Pitanje
Da li će Bog da nastavi da oprašta ako iznova ponavljaš isti greh?
Odgovor
Da bismo dali najbolji odgovor na ovo pitanje, pogledaćemo dva moćna biblijska odlomka. Prvi se nalazi u knjizi Psalama „Koliko je istok daleko od zapada, toliko on udaljuje prestupe naše od nas“ (Psalam 103:12). Jedan od najuspešnijih Sataninih trikova nad hrišćanima je da nas ubedi da nam gresi nisu stvarno oprošteni, uprkos obećanju Božije Reči. Ako smo istinski primili Isusa kao Spasitelja, po veri i dalje imamo nelagodu u vezi sa tim da li nam je zaista oprošteno, možda smo pod demonskim napadom. Demoni mrze kada se ljudi izbavljaju iz njiihovih kandži i pokušavaju da poseju seme sumnje u njihove umove o realnosti spasenja. U svom širokom arsenalu trikova, jedno od najjačih Sataninih oružja je da nas stalno podseća na naše prošle grehe, koje koristi da bi „dokazao” da Bog nikako ne bi mogao da nam oprosti ili nas obnovi. Đavoljski napadi su pravi izazov za nas koji nas sprečavaju da se odmorimo u Božijim obećanjima i verujemo u Njegovu ljubav.
Ali ovaj Psalam nam govori da Bog, ne samo da nam oprašta grehe, već ih u potpunosti uklanja iz Njegovog prisustva. Ovo je duboka stvar. Nesumnjivo da je ova ideja teško prihvatljiva, zato je tako lako da brinemo u vezi sa oproštenjem umesto da ga jednostavno prihvatimo. Ključ je u tome da jednostavno odustanemo od svojih sumnji i osećanja krivice i odmaramo u Njegovom obećanju o oproštenju.
Drugi odlomak je 1. Jovanova 1:9:„Ako ispovedamo svoje grehe, on je veran i pravedan - da nam oprosti grehe i očisti nas od svake nepravednosti.“ Kakvo neverovatno obećanje! Bog oprašta svojoj deci kada greše, kada mu dođu u stavu pokajanja i zatraže oproštaj. Božija blagodat je toliko velika da može da očisti grešnika od greha tako da on postane Božije dete. Prema tome, oproštenje je toliko veliko da, čak i kada se sapletemo, i dalje nam može biti oprošteno.
U Mateju 18:21-22 čitamo: „Tada priđe Petar i reče mu: Gospode, koliko puta će sagrešiti brat moj prema meni, i ja da mu oprostim? Do sedam puta? Reče mu Isus: ne kažem ti do sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam.” Petar je verovatno mislio da je velikodušan. Umesto da naplati osobi koja mu je zgrešila na isti način, Petar predlaže da se bratu popusti, do sedam puta. Ali, osmi put, oproštenje i blagodat će biti istrošeni. Ali, Hristos je izazvao pravila Petrove računice blagodati rekavši da je oproštenje neograničeno za one koji ga istinski traže. Ovo je jedino moguće, jer je neograničena Božija blagodat omogućena kroz prolivenu Hristovu krv na krstu. Zbog Hristove moći opraštanja, možemo uvek da budemo očišćeni pošto sagrešimo, ukoliko ponizno tražimo oproštaj.
Istovremeno, mora se reći da nije biblijski da spašena osoba učestalo i stalno greši kao deo životnog stila (1. Jovanova 3:8-9). Zato nas Pavle opominje da „ispitajte sami sebe - da li ste u veri, proverite sami sebe. Ili ne poznajete sami sebe - da je Hristos u vama? Inače niste osvedočeni.”(2. Korinćanima 13:5). Kao hrišćani, mi se saplićemo, ali ne živimo životnim stilom stalnog, neokajanog greha. Svi mi imamo slabosti i padamo u greh, čak i kada to ne želimo. Čak je i apostol Pavle činio ono što nije želeo zbog delovanja greha u njegovom telu (Rimljanima 7:15). Kao Pavle, odgovor vernika treba da bude da mrzi greh, pokaje se i traži božansku blagodat da bi ga prevladao (Rimljanima 7:24-25). Iako ne treba da padamo, jer je Božija blagodat dovoljna, ponekad nam se to desi, jer se oslanjamo na sopstvenu nedovoljnu snagu. Kada naša vera oslabi i odreknemo se našeg Gospoda u reči i delima, kao što je to Petar učinio, čak i tada, postoji šansa da se pokajemo i greh nam bude oprošten.
Još jedan od Sataninih trikova je da nas ubedi da nema nade i mogućnosti da nam bude oprošteno, da budemo isceljeni i obnovljeni. Pokušaće da nas ubaci u zamku osećanja krivice, tako da se ne osećamo više dostojnim Božijeg oproštenja. Ali, da li smo ikada bili dostojni Božije blagodati? Bog nas je zavoleo, oprostio nam i izabrao nas u Hristu pre stvaranje sveta (Efescima 1:4-6), ne zbog onog što smo uradili, već „da budemo na hvalu njegove slave - mi koji smo se unapred uzdali u Hrista“ (Efescima 1:12). Ne postoji mesto gde možemo da odemo, a da nas Božija blagodat ne može dosegnuti, ni dubina u koju možemo da padnemo, a da Bog ne može da nas izvuče. Njegova blagodat veća je od svakog našeg greha. Bilo da tek počinjemo da skrećemo sa kursa ili već tonemo i davimo se u našem grehu, blagodat je na raspolaganju.
Blagodat je Božiji dar (Efescima 2:8). Kada zgrešimo, Duh će nas ubediti u greh, tako da za rezultat nastupi žalost po Božijoj volji (2. Korinćanima 7:10-11). On neće osuditi naše duše kao da nema nade, jer nema više osude za one koji su u Hristu Isusu (Rimljanima 8:1). Uverenje Duha u nama je potaknuto ljubavlju i blagodaću. Blagodat nije izgovor za greh (Rimljanima 6:1-2) i ne sme se zloupotrebiti, tj. greh se mora nazvati grehom i ne možemo se prema njemu odnositi kao da je bezopasan ili bezazlen. Nepokajani vernici moraju u ljubavi da budu suočeni i ukazati im put ka slobodi, jer data nam je blagodat na blagodat (Jovan 1:16). Na taj način živimo, tako smo spašeni, posvećeni i tako ćemo biti sačuvani i proslavljeni . Hajde da primimo blagodat kada zgrešimo tako što ćemo se pokajati i priznati greh Bogu. Zašto živeti ukaljanim životom kada Hristos nudi da nas očisti i učini potpunim i ispravnim u Božijim očima? English
Da li će Bog da nastavi da oprašta ako iznova ponavljaš isti greh?
