Питање
Да ли је пакао буквално место огња и сумпора?
Одговор
Обасувши огањ и сумпор на градове Содом и Гомор, Бог не само да је показао шта осец́а према отвореном греху, вец́ ствара трајну метафору. После догађаја из 1. Мојсијеве 19:24, само помињање огња, сумпора, Содоме или Гоморе одмах наводи читаоца на контекст Божјег суда. Међутим, са тако емоционално моц́ним симболом се може доћи и до погрешних закључака. Огањ и сумпор описују један део од онога какав је пакао—али не и све што пакао јесте.
Реч коју Библија користи да опише горуц́и пакао — Хином — долази из места које стварно гори, долине Хинома која се налази поред Јерусалима на југу. Хином је енглеска транслитерација грчког облика арамејске речи, која је изведена из хебрејске фразе „Долина Бен Хинома". У једном од својих највец́их отпадништва, Јевреји (нарочито под краљевима Ахазом и Манасијом) су приносили своју децу као жртве паљенице богу Молоху управо у тој долини (2. Царевима 16:3; 2. Дневника 33:6; Јеремија 32:35 ). На крају су Јевреји сматрали да је то место ритуално нечисто (2. Царевима 23:10) и још више су га оскврнили бацајуц́и тела злочинаца у њене тињајуц́е гомиле. У Исусово време ово је било место сталне ватре, али штавише, то је била гомила отпада, последња станица за све ствари које су људи оценили као безвредне. Када је Исус говорио о Хиномском паклу, говорио је о градској депонији целе вечности. Да, ватра је била део тога, али сврсишодно одбацивање — раздвајање и губитак — то је оно на шта је Он мислио.
У Марку 9:43 Исус је употребио још једну моц́ну слику да илуструје озбиљност пакла. „ И ако те твоја рука саблажњава, одсеци је; боље ти је да уђеш сакат у живот, него са две руке да одеш у пакао, у огањ неугасиви." За вец́ину читалаца, ова слика нема тежину — упркос томе колко страшно изгледа! Мало људи верује да Исус жели да буквално себи одсечемо руку. Он би радије да урадимо све што је потребно да избегнемо одлазак у пакао и то је сврха таквог језика - да поларизује, да постави или/или динамику, да упореди. Пошто први део одломка користи слике, други део их такође користи и стога ово не треба шватити као енциклопедијски опис пакла.
Поред огња, Нови завет описује пакао као јаму без дна (амбис) (Откривење 20:3), језеро (Откривење 20:14), таму (Матеј 25:30), смрт (Откривење 2:11), уништење (2. Солуњанима 1:9), вечне муке (Откривење 20:10), место плача и шкргута зуба (Матеј 25:30) и место степеноване казне (Матеј 11:20-24; Лука 12:47-48; Откривење 20:12-13). Сама разноликост оних који описују пакао, оспорава примену дословног тумачења било ког од њих. На пример, буквална ватра пакла не би могла да емитује светлост, пошто пакао треба да је буквално таман. Паклени огањ не би могао да потроши своје буквално гориво (особе!) јер њиховим мукама нема краја. Поред тога, степеновање казни унутар пакла такође онемогућава дословно тумачење. Да ли паклени огањ спаљује масовног убицу жешц́е од поштеног паганина? Да ли зли диктатор брже пада у понор од другог? Да ли је пакао мрачнији за некога ко је сурово уживао у чињењу зла? Да ли неки плачу и шкргуц́у гласније или упорније од других? Разноликост и симболичка природа описивача, међутим не умањују стварност пакла — у ствари, чине управо супротно. Њихов комбиновани ефекат описује пакао који је гори од смрти, тамнији од таме и дубљи од сваког понора. Пакао је место са више плача и шкргута зуба него што би било који описивач икада могао да прикаже. Они који дају те симболичне слике пакла нас доводе до места изван граница нашег језика - до места много горег него што бисмо икада могли да замислимо.
English
Да ли је пакао буквално место огња и сумпора?
