teorije su predstavljene kao održive opcije za biblijsko učenje o paklu; međutim, i jedni i drugi čine grešku stavljajući ljudsko mišljenje iznad božanskog otkrivenja.
Nepotpuno učenje. Mnogi savremeni pastiri veruju u doktrinu pakla, ali je smatraju previše delikatnom temom za propovedanje. Ovo dodatno doprinosi savremenom poricanju pakla. Vernici u crkvama u kojima se ne propoveda pakao ne znaju šta Biblija kaže o toj temi i glavni su kandidati za prevaru po tom pitanju. Odgovornost pastora je da se „ bori za veru koja je jednom zauvek predana svetima" (Juda 1:3), a ne da bira koje delove Biblije će izostaviti.
Satanine smicalice. Satanina prva laž je bila poricanje osude. U Edemskom vrtu, zmija je rekla Evi: „Nećete vi umreti" (1. Mojsijeva 3:4). To je i dalje jedna od glavnih sotoninih taktika. „ Bog ovoga sveta je oslepio njihove neverničke misli " (2. Korinćanima 4:4), a slepilo koje on proizvodi uključuje poricanje svetih Božjih odredbi. Ako ubedite nespasene da nema osude, tada oni mogu da „jedu, piju i vesele se" bez brige za budućnost.
Ako razumemo prirodu našeg Stvoritelja, ne bi trebalo da imamo poteškoća da razumemo koncept pakla. „ Delo je te Stene savršeno, jer su svi putevi Njegovi pravda; Bog je veran, bez nepravde; pravedan je i istinit" (5. Mojsijeva 32:4). Njegova želja je da niko ne propadne i da se svi pokaju (2. Petrova 3:9).
Protivurečiti biblijskom učenju o paklu znači u suštini, reći: „Da sam ja Bog, ne bih napravio pakao takvim". Problem sa takvim načinom razmišljanja je njegov urođeni ponos — samodopadno sugeriše da mi možemo da poboljšamo Božji plan. Međutim, mi nismo mudriji od Boga; nemamo više ljubavi od Njega,niti smo pravedniji. Odbacivanje ili revizija biblijske doktrine o paklu nosi tužnu ironiju, koju je jedan pisac ovako izrazio: „Jedini rezultat ma koliko dobronamernih pokušaja da se klimatizuje pakao, jeste činjenica da sve više ljudi završava tamo."
English
Zašto je ideja o večnom prokletstvu mnogima tako odbojna?
