Pitanje
Šta je sklad evanđelja?
Odgovor
„Sklad” evanđelja je usaglašenost četiri biblijska evanđelja. Četiri novozavetna evanđelja su kao pevači u horskom kvartetu. Svaki peva određeni deo, a ipak delovi su iskomponovani da čine divnu kompoziciju. Svako od četiri evanđelja svedočanstvo su o Isusu iz malo drugačije perspektive, ali sva pričaju istu priču. Tako, sva su u skladu jedno sa drugim. Knjige koje hronološki navode evanđelja zovu se usklađena evanđelja i neke Biblije uključuju referentne odlomke koji se zovu usklađena evanđelja i prate njihovu hronologiju.
Evanđelja po Mateju, Marku i Luki zovu se„sinoptička” evanđelja, jer uključuju mnogo istih događaja iz Isusovog života (reč synopsis znači „isto viđenje“. Evanđelje po Jovanu se izdvaja, popunjavajući praznine koje su drugi ostavili. Svako od ovih evanđelja napisano je za drugu publiku i naglašava različite oblasti Isusove službe. Evanđelje po Mateju napisano je prvenstveno za Jevreje i ističe kako je Isus ispunio proročanstva kraljevskog Mesije. Marko je napisan pre svega za hrišćane iz Rima ili za one koji su se obratili iz paganskih nacija, stoga uključuje nekoliko starozavetnih proročanstava i objašnjava mnoge jevrejske reči i običaje. Isus je opisan u Marku kao božanski sluga. Luka je takođe napisan prvenstveno za obraćenike iz paganskih naroda, tako da takođe objašnava jevrejske običaje i koristi grčka imena. Luka je želeo da napiše izveštaj o Isusovom životu i predstavlja Isusa kao Sina Čovečijeg, naglašavajući Njegovu potpunu čovečnost. Isusovo evanđelje ističe Isusa kao Sina Božijeg i uključuje više Isusovih otkrivenja o Njemu nego bilo koje drugo evanđelje. Takođe daje mnogo detaljniju sliku događaja tokom Isusovih poslednjih dana.
Neki ljudi pokušali su da obezvrede Bibliju ističući navodne nedoslednosti u evanđeljima. Oni ukazuju na razlike u redosledu događaja ili sitnije detalje u okviru tih događaja. Kada se četiri evanđelja stave jedno pored drugog, vidimo da sva ne prate istu strogu hronologiju. Razlog tome je što su evanđelja grupisana tematski i događaji su grupisani po sličnoj temi. Ovaj tematski pristup je nešto što većina nas čini u svakodnevnim razgovorima.
Razlike u sitnim detaljima, kao što je broj anđela kod Hristove grobnice (Matej 28:5; Marko 16:5; Luka 24:4; Jovan 20:12) mogu se obrazložiti dopuštajući tekstu da priča za sebe. Matej i Marko spominju „anđela”, dok Luka i Jovan pominju dva anđela. Međutim, Matej i Marko nikada ne kažu da je postojao „samo” jedan anđeo; jednostavno navode da je bio prisutan anđeo. Takve razlike se dopunjuju i nisu kontradiktorne. Nove informacije mogu da se dodaju, ali nikada se ne negira istinitost stare informacije.
Kao i ostatak Biblije, četiri evanđelja su divno svedočanstvo Božijeg otkrivenja čoveku. Zamislite poreznika (Matej), jednog neobučenog mladog Jevrejina poznatog po odustajanju (Marko), rimskog doktora (Luka) i jevrejskog ribara (Jovan) kako svi pišu skladna svedočanstva o Isusovom životu. Nije postojao način, osim Božije intervencije, da napišu tako neverovatno precizne izveštaje (2. Timoteju 3:16). Istorija, proročanstvo i lični detalji zajedno daju jednu izuzetno tačnu sliku o Isusu – Mesiji, Caru, Sluzi i Božijem Sinu.
English
Šta je sklad evanđelja?
