Питање
Да ли ће Бог да настави да опрашта ако изнова понављаш исти грех?
Одговор
Да бисмо дали најбољи одговор на ово питање, погледаћемо два моћна библијска одломка. Први се налази у књизи Псалама „Колико је исток далеко од запада, толико он удаљује преступе наше од нас“ (Псалам 103:12). Један од најуспешнијих Сатаниних трикова над хришћанима је да нас убеди да нам греси нису стварно опроштени, упркос обећању Божије Речи. Ако смо истински примили Исуса као Спаситеља, по вери и даље имамо нелагоду у вези са тим да ли нам је заиста опроштено, можда смо под демонским нападом. Демони мрзе када се људи избављају из њиихових канџи и покушавају да посеју семе сумње у њихове умове о реалности спасења. У свом широком арсеналу трикова, једно од најјачих Сатаниних оружја је да нас стално подсећа на наше прошле грехе, које користи да би „доказао” да Бог никако не би могао да нам опрости или нас обнови. Ђавољски напади су прави изазов за нас који нас спречавају да се одморимо у Божијим обећањима и верујемо у Његову љубав.
Али овај Псалам нам говори да Бог, не само да нам опрашта грехе, већ их у потпуности уклања из Његовог присуства. Ово је дубока ствар. Несумњиво да је ова идеја тешко прихватљива, зато је тако лако да бринемо у вези са опроштењем уместо да га једноставно прихватимо. Кључ је у томе да једноставно одустанемо од својих сумњи и осећања кривице и одмарамо у Његовом обећању о опроштењу.
Други одломак је 1. Јованова 1:9:„Ако исповедамо своје грехе, он је веран и праведан - да нам опрости грехе и очисти нас од сваке неправедности.“ Какво невероватно обећање! Бог опрашта својој деци када греше, када му дођу у ставу покајања и затраже опроштај. Божија благодат је толико велика да може да очисти грешника од греха тако да он постане Божије дете. Према томе, опроштење је толико велико да, чак и када се саплетемо, и даље нам може бити опроштено.
У Матеју 18:21-22 читамо: „Тада приђе Петар и рече му: Господе, колико пута ће сагрешити брат мој према мени, и ја да му опростим? До седам пута? Рече му Исус: не кажем ти до седам пута, него до седамдесет пута седам.” Петар је вероватно мислио да је великодушан. Уместо да наплати особи која му је згрешила на исти начин, Петар предлаже да се брату попусти, до седам пута. Али, осми пут, опроштење и благодат ће бити истрошени. Али, Христос је изазвао правила Петрове рачунице благодати рекавши да је опроштење неограничено за оне који га истински траже. Ово је једино могуће, јер је неограничена Божија благодат омогућена кроз проливену Христову крв на крсту. Због Христове моћи опраштања, можемо увек да будемо очишћени пошто сагрешимо, уколико понизно тражимо опроштај.
Истовремено, мора се рећи да није библијски да спашена особа учестало и стално греши као део животног стила (1. Јованова 3:8-9). Зато нас Павле опомиње да „испитајте сами себе - да ли сте у вери, проверите сами себе. Или не познајете сами себе - да је Христос у вама? Иначе нисте осведочени.”(2. Коринћанима 13:5). Као хришћани, ми се саплићемо, али не живимо животним стилом сталног, неокајаног греха. Сви ми имамо слабости и падамо у грех, чак и када то не желимо. Чак је и апостол Павле чинио оно што није желео због деловања греха у његовом телу (Римљанима 7:15). Као Павле, одговор верника треба да буде да мрзи грех, покаје се и тражи божанску благодат да би га превладао (Римљанима 7:24-25). Иако не треба да падамо, јер је Божија благодат довољна, понекад нам се то деси, јер се ослањамо на сопствену недовољну снагу. Када наша вера ослаби и одрекнемо се нашег Господа у речи и делима, као што је то Петар учинио, чак и тада, постоји шанса да се покајемо и грех нам буде опроштен.
Још један од Сатаниних трикова је да нас убеди да нема наде и могућности да нам буде опроштено, да будемо исцељени и обновљени. Покушаће да нас убаци у замку осећања кривице, тако да се не осећамо више достојним Божијег опроштења. Али, да ли смо икада били достојни Божије благодати? Бог нас је заволео, опростио нам и изабрао нас у Христу пре стварање света (Ефесцима 1:4-6), не због оног што смо урадили, већ „да будемо на хвалу његове славе - ми који смо се унапред уздали у Христа“ (Ефесцима 1:12). Не постоји место где можемо да одемо, а да нас Божија благодат не може досегнути, ни дубина у коју можемо да паднемо, а да Бог не може да нас извуче. Његова благодат већа је од сваког нашег греха. Било да тек почињемо да скрећемо са курса или већ тонемо и давимо се у нашем греху, благодат је на располагању.
Благодат је Божији дар (Ефесцима 2:8). Када згрешимо, Дух ће нас убедити у грех, тако да за резултат наступи жалост по Божијој вољи (2. Коринћанима 7:10-11). Он неће осудити наше душе као да нема наде, јер нема више осуде за оне који су у Христу Исусу (Римљанима 8:1). Уверење Духа у нама је потакнуто љубављу и благодаћу. Благодат није изговор за грех (Римљанима 6:1-2) и не сме се злоупотребити, тј. грех се мора назвати грехом и не можемо се према њему односити као да је безопасан или безазлен. Непокајани верници морају у љубави да буду суочени и указати им пут ка слободи, јер дата нам је благодат на благодат (Јован 1:16). На тај начин живимо, тако смо спашени, посвећени и тако ћемо бити сачувани и прослављени . Хајде да примимо благодат када згрешимо тако што ћемо се покајати и признати грех Богу. Зашто живети укаљаним животом када Христос нуди да нас очисти и учини потпуним и исправним у Божијим очима?
Да ли ће Бог да настави да опрашта ако изнова понављаш исти грех?
