Pitanje
Da li je pakao bukvalno mesto ognja i sumpora?
Odgovor
Obasuvši oganj i sumpor na gradove Sodom i Gomor, Bog ne samo da je pokazao šta oseća prema otvorenom grehu, već stvara trajnu metaforu. Posle događaja iz 1. Mojsijeve 19:24, samo pominjanje ognja, sumpora, Sodome ili Gomore odmah navodi čitaoca na kontekst Božjeg suda. Međutim, sa tako emocionalno moćnim simbolom se može doći i do pogrešnih zaključaka. Oganj i sumpor opisuju jedan deo od onoga kakav je pakao—ali ne i sve što pakao jeste.
Reč koju Biblija koristi da opiše gorući pakao — Hinom — dolazi iz mesta koje stvarno gori, doline Hinoma koja se nalazi pored Jerusalima na jugu. Hinom je engleska transliteracija grčkog oblika aramejske reči, koja je izvedena iz hebrejske fraze „Dolina Ben Hinoma". U jednom od svojih najvećih otpadništva, Jevreji (naročito pod kraljevima Ahazom i Manasijom) su prinosili svoju decu kao žrtve paljenice bogu Molohu upravo u toj dolini (2. Carevima 16:3; 2. Dnevnika 33:6; Jeremija 32:35 ). Na kraju su Jevreji smatrali da je to mesto ritualno nečisto (2. Carevima 23:10) i još više su ga oskvrnili bacajući tela zločinaca u njene tinjajuće gomile. U Isusovo vreme ovo je bilo mesto stalne vatre, ali štaviše, to je bila gomila otpada, poslednja stanica za sve stvari koje su ljudi ocenili kao bezvredne. Kada je Isus govorio o Hinomskom paklu, govorio je o gradskoj deponiji cele večnosti. Da, vatra je bila deo toga, ali svrsishodno odbacivanje — razdvajanje i gubitak — to je ono na šta je On mislio.
U Marku 9:43 Isus je upotrebio još jednu moćnu sliku da ilustruje ozbiljnost pakla. „ I ako te tvoja ruka sablažnjava, odseci je; bolje ti je da uđeš sakat u život, nego sa dve ruke da odeš u pakao, u oganj neugasivi." Za većinu čitalaca, ova slika nema težinu — uprkos tome kolko strašno izgleda! Malo ljudi veruje da Isus želi da bukvalno sebi odsečemo ruku. On bi radije da uradimo sve što je potrebno da izbegnemo odlazak u pakao i to je svrha takvog jezika - da polarizuje, da postavi ili/ili dinamiku, da uporedi. Pošto prvi deo odlomka koristi slike, drugi deo ih takođe koristi i stoga ovo ne treba shvatiti kao enciklopedijski opis pakla.
Pored ognja, Novi zavet opisuje pakao kao jamu bez dna (ambis) (Otkrivenje 20:3), jezero (Otkrivenje 20:14), tamu (Matej 25:30), smrt (Otkrivenje 2:11), uništenje (2. Solunjanima 1:9), večne muke (Otkrivenje 20:10), mesto plača i škrguta zuba (Matej 25:30) i mesto stepenovane kazne (Matej 11:20-24; Luka 12:47-48; Otkrivenje 20:12-13). Sama raznolikost onih koji opisuju pakao, osporava primenu doslovnog tumačenja bilo kog od njih. Na primer, bukvalna vatra pakla ne bi mogla da emituje svetlost, pošto pakao treba da je bukvalno taman. Pakleni oganj ne bi mogao da potroši svoje bukvalno gorivo (osobe!) jer njihovim mukama nema kraja. Pored toga, stepenovanje kazni unutar pakla takođe onemogućava doslovno tumačenje. Da li pakleni oganj spaljuje masovnog ubicu žešće od poštenog paganina? Da li zli diktator brže pada u ponor od drugog? Da li je pakao mračniji za nekoga ko je surovo uživao u činjenju zla? Da li neki plaču i škrguću glasnije ili upornije od drugih? Raznolikost i simbolička priroda opisivača, međutim ne umanjuju stvarnost pakla — u stvari, čine upravo suprotno. Njihov kombinovani efekat opisuje pakao koji je gori od smrti, tamniji od tame i dublji od svakog ponora. Pakao je mesto sa više plača i škrguta zuba nego što bi bilo koji opisivač ikada mogao da prikaže. Oni koji daju te simbolične slike pakla nas dovode do mesta izvan granica našeg jezika - do mesta mnogo goreg nego što bismo ikada mogli da zamislimo.
English
Da li je pakao bukvalno mesto ognja i sumpora?
