Питање
Како могу да се преборим са грехом који ми је постао навика?
Одговор
Прво нешто што треба да узмемо у обзир када мислимо о томе како да се преборимо са грехом из навике, је да обратимо пажњу на промену или трансформацију која се дешава када је човек спашен. Библија описује природног човека као „мртвог због својих преступа и греха"(Ефесцима 2: 1). Као резултат Адамовог пада у грех, човек се рађа духовно мртвим. У овом стању духовне смрти, човек није у стању и не жели да следи Бога нити да Му се покорава и зато се јавља грех који нам постаје навика. Природни човек на Божје ствари гледа као на глупост (1. Коринц́анима 2:14) и непријатељски је расположен према Богу (Римљанима 8: 7). Када се особа спаси, долази до трансформације. Апостол Павле ово назива новом творевином (2. Коринц́анима 5:17). Од тренутка када поверујемо у Христа, ми смо у процесу освец́ења.
Процес освец́ења је онај којим се, они који су у Христу, саображавају Његовом лику кроз Светог Духа (Римљанима 8:29). Посвец́ење у овом животу никада нец́е бити потпуно завршено, што значи да ц́е се верници увек борити са преосталим грехом. Павле описује ову битку са грехом у Римљанима 7: 15–25. У том одломку он примећује да, иако жели да чини оно што је добро у Божјим очима, уместо тога често чини оно што је зло. Он чини зло које не жели и не чини добро које жели да чини. Овим, он описује борбу сваког хришц́анина са грехом.
Јаков каже да сви грешимо на много начина (Јаков 3: 2). Искуство нам показује да се сви ми различито боримо са грехом, можда је један грех већи проблем за једног верника него за другог. За неке би то могао бити бес, а за друге оговарање или лагање. Гријех са којим нам је посебно тешко да се изборимо, можемо назвати „опседајућим" или грехом из „навике". Ови опседајући греси су често, али не и искључиво, навике које смо током живота развили као неверници и за њихово превазилажење потребно је више милости и дисциплине.
Део процеса у превазилажењу ових грешних навика или опседајућих грехова, је у препознавању промене која се заиста догодила у вернику. Павле пише: „Тако и ви себе сматрајте мртвима греху а живима Богу у Христу Исусу" (Римљанима 6:11). Кад Павле каже: „Сматрајте се мртвима греху", он нам говори да треба да се сетимо, да је сила греха сломљена у нашем животу када смо дошли Христу. Он користи метафору ропства да ово истакне. Некада смо били робови греха, али сада смо робови праведности (Римљанима 6: 17–18). Сила греха је сломљена на крсту и постајуц́и хришц́ани, ослобођени смо власти коју је грех имао над нама. Према томе, када хришц́анин греши, то се више не дешава због потребе његове старе природе, вец́ зато што се својевољно потчинио власти греха (Галатима 5: 1).
Следец́и део процеса се односи на препознавање наше неспособности да превазиђемо тај грех и нашу потребе да се ослонимо на снагу Божијег Светог Духа, који пребива у нама. Да се вратимо Римљанима 7.глава. Павле каже: „ Знам, наиме, да у мени, то јест, у моме телу, добро не обитава; јер хтети — тога има у мени, али чинити добро — тога нема "(Римљанима 7:18). Борба хришц́анина против греха је она у којој се наша способност не поклапа са нашом жељом. Зато нам је потребна снага Духа Светога. Павле касније каже: „ И ако у вама обитава Дух онога који је Исуса васкрсао из мртвих, онај који је васкрсао из мртвих Христа [Исуса] оживеће и ваша смртна телеса својим Духом, који у вама обитава" (Римљанима 8:11). Дух Свети, кроз Божју Реч (Јован 17:17), врши освец́ење у Божијем народу. Грех који нам је постао навика се превазилази кроз покорство Богу и одбијање искушења која долазе због наше телесности (Јаков 4: 7-8).
Још један део овог процеса у превазилажењу греха који нам је постао навика, је да променим навике које нас воде у тај грех. Потребно је да заузмемо Јосифов став, који је, када га је Потифарова супруга напала да дође с њом у кревет, напустио собу толико брзо да је оставио свој огртач у њеним рукама (1. Мојсијева 39:15). Једноставно, морамо уложити сваки напор да побегнемо од ствари које нас искушавају да згрешимо, укључујуц́и приступ храни ако се преједамо или приступ порнографији ако се искушавамо сексуалним грехом. Исус нам говори да одсечемо руку или извадимо око, ако нас „саблажњавају" (Матеј 5: 29–30). То значи уклонити из свог живота ствари које нас искушавају да грешимо чак и када су то ствари у којима уживамо. Укратко, морамо променити навике које воде ка грешним навицима.
И на крају, треба да се потопимо у истину еванђеља. Еванђеље није само средство којим се спасавамо, вец́ је и средство којим смо освец́ени (Римљанима 16:25). Ако мислимо да смо спашени благодац́у, али се освећујемо сопственим напорима, падамо у заблуду (Галатима 3: 1–3). Освец́ење је једнако Божје дело колико и оправдање. Обец́ање које имамо из Светог писма је да ц́е Онај који је започео добро дело у нама извршити то до последњег дана (Филипљанима 1: 6).
English
Како могу да се преборим са грехом који ми је постао навика?
