Pitanje
Kako mogu da se preborim sa grehom koji mi je postao navika?
Odgovor
Prvo nešto što treba da uzmemo u obzir kada mislimo o tome kako da se preborimo sa grehom iz navike, je da obratimo pažnju na promenu ili transformaciju koja se dešava kada je čovek spašen. Biblija opisuje prirodnog čoveka kao „mrtvog zbog svojih prestupa i greha"(Efescima 2: 1). Kao rezultat Adamovog pada u greh, čovek se rađa duhovno mrtvim. U ovom stanju duhovne smrti, čovek nije u stanju i ne želi da sledi Boga niti da Mu se pokorava i zato se javlja greh koji nam postaje navika. Prirodni čovek na Božje stvari gleda kao na glupost (1. Korinćanima 2:14) i neprijateljski je raspoložen prema Bogu (Rimljanima 8: 7). Kada se osoba spasi, dolazi do transformacije. Apostol Pavle ovo naziva novom tvorevinom (2. Korinćanima 5:17). Od trenutka kada poverujemo u Hrista, mi smo u procesu osvećenja.
Proces osvećenja je onaj kojim se, oni koji su u Hristu, saobražavaju Njegovom liku kroz Svetog Duha (Rimljanima 8:29). Posvećenje u ovom životu nikada neće biti potpuno završeno, što znači da će se vernici uvek boriti sa preostalim grehom. Pavle opisuje ovu bitku sa grehom u Rimljanima 7: 15–25. U tom odlomku on primećuje da, iako želi da čini ono što je dobro u Božjim očima, umesto toga često čini ono što je zlo. On čini zlo koje ne želi i ne čini dobro koje želi da čini. Ovim, on opisuje borbu svakog hrišćanina sa grehom.
Jakov kaže da svi grešimo na mnogo načina (Jakov 3: 2). Iskustvo nam pokazuje da se svi mi različito borimo sa grehom, možda je jedan greh veći problem za jednog vernika nego za drugog. Za neke bi to mogao biti bes, a za druge ogovaranje ili laganje. Grijeh sa kojim nam je posebno teško da se izborimo, možemo nazvati „opsedajućim" ili grehom iz „navike". Ovi opsedajući gresi su često, ali ne i isključivo, navike koje smo tokom života razvili kao nevernici i za njihovo prevazilaženje potrebno je više milosti i discipline.
Deo procesa u prevazilaženju ovih grešnih navika ili opsedajućih grehova, je u prepoznavanju promene koja se zaista dogodila u verniku. Pavle piše: „Tako i vi sebe smatrajte mrtvima grehu a živima Bogu u Hristu Isusu" (Rimljanima 6:11). Kad Pavle kaže: „Smatrajte se mrtvima grehu", on nam govori da treba da se setimo, da je sila greha slomljena u našem životu kada smo došli Hristu. On koristi metaforu ropstva da ovo istakne. Nekada smo bili robovi greha, ali sada smo robovi pravednosti (Rimljanima 6: 17–18). Sila greha je slomljena na krstu i postajući hrišćani, oslobođeni smo vlasti koju je greh imao nad nama. Prema tome, kada hrišćanin greši, to se više ne dešava zbog potrebe njegove stare prirode, već zato što se svojevoljno potčinio vlasti greha (Galatima 5: 1).
Sledeći deo procesa se odnosi na prepoznavanje naše nesposobnosti da prevaziđemo taj greh i našu potrebe da se oslonimo na snagu Božijeg Svetog Duha, koji prebiva u nama. Da se vratimo Rimljanima 7.glava. Pavle kaže: „ Znam, naime, da u meni, to jest, u mome telu, dobro ne obitava; jer hteti — toga ima u meni, ali činiti dobro — toga nema "(Rimljanima 7:18). Borba hrišćanina protiv greha je ona u kojoj se naša sposobnost ne poklapa sa našom željom. Zato nam je potrebna snaga Duha Svetoga. Pavle kasnije kaže: „ I ako u vama obitava Duh onoga koji je Isusa vaskrsao iz mrtvih, onaj koji je vaskrsao iz mrtvih Hrista [Isusa] oživeće i vaša smrtna telesa svojim Duhom, koji u vama obitava" (Rimljanima 8:11). Duh Sveti, kroz Božju Reč (Jovan 17:17), vrši osvećenje u Božijem narodu. Greh koji nam je postao navika se prevazilazi kroz pokorstvo Bogu i odbijanje iskušenja koja dolaze zbog naše telesnosti (Jakov 4: 7-8).
Još jedan deo ovog procesa u prevazilaženju greha koji nam je postao navika, je da promenim navike koje nas vode u taj greh. Potrebno je da zauzmemo Josifov stav, koji je, kada ga je Potifarova supruga napala da dođe s njom u krevet, napustio sobu toliko brzo da je ostavio svoj ogrtač u njenim rukama (1. Mojsijeva 39:15). Jednostavno, moramo uložiti svaki napor da pobegnemo od stvari koje nas iskušavaju da zgrešimo, uključujući pristup hrani ako se prejedamo ili pristup pornografiji ako se iskušavamo seksualnim grehom. Isus nam govori da odsečemo ruku ili izvadimo oko, ako nas „sablažnjavaju" (Matej 5: 29–30). To znači ukloniti iz svog života stvari koje nas iskušavaju da grešimo čak i kada su to stvari u kojima uživamo. Ukratko, moramo promeniti navike koje vode ka grešnim navicima.
I na kraju, treba da se potopimo u istinu evanđelja. Evanđelje nije samo sredstvo kojim se spasavamo, već je i sredstvo kojim smo osvećeni (Rimljanima 16:25). Ako mislimo da smo spašeni blagodaću, ali se osvećujemo sopstvenim naporima, padamo u zabludu (Galatima 3: 1–3). Osvećenje je jednako Božje delo koliko i opravdanje. Obećanje koje imamo iz Svetog pisma je da će Onaj koji je započeo dobro delo u nama izvršiti to do poslednjeg dana (Filipljanima 1: 6).
English
Kako mogu da se preborim sa grehom koji mi je postao navika?
