Pitanje
Kako je potop u Nojevo vreme bio pravedan?
Odgovor
Globalni potop iz Nojevih dana bio je direktan sud pravednog Boga. Biblija kaže da je potop zbrisao „od čoveka, preko stoke, gmizavaca, do ptica nebesnih“ — sve što je udisalo vazduh ( 1. Mojsijeva 7:23 ). Neki ljudi danas su uvređeni pričom o potopu, govoreći da je to dokaz Božije nepravde, samovolje ili obične podlosti. Optužuju Bibliju da promoviše temperamentnog Boga koji sudi neselektivno i kažu da bi samo nasilnik udavio sve, uključujući decu i sve te nevine životinje.
Ovakvi napadi na Božiji karakter nisu ništa novo. Sve dok u svetu ima grešnika, postoje optužbe da je Bog nepravedan. Zamislite Adamovo suptilno prebacivanje krivice. Kada je pitan o jedenju zabranjenog voća, Adam je rekao: „Žena koju si ti dao da bude sa mnom mi je dala plod sa drveta, pa sam jeo“ (1. Mojsijeva 3:12). To jest, bila je ženina krivica i Božija, pošto je On stvorio ženu. Ali okrivljavanje Boga nije ublažilo Adamov greh. A nazivanje Boga „nepravednim“ zbog slanja potopa neće umanjiti našu krivicu.
U istoriji postoji mnogo sličnih situacija sa Nojevim potopom. Bog je sudio narodu Kanana sa naredbom da ih uništi (5. Mojsijeva 20:16–18). Slično je sudio Sodomi i Gomori (1. Mojsijeva 19:24–25), Nineviji (Naum 1:14) i Tiru (Jezekilj 26:4). A konačni sud pred Velikim belim prestolom će rezultirati time da će svi zli iz svih vremena biti bačeni u ognjeno jezero (Otkrivenje 20:11–15). Jasna poruka Biblije je da Bog sudi grehu, bilo putem invazione vojske, vatre i sumpora ili katastrofalnog globalnog potopa.
Potop je bio pravedan zato što je Bog zapovedio (a Bog je pravedan). „pravedan je GOSPOD . . . i nepravde u Njemu nema“ (Psalam 92:15). „Tvog prestola[Božjeg] temelji su pravednost i pravda ...“ (Psalam 89:14). Bog uvek čini ono što je ispravno. Njegove uredbe i presude su uvek pravedne. Ako je On odredio da ceo svet bude potopljen, onda je to učinio pravedno, ma šta ljudski skeptici rekli. Nije iznenađujuće što imamo tendenciju da definišemo pravdu na način koji će nama biti od koristi.
Potop se desio samo zato što je čovečanstvo bilo zlo. „Gospod je video da je čovekova pokvarenost na zemlji velika i da je svaka namera koju čovek kuje u sebi uvek samo zlo“ (1. Mojsijeva 6:5). Ne možemo u potpunosti da zamislimo razmere zla tog dana. Nikada nismo videli nešto slično. Zlo je bilo „veliko“, i svaka pomisao svačijeg srca bila je neprestano zla. Na svetu nije bilo dobrote; svaka osoba je bila potpuno korumpirana. U njima nije bilo ničega što nije bilo zlo. Ljudi iz Nojevih dana nisu samo bili umešani u greh; svesno, sve što su radili je bilo gnusno.
Tekst daje neke naznake o razmerama zla pre potopa. Jedan od problema je bilo rasprostranjeno nasilje: „No, zemlja se bila iskvarila pred Bogom; ispunila se nasiljem“ (1. Mojsijeva 6:11). Potomci Kajina, prvog ubice, su obilovali krvoprolićem. Još jedno zlo među ljudima pre potopa je bila okultna seksualnost. U 1. Mojsijevoj 6:1–4 se pominju Nefilimi, „od davnina, čuveni ljudi“ koji su bili produkt zajednice između palih anđela i ljudskih žena. Demoni koji su učestvovali u ovom grehu trenutno su u „okovima mraka….da se čuvaju za sud“ (2. Petrova 2:4). Ljudi koji su učestvovali — i sami Nefilimi — bili su uništeni u poplavi. Biblijski opis čovečanstva pre potopa je da su ljudi bili potpuno otvrdli i van pokajanja. Stvari su bile toliko loše da se „pokaja Gospod što je stvorio čoveka na zemlji, i ražali se u srcu svom“ (1. Mojsijeva 6:6). Ali šta je sa decom koja su se udavila? Činjenica je da greh utiče na celo društvo, a ne samo na one koji se namerno upuštaju u zlo. Kada društvo promoviše abortus, bebe umiru kao rezultat toga. Kada otac ili majka počnu da uzimaju nedozvoljene droge, njihova deca će patiti zbog toga. A, u slučaju Nojeve generacije, gde se kultura prepustila nasilju i aberantnoj seksualnosti, deca su patila. Čovečanstvo je dovelo potop na sebe i na svoju decu.
Potop je bio pravedan zato što je svaki greh smrtni prestup. „Plata za greh je smrt“ (Rimljanima 6:23). Ne treba da budemo šokirani što je Bog uništio svetsko stanovništvo potopom; trebalo bi da budemo iznenađeni što nije učinio nešto slično sa nama! Grešnici obično imaju lak pogled na greh, ali svaki greh je dostojan smrti. Milost Božiju uzimamo zdravo za gotovo, kao da je zaslužujemo, ali se žalimo na Božju pravdu kao da je nekako nepravedna, kao da je ne zaslužujemo.
Potop je bio pravedan zato što Stvoritelj ima pravo da radi šta hoće sa svojim stvorenjem. Kao što grnčar može da radi šta hoće sa glinom na svom točku, tako i Bog ima pravo da radi šta hoće sa delom Svojih ruku. „Sve što Gospod zaželi, to On čini na nebu i na zemlji, u morima i u svim bezdanima“ (Psalam 135:6).
Evo najneverovatnijeg dela priče o potopu: „Ali Noje nađe milost pred Gospodom“ (1. Mojsijeva 6:8). Božja milost se proširila na Njegovo oštećeno, grehom umrljano stvorenje i sačuvala jednog čoveka i njegovu porodicu. Čineći to, Bog je sačuvao čitav ljudski rod preko pobožne Setove linije. I uvodeći životinje u kovčeg, Bog je sačuvao i ostatak svog stvorenja. Dakle, Božji sud nije bio potpuno uništenje; bilo je resetovanje. Božiji sud u Nojevo vreme bio je praćen blagodaću. Gospod je „...Bog milostiv i sažaljiv, spor na gnev, a bogat milošću i istinom. Iskazuje milost hiljadama, prašta nedela, grehe i prestupe, ali krivca ne opravdava...“ (2. Mojsijeva 34:6–7, naglasak dodat). Bog bi radije da se zli pokaju i žive (Jezekilj 18:23). Bog je odlagao sud nad Amorejcima četiri stotine godina ( 1. Mojsijeva 15:16 ). Bog bi poštedeo Sodomu samo zbog deset pravednih ljudi koji tamo žive (1. Mojsijeva 18:32). Ali na kraju, Njegova presuda mora pasti.
Noju je trebalo skoro sto godina da izgradi arku. Možemo pretpostaviti da u slučaju da su drugi ljudi hteli da se ukrcaju u kovčeg i da budu spaseni, su to mogli da urade. Ali to bi zahtevalo veru. Jednom kada je Bog zatvorio vrata, bilo je prekasno; izgubili su svoju šansu (1. Mojsijeva 7:16). Poenta je da Bog nikada ne šalje presudu bez prethodnog upozorenja. Kao što je komentator Metju Henri rekao: „Niko nije kažnjen Božjom pravdom, osim onih koji mrze da budu promenjeni Božjom milošću.”
Globalni potop iz Nojevih dana bio je pravedna kazna za greh. Onima koji kažu da je poplava bila nepravedna verovatno se ne sviđa ideja presude u suštini. Priča o Noju je živopisan podsetnik da, sviđalo nam se to ili ne, dolazi još jedan sud: „Jer, kao što je bilo u vreme Nojevo, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg“ (Matej 24:37) . Jeste li spremni ili ćete biti pometeni?
English
Kako je potop u Nojevo vreme bio pravedan?
