Pitanje
Da li je sloboda veroispovesti biblijski koncept?
Odgovor
Mojsijevim zakonom, Izrael je funkcionisao pod teokratijom. Uspeh ili neuspeh nacije zavisio je od njihovog stepena poslušnosti Bogu. „Sloboda veroispovesti" nije bila deo starozavetnog sistema, jer je Bog direktno upravljao Izraelom. Naravno, Izraelova teokratija nije bila namenjena kao model vladavine za ostatak sveta. Nacije koje su nametnule teokratiju u sopstvenom stilu, kao što je srednjovekovna Španija, proizvele su totalitarne noćne more. Religijska netrpeljivost inkvizicije nije bila proizvod prave teokratije; bila je rezultat grešnih ljudi, gladnih moći.
U Novom zavetu, imamo jasniju sliku Bogom dane uloge vladavine. Rimljanima 13:3-4 navodi odgovornosti vlade, koje su, sasvim jednostavno, da kazne sva zla dela, nagrade sva dobra dela i udeljuju pravdu. Stoga, Bog je dao vladi određene dužnosti, ali nametanje određenog sistema slavljenja nije među njima.
Ne postoji konflikt između biblijskih principa i građanskih principa slobode veroispovesti. U stvari, samo vlade u judeo-hrišćanskom sistemu vrednosti dozvoljavaju ovakvu vrstu slobode. Islamske, indijske i budističke vlade ne dozvoljavaju slobodu veroisposvesti; stoga, zemlje kao što su Pakistan, Indija i Tibet su, u celosti, netrpeljive prema drugim religijama. Ateističke vlade, kao što je bivši Sovjetski savez, su se, takođe, pokazale antagonistički nastrojenim prema slobodnom veroispovedanju.
Koncept slobode veroispovedanja je biblijski iz nekoliko razloga. Prvo, sam Bog pruža „slobodu veroispovedanja" ljudima, a Biblija ima nekoliko primera. U Mateju 19:16-23, mladi bogati vladar dolazi Isusu. Posle kraćeg razgovora, mladić je „otišao tužan" odabravši da ne sledi Hrista. Ključna tačka ovde je da ga je Isus pustio. Bog ne „nameće" verovanje u Njega. Vera jeste zapovest, ali nije prisilna. U Mateju 23:37, Isus izražava svoju želju da okupi svu decu Jerusalima oko sebe, ali oni „nisu bili voljni". Ako Bog daje čoveku slobodu da ga odabere ili odbaci, onda to treba da činimo i mi.
Drugo, sloboda veroispovesti poštuje Božiji lik u čoveku (Postanje 1:26). Deo sličnosti sa Bogom je i čovekova volja, tj. čovek ima mogućnost da bira. Bog poštuje naše izbore, jer nam daje slobodu da donosimo odluke u vezi sa budućnošću (Postanje 13:8-12; Isus Navin 24:15), čak i ako donosimo pogrešne odluke. Opet, ako nam Bog dozvoljava da biramo, treba da dozvolimo drugima da biraju.
Treće, sloboda veroispovesti priznaje da je Sveti Duh taj koji menja srca, a ne vlada (Jovan 6:63). Samo Isus spašava. Oduzeti slobodu veroispovesti znači reći da ljudska vlada, sa svojim pogrešivim vladarima, ima moć da odluči koja je religija ispravna. Ali, Hristovo carstvo nije od ovog sveta (Jovan 18:36) i niko ne postaje hrišćanin vladinim propisom. Mi postajemo hrišćani po Božijoj blagodati verom u Hrista (Efescima 2:8-9). Šta vlada čini ili ne čini nema veze sa novim rođenjem (Jovan 1:12-13; 3:5-8).
Četvrto, sloboda veroispovesti kaže, da se, u krajnjem slučaju, ne radi o veri, već o odnosu. Bog ne traži spoljašnji oblik slavljenja, već lični odnos sa svojom decom (Matej 15:7-8). Nikakva količina vladine kontrole ne može da proizvede takav odnos.
English
Da li je sloboda veroispovesti biblijski koncept?
