Pitanje
Šta Biblija kaže o zaljubljivanju?
Odgovor
„Zaljubiti se“ označava da počneš da imaš emocije ljubavi prema nekome. Zaljubljivanje je izraz koji opisuje nečije emocionalno stanje kada osećanja sreće ili onoga što se pretpostavlja da je ljubav, počnu da obuzimaju dušu. Biblija ne govori o zaljubljivanju, ali ima mnogo toga da kaže o ljubavi.
Biblija ne predstavlja ljubav kao emociju, već kao čin volje. Mi izabiramo da volimo; odnosno, obavezujemo se da ćemo delovati u najboljem interesu druge osobe. Ideja o „zaljubljivanju“ se oslanja na tople emocije i (više nego verovatno) nagli porast hormona. Biblijski pogled na ljubav je, da ljubav može postojati odvojeno od osećanja; nikakvi hormoni nisu potrebni da bismo poslušali zapovest: „ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“ (Jakovljeva 2:8).
Naravno, lepe emocije često prate ljubav, a mi prirodno imamo topla osećanja prema nekome ko nas privlači. I naravno, dobro je i ispravno imati pozitivna osećanja i porast hormona kada ste u društvu supružnika. Ali ako je to sve što je potrebno za „zaljubljivanje“, onda smo u nevolji. Šta se dešava kada osećanja nestanu? Šta se dešava kada hormoni prestanu da rastu? Da li smo se „odljubili“?
Ljubav nikada ne treba posmatrati kao zavisnost od osećanja ili svrsishodnosti ili romantične privlačnosti. Koncept „zaljubljivanja“ stavlja preterani naglasak na emocionalno stanje onih koji su uključeni. Formulacija fraze skoro da zvuči kao da je ljubav bila slučajnost: „Ne mogu da se ne zaljubim u tebe“ čini lep tekst pesme, ali u stvarnom životu mi smo odgovorni da kontrolišemo svoje emocije. Mnogi brakovi su okončani (a mnogi su glupo započeti) jer se neko „zaljubio“ u pogrešnu osobu. Bog mrzi razvod (Malahija 2:16), bez obzira koliko se neko „zaljubio“ u drugog muškarca ili ženu.
Ljubav nije stanje u kom smo se slučajno našli; to je posvećenost u koju smo izrasli. Deo problema sa idejom „zaljubljivanja“ u svetu je iskrivljavanje onoga šta ljubav znači. Često bi bilo tačnije reći da oni koji se „zaljube“(bukvalni prevod „padaju u ljubav“), zapravo „padaju u požudu“ ili „padaju u privlačnost“ ili „padaju u sazavisnost“. Ljubav je „najizvrsniji put“ (1. Korinćanima 12:31). „Ljubav je strpljiva, ljubav je dobra“ (1. Korinćanima 13:4), a mi ne „upadamo“ prosto u strpljenje ili ljubaznost. Što više rastemo u ljubavi, to ćemo biti u stanju više da dajemo i bićemo više usredsređeni na druge (videti Jovan 3:16 i 1. Jovanova 4:10).
„Zaljubiti se“ je divna fraza, koja izaziva prijatna osećanja ulaska u idealnu romansu. Takva osećanja su dobra sama po sebi i moguće je da su oni koji se zaljubljuju zaista našli savršenog partnera. Ali uvek treba da smo svesni da je ljubav više od emocionalne uključenosti zasnovane na fizičkoj privlačnosti. Oni koji su se „zaljubili“, ponekad su zaslepljeni za stvarnost svoje situacije i lako mogu pogrešno da interpetiraju intenzitet svojih emocija kao pravu ljubav. Nevesta u Pesmi o Solomonu, govori o postojanosti prave ljubavi dok podstiče svog muža: Stavi me kao pečat na svoje srce, kao pečat na svoju ruku“ (Pesma nad pesmama 8:6). Drugim rečima, „Zavetuj mi sve svoje emocije (srce) i svu svoju snagu (svoju ruku)“.
English
Šta Biblija kaže o zaljubljivanju?
