Питање
Да ли је слобода вероисповести библијски концепт?
Одговор
Под Мојсијевим законом, Израел је функционисао под теократијом. Успех или неуспех нације зависио је од њиховог степена послушности Богу. „Слобода вероисповести" није била део старозаветног система, јер је Бог директно управљао Израелом. Наравно, Израелова теократија није била намењена као модел владавине за остатак света. Нације које су наметнуле теократију у сопственом стилу, као што је средњовековна Шпанија, произвеле су тоталитарне ноћне море. Религијска нетрпељивост инквизиције није била производ праве теократије; била је резултат грешних људи, гладних моћи.
У Новом завету, имамо јаснију слику Богом дане улоге владавине. Римљанима 13:3-4 наводи одговорности владе, које су, сасвим једноставно, да казне сва зла дела, награде сва добра дела и удељују правду. Стога, Бог је дао влади одређене дужности, али наметање одређеног система слављења није међу њима.
Не постоји конфликт између библијских принципа и грађанских принципа слободе вероисповести. У ствари, само владе у јудео-хришћанском систему вредности дозвољавају овакву врсту слободе. Исламске, индијске и будистичке владе не дозвољавају слободу вероиспосвести; стога, земље као што су Пакистан, Индија и Тибет су, у целости, нетрпељиве према другим религијама. Атеистичке владе, као што је бивши Совјетски савез, су се, такође, показале антагонистички настројеним према слободном вероисповедању.
Концепт слободе вероисповедања је библијски из неколико разлога. Прво, сам Бог пружа „слободу вероисповедања" људима, а Библија има неколико примера. У Матеју 19:16-23, млади богати владар долази Исусу. После краћег разговора, младић је „отишао тужан" одабравши да не следи Христа. Кључна тачка овде је да га је Исус пустио. Бог не „намеће" веровање у Њега. Вера јесте заповест, али није присилна. У Матеју 23:37, Исус изражава своју жељу да окупи сву децу Јерусалима око себе, али они „нису били вољни". Ако Бог даје човеку слободу да га одабере или одбаци, онда то треба да чинимо и ми.
Друго, слобода вероисповести поштује Божији лик у човеку (Постање 1:26). Део сличности са Богом је и човекова воља, тј. човек има могућност да бира. Бог поштује наше изборе, јер нам даје слободу да доносимо одлуке у вези са будућношћу (Постање 13:8-12; Исус Навин 24:15), чак и ако доносимо погрешне одлуке. Опет, ако нам Бог дозвољава да бирамо, треба да дозволимо другима да бирају.
Треће, слобода вероисповести признаје да је Свети Дух тај који мења срца, а не влада (Јован 6:63). Само Исус спашава. Одузети слободу вероисповести значи рећи да људска влада, са својим погрешивим владарима, има моћ да одлучи која је религија исправна. Али, Христово царство није од овог света (Јован 18:36) и нико не постаје хришћанин владиним прописом. Ми постајемо хришћани по Божијој благодати вером у Христа (Ефесцима 2:8-9). Шта влада чини или не чини нема везе са новим рођењем (Јован 1:12-13; 3:5-8).
Четврто, слобода вероисповести каже, да се, у крајњем случају, не ради о вери, већ о односу. Бог не тражи спољашњи облик слављења, већ лични однос са својом децом (Матеј 15:7-8). Никаква количина владине контроле не може да произведе такав однос.
English
Да ли је слобода вероисповести библијски концепт?
