Питање
Шта Библија каже о заљубљивању?
Одговор
„Заљубити се“ означава да почнеш да имаш емоције љубави према некоме. Заљубљивање је израз који описује нечије емоционално стање када осец́ања среће или онога што се претпоставља да је љубав, почну да обузимају душу. Библија не говори о заљубљивању, али има много тога да каже о љубави.
Библија не представља љубав као емоцију, вец́ као чин воље. Ми изабирамо да волимо; односно, обавезујемо се да ц́емо деловати у најбољем интересу друге особе. Идеја о „заљубљивању“ се ослања на топле емоције и (више него вероватно) нагли пораст хормона. Библијски поглед на љубав је, да љубав може постојати одвојено од осец́ања; никакви хормони нису потребни да бисмо послушали заповест: „љуби ближњега свога као самога себе“ (Јаковљева 2:8).
Наравно, лепе емоције често прате љубав, а ми природно имамо топла осец́ања према некоме ко нас привлачи. И наравно, добро је и исправно имати позитивна осец́ања и пораст хормона када сте у друштву супружника. Али ако је то све што је потребно за „заљубљивање“, онда смо у невољи. Шта се дешава када осец́ања нестану? Шта се дешава када хормони престану да расту? Да ли смо се „одљубили“?
Љубав никада не треба посматрати као зависност од осец́ања или сврсишодности или романтичне привлачности. Концепт „заљубљивања“ ставља претерани нагласак на емоционално стање оних који су укључени. Формулација фразе скоро да звучи као да је љубав била случајност: „Не могу да се не заљубим у тебе“ чини леп текст песме, али у стварном животу ми смо одговорни да контролишемо своје емоције. Многи бракови су окончани (а многи су глупо започети) јер се неко „заљубио“ у погрешну особу. Бог мрзи развод (Малахија 2:16), без обзира колико се неко „заљубио“ у другог мушкарца или жену.
Љубав није стање у ком смо се случајно нашли; то је посвећеност у коју смо израсли. Део проблема са идејом „заљубљивања“ у свету је искривљавање онога шта љубав значи. Често би било тачније рец́и да они који се „заљубе“(буквални превод „падају у љубав“), заправо „падају у пожуду“ или „падају у привлачност“ или „падају у сазависност“. Љубав је „најизврснији пут“ (1. Коринц́анима 12:31). „Љубав је стрпљива, љубав је добра“ (1. Коринц́анима 13:4), а ми не „упадамо“ просто у стрпљење или љубазност. Што више растемо у љубави, то ц́емо бити у стању више да дајемо и бићемо више усредсређени на друге (видети Јован 3:16 и 1. Јованова 4:10).
„Заљубити се“ је дивна фраза, која изазива пријатна осец́ања уласка у идеалну романсу. Таква осец́ања су добра сама по себи и могуц́е је да су они који се заљубљују заиста нашли савршеног партнера. Али увек треба да смо свесни да је љубав више од емоционалне укључености засноване на физичкој привлачности. Они који су се „заљубили“, понекад су заслепљени за стварност своје ситуације и лако могу погрешно да интерпетирају интензитет својих емоција као праву љубав. Невеста у Песми о Соломону, говори о постојаности праве љубави док подстиче свог мужа: Стави ме као печат на своје срце, као печат на своју руку“ (Песма над песмама 8:6). Другим речима, „Заветуј ми све своје емоције (срце) и сву своју снагу (своју руку)“.
English
Шта Библија каже о заљубљивању?
