Питање
Како је потоп у Нојево време био праведан?
Одговор
Глобални потоп из Нојевих дана био је директан суд праведног Бога. Библија каже да је потоп збрисао „од човека, преко стоке, гмизаваца, до птица небесних“ — све што је удисало ваздух ( 1. Мојсијева 7:23 ). Неки људи данас су увређени причом о потопу, говорец́и да је то доказ Божије неправде, самовоље или обичне подлости. Оптужују Библију да промовише темпераментног Бога који суди неселективно и кажу да би само насилник удавио све, укључујуц́и децу и све те невине животиње.
Овакви напади на Божији карактер нису ништа ново. Све док у свету има грешника, постоје оптужбе да је Бог неправедан. Замислите Адамово суптилно пребацивање кривице. Када је питан о једењу забрањеног воц́а, Адам је рекао: „Жена коју си ти дао да буде са мном ми је дала плод са дрвета, па сам јео“ (1. Мојсијева 3:12). То јест, била је женина кривица и Божија, пошто је Он створио жену. Али окривљавање Бога није ублажило Адамов грех. А називање Бога „неправедним“ због слања потопа нец́е умањити нашу кривицу.
У историји постоји много сличних ситуација са Нојевим потопом. Бог је судио народу Канана са наредбом да их уништи (5. Мојсијева 20:16–18). Слично је судио Содоми и Гомори (1. Мојсијева 19:24–25), Ниневији (Наум 1:14) и Тиру (Језекиљ 26:4). А коначни суд пред Великим белим престолом ц́е резултирати тиме да ће сви зли из свих времена бити бачени у огњено језеро (Откривење 20:11–15). Јасна порука Библије је да Бог суди греху, било путем инвазионе војске, ватре и сумпора или катастрофалног глобалног потопа.
Потоп је био праведан зато што је Бог заповедио (а Бог је праведан). „праведан је ГОСПОД . . . и неправде у Њему нема“ (Псалам 92:15). „Твог престола[Божјег] темељи су праведност и правда ...“ (Псалам 89:14). Бог увек чини оно што је исправно. Његове уредбе и пресуде су увек праведне. Ако је Он одредио да цео свет буде потопљен, онда је то учинио праведно, ма шта људски скептици рекли. Није изненађујуц́е што имамо тенденцију да дефинишемо правду на начин који ц́е нама бити од користи.
Потоп се десио само зато што је човечанство било зло. „Господ је видео да је човекова поквареност на земљи велика и да је свака намера коју човек кује у себи увек само зло“ (1. Мојсијева 6:5). Не можемо у потпуности да замислимо размере зла тог дана. Никада нисмо видели нешто слично. Зло је било „велико“, и свака помисао свачијег срца била је непрестано зла. На свету није било доброте; свака особа је била потпуно корумпирана. У њима није било ничега што није било зло. Људи из Нојевих дана нису само били умешани у грех; свесно, све што су радили је било гнусно.
Текст даје неке назнаке о размерама зла пре потопа. Један од проблема је било распрострањено насиље: „Но, земља се била искварила пред Богом; испунила се насиљем“ (1. Мојсијева 6:11). Потомци Кајина, првог убице, су обиловали крвопролиц́ем. Још једно зло међу људима пре потопа је била окултна сексуалност. У 1. Мојсијевој 6:1–4 се помињу Нефилими, „од давнина, чувени људи“ који су били продукт заједнице између палих анђела и људских жена. Демони који су учествовали у овом греху тренутно су у „оковима мрака….да се чувају за суд“ (2. Петрова 2:4). Људи који су учествовали — и сами Нефилими — били су уништени у поплави. Библијски опис човечанства пре потопа је да су људи били потпуно отврдли и ван покајања. Ствари су биле толико лоше да се „покаја Господ што је створио човека на земљи, и ражали се у срцу свом“ (1. Мојсијева 6:6). Али шта је са децом која су се удавила? Чињеница је да грех утиче на цело друштво, а не само на оне који се намерно упуштају у зло. Када друштво промовише абортус, бебе умиру као резултат тога. Када отац или мајка почну да узимају недозвољене дроге, њихова деца ц́е патити због тога. А, у случају Нојеве генерације, где се култура препустила насиљу и аберантној сексуалности, деца су патила. Човечанство је довело потоп на себе и на своју децу.
Потоп је био праведан зато што је сваки грех смртни преступ. „Плата за грех је смрт“ (Римљанима 6:23). Не треба да будемо шокирани што је Бог уништио светско становништво потопом; требало би да будемо изненађени што није учинио нешто слично са нама! Грешници обично имају лак поглед на грех, али сваки грех је достојан смрти. Милост Божију узимамо здраво за готово, као да је заслужујемо, али се жалимо на Божју правду као да је некако неправедна, као да је не заслужујемо.
Потоп је био праведан зато што Створитељ има право да ради шта хоц́е са својим створењем. Као што грнчар може да ради шта хоц́е са глином на свом точку, тако и Бог има право да ради шта хоц́е са делом Својих руку. „Све што Господ зажели, то Он чини на небу и на земљи, у морима и у свим безданима“ (Псалам 135:6).
Ево најневероватнијег дела приче о потопу: „Али Ноје нађе милост пред Господом“ (1. Мојсијева 6:8). Божја милост се проширила на Његово оштец́ено, грехом умрљано створење и сачувала једног човека и његову породицу. Чинец́и то, Бог је сачувао читав људски род преко побожне Сетове линије. И уводец́и животиње у ковчег, Бог је сачувао и остатак свог створења. Дакле, Божји суд није био потпуно уништење; било је ресетовање. Божији суд у Нојево време био је прац́ен благодаћу. Господ је „...Бог милостив и сажаљив, спор на гнев, а богат милошћу и истином. Исказује милост хиљадама, прашта недела, грехе и преступе, али кривца не оправдава...“ (2. Мојсијева 34:6–7, нагласак додат). Бог би радије да се зли покају и живе (Језекиљ 18:23). Бог је одлагао суд над Аморејцима четири стотине година ( 1. Мојсијева 15:16 ). Бог би поштедео Содому само због десет праведних људи који тамо живе (1. Мојсијева 18:32). Али на крају, Његова пресуда мора пасти.
Ноју је требало скоро сто година да изгради арку. Можемо претпоставити да у случају да су други људи хтели да се укрцају у ковчег и да буду спасени, су то могли да ураде. Али то би захтевало веру. Једном када је Бог затворио врата, било је прекасно; изгубили су своју шансу (1. Мојсијева 7:16). Поента је да Бог никада не шаље пресуду без претходног упозорења. Као што је коментатор Метју Хенри рекао: „Нико није кажњен Божјом правдом, осим оних који мрзе да буду промењени Божјом милошц́у.”
Глобални потоп из Нојевих дана био је праведна казна за грех. Онима који кажу да је поплава била неправедна вероватно се не свиђа идеја пресуде у суштини. Прича о Ноју је живописан подсетник да, свиђало нам се то или не, долази још један суд: „Јер, као што је било у време Нојево, тако ће бити и са доласком Сина Човечијег“ (Матеј 24:37) . Јесте ли спремни или ц́ете бити пометени?
English
Како је потоп у Нојево време био праведан?
