Питање
Шта је склад еванђеља?
Одговор
„Склад” еванђеља је усаглашеност четири библијска еванђеља. Четири новозаветна еванђеља су као певачи у хорском квартету. Сваки пева одређени део, а ипак делови су искомпоновани да чине дивну композицију. Свако од четири еванђеља сведочанство су о Исусу из мало другачије перспективе, али сва причају исту причу. Тако, сва су у складу једно са другим. Књиге које хронолошки наводе еванђеља зову се усклађена еванђеља и неке Библије укључују референтне одломке који се зову усклађена еванђеља и прате њихову хронологију.
Еванђеља по Матеју, Марку и Луки зову се„синоптичка” еванђеља, јер укључују много истих догађаја из Исусовог живота (реч с<и>yнопсис значи „исто виђење“. Еванђеље по Јовану се издваја, попуњавајући празнине које су други оставили. Свако од ових еванђеља написано је за другу публику и наглашава различите области Исусове службе. Еванђеље по Матеју написано је првенствено за Јевреје и истиче како је Исус испунио пророчанства краљевског Месије. Марко је написан пре свега за хришћане из Рима или за оне који су се обратили из паганских нација, стога укључује неколико старозаветних пророчанстава и објашњава многе јеврејске речи и обичаје. Исус је описан у Марку као божански слуга. Лука је такође написан првенствено за обраћенике из паганских народа, тако да такође објашнава јеврејске обичаје и користи грчка имена. Лука је желео да напише извештај о Исусовом животу и представља Исуса као Сина Човечијег, наглашавајући Његову потпуну човечност. Исусово еванђеље истиче Исуса као Сина Божијег и укључује више Исусових откривења о Њему него било које друго еванђеље. Такође даје много детаљнију слику догађаја током Исусових последњих дана.
Неки људи покушали<б> су да обезвреде Библију истичући наводне недоследности у еванђељима. Они указују на разлике у редоследу догађаја или ситније детаље у оквиру тих догађаја. Када се четири еванђеља ставе једно поред другог, видимо да сва не прате исту строгу хронологију. Разлог томе је што су еванђеља груписана тематски и догађаји су груписани по сличној теми. Овај тематски приступ је нешто што већина нас чини у свакодневним разговорима.
Разлике у ситним детаљима, као што је број анђела код Христове гробнице (Матеј 28:5; Марко 16:5; Лука 24:4; Јован 20:12) могу се образложити допуштајући тексту да прича за себе. Матеј и Марко спомињу „анђела”, док Лука и Јован помињу два анђела. Међутим, Матеј и Марко никада не кажу да је постојао „само” један анђео; једноставно наводе да је био присутан анђео. Такве разлике се допуњују и нису контрадикторне. Нове информације могу да се додају, али никада се не негира истинитост старе информације.
Као и остатак Библије, четири еванђеља су дивно сведочанство Божијег откривења човеку. Замислите порезника (Матеј), једног необученог младог Јеврејина познатог по одустајању (Марко), римског доктора (Лука) и јеврејског рибара (Јован) како сви пишу складна сведочанства о Исусовом животу. Није постојао начин, осим Божије интервенције, да напишу тако невероватно прецизне извештаје (2. Тимотеју 3:16). Историја, пророчанство и лични детаљи заједно дају једну изузетно тачну слику о Исусу – Месији, Цару, Слузи и Божијем Сину.
Шта је склад еванђеља?
