Питање
Како могу да се излечим од бола због раскинуте везе?
Одговор
Свет је пун људи са сломљеним срцем, сломљеним духом и разбијеним односима. Бол због прекинуте везе укључује веома стваран осец́ај личног губитка, као када смо у жалости. Понекад је повреда толико велика да онемогуц́ава људима да правилно функционишу и у екстремним случајевима, може довести до менталног слома или чак жеље за самоубиством. Свет нуди различите начине за ублажавање бола: узимање антидепресива, да напишеш гневно писмо а онда да га поцепаш, одлазак у куповину, промена стила живота, итд. Неки заговарају моц́ позитивног размишљања. Најчешц́и „лек“ је време. Док интензитет сломљеног срца може временом да ослаби, само дете Божије може доживети потпуни опоравак, јер само хришц́анин има приступ сили Божјег Духа, Онога који „лечи срца уцвељених и ране им превија“ (Псалам 147:3).
Исус разуме бол због одбачености. „Својима је дошао, али су га његови одбацили“ (Јован 1:11). Исуса је издао један од Његових најближих сарадника (Јован 6:71; уп. Псалам 41:9). Док се носимо са болом разбијеног односа, ми морамо да предамо свој терет Господу (1. Петрова 5:7). Он плаче са онима који плачу (Јован 11:35; Римљанима 12:15), и Он је у стању да „саосец́а са нашим слабостима“ (Јеврејима 4:15).
Прекинута веза може бити извор многих негативних емоција. Хришц́ани разумеју колико је узалудно да дозволе да их воде њихове емоције. Исус Христ нас је благословио сваким духовним благословом и учинио да будемо прихвац́ени у Њему (Ефесцима 1:3, 6). Ово прихватање превазилази сва осец́ања одбачености која можда имамо јер није засновано на „надати се да тако“, вец́ да „знамо да је тако“. Знамо да нас је Бог прихватио зато што нам Божја Реч тако каже и док прилажемо ову истину у вери, она мења наша срца и животе.
Свако бива повређен у неком односу у једном или другом тренутку. Сигурно ц́емо бити повређени и разочарани, јер живимо у палом свету. Оно што изаберемо да урадимо са тим болом и разочарањем, може нас учинити јачима у нашем ходу са Господом. Бог обец́ава да ц́е проц́и са нама кроз разочарења у животу (Јеврејима 13:5) и жели да знамо да је Његова брига за нас сигурна. Његова милост и утеха су наши док почивамо у Њему.
Свако наново рођено дете Божје има благослове у Христу, али ми морамо изабрати да их искористимо. Живети у сталној тами и потиштености због прекинуте везе је као да имаш милион долара у банци а живиш као сиромах јер никада не подижеш новац. Истина је да не можемо користити оно што не знамо да имамо. Стога, сваки верник треба да тежи да „расте у милости и познању нашег Господа“ (2. Петрова 3:18) и да се „преобрази обнављањем [свог] ума“ (Римљанима 12:2). Морамо се суочити са животом наоружани стварним разумевањем шта значи ходати по вери.
Као верници, ми нисмо дефинисани прошлим неуспесима, разочарањима или одбаченошћу од других. Ми смо дефинисани нашим односом са Богом. Ми смо Његова деца, поново рођени за нови живот, обдарени сваким духовним благословом и прихвац́ени у Христу Исусу. Имамо веру која побеђује свет (1. Јованова 5:4).
Бог је за сваког од нас припремио јединствене прилике у којима да прођемо кроз „све ствари“ овог живота. Можемо, или да ходамо у својој снази и оним што апостол Павле назива нашим „телом“, или можемо да ходамо у сили Светог Духа. То је наш избор. Бог нам је дао оружје, али на нама је да га носимо (Ефесцима 6:11–18).
Можда ц́емо доживети разочарење у овом животу, али ми смо деца Краља, а одбацивање које доживљавамо је тренутни бол у поређењу са вечном славом. Можемо дозволити да нас то спутава, или можемо стати у наследству Божјег детета и продужити у Његовој милости. Попут Павла, ми можемо да: ’…заборављамо оно што је за мном и сежем ка оном што је преда мном‘ (Филипљанима 3:13).
Опраштање другима је важно за процес изцељења. Држање горчине или неговање љутње само трује наш сопствени дух. Да, можда нам је заиста учињена неправда и да, бол је стваран, али у опроштају постоји слобода. Опроштај је дар који можемо дати јер нам га је дао Господ Исус Христос (Ефесцима 4:32).
Каква је утеха познавати Бога који је рекао: „Никад те нец́у напустити; никада те нец́у оставити“ (Јеврејима 13:5). Бог је увек близу да утеши верника. „Благословен да је Бог и Отац нашега Господа Исуса Христа, милосрдни Отац и Бог сваке утехе. Он нас теши у свакој нашој невољи, да бисмо и ми могли да тешимо оне који су у невољама, оном утехом којом нас саме Бог теши“ (2. Коринц́анима 1:3–4). Бог, који не може да лаже, обец́ао је да ц́е проц́и кроз наша искушења са нама: „Кад преко воде прелазиш, ја сам с тобом; преко река, неће те преплавити. Прођеш ли кроз ватру, нећеш изгорети и пламен те опалити неће“ (Исаија 43:2).
„На ГОСПОДА свој товар пребаци и он ц́е теподржати; праведнику неће дати никад да се затетура“ (Псалам 55:22). У стварности, осец́ања потичу из мисли, тако да, да бисмо променили како се осец́амо, требало би да променимо начин на који размишљамо. И то је оно што Бог жели да радимо. У Филипљанима 2:5, хришц́анима је речено: „Размишљајте исто као и Христос Исус.” У Филипљанима 4:8, хришц́анима је речено да размишљају о стварима које су истините, племените, праведне, чисте, добре, вредне пажње и хвале вредне. Колошанима 3:2 каже: „Усмерите своје мисли на оно што је на небу, а не на оно што је на земљи“. И док то будемо чинили, наше осец́ање одбачености ће се смањивати.
Превазилажење повређености због раскинуте везе захтева да живите дан за дан, да се молите за Божје вођство и да читате и размишљате о Божјој Речи. Исцељење никада не може доц́и из наших сопствених напора; долази само од Господа. Помаже да скренемо поглед са себе и да се уместо тога усредсредимо на Бога. Он нас може учинити целим. Он може узети нашу сломљеност и претворити нас у оно што Он жели да будемо. Прекинута веза је болна, али Господ је милостив. Он може нашем животу дати смисао, сврху и радост. Исус је рекао: „А онога који долази к мени, нећу одбацити“ (Јован 6:37). Однос нашег Господа са Његовом децом је онај који никада нец́е бити прекинут.
English
Како могу да се излечим од бола због раскинуте везе?
