Pitanje
Kako mogu da se izlečim od bola zbog raskinute veze?
Odgovor
Svet je pun ljudi sa slomljenim srcem, slomljenim duhom i razbijenim odnosima. Bol zbog prekinute veze uključuje veoma stvaran osećaj ličnog gubitka, kao kada smo u žalosti. Ponekad je povreda toliko velika da onemogućava ljudima da pravilno funkcionišu i u ekstremnim slučajevima, može dovesti do mentalnog sloma ili čak želje za samoubistvom. Svet nudi različite načine za ublažavanje bola: uzimanje antidepresiva, da napišeš gnevno pismo a onda da ga pocepaš, odlazak u kupovinu, promena stila života, itd. Neki zagovaraju moć pozitivnog razmišljanja. Najčešći „lek“ je vreme. Dok intenzitet slomljenog srca može vremenom da oslabi, samo dete Božije može doživeti potpuni oporavak, jer samo hrišćanin ima pristup sili Božjeg Duha, Onoga koji „leči srca ucveljenih i rane im previja“ (Psalam 147:3).
Isus razume bol zbog odbačenosti. „Svojima je došao, ali su ga njegovi odbacili“ (Jovan 1:11). Isusa je izdao jedan od Njegovih najbližih saradnika (Jovan 6:71; up. Psalam 41:9). Dok se nosimo sa bolom razbijenog odnosa, mi moramo da predamo svoj teret Gospodu (1. Petrova 5:7). On plače sa onima koji plaču (Jovan 11:35; Rimljanima 12:15), i On je u stanju da „saoseća sa našim slabostima“ (Jevrejima 4:15).
Prekinuta veza može biti izvor mnogih negativnih emocija. Hrišćani razumeju koliko je uzaludno da dozvole da ih vode njihove emocije. Isus Hrist nas je blagoslovio svakim duhovnim blagoslovom i učinio da budemo prihvaćeni u Njemu (Efescima 1:3, 6). Ovo prihvatanje prevazilazi sva osećanja odbačenosti koja možda imamo jer nije zasnovano na „nadati se da tako“, već da „znamo da je tako“. Znamo da nas je Bog prihvatio zato što nam Božja Reč tako kaže i dok prilažemo ovu istinu u veri, ona menja naša srca i živote.
Svako biva povređen u nekom odnosu u jednom ili drugom trenutku. Sigurno ćemo biti povređeni i razočarani, jer živimo u palom svetu. Ono što izaberemo da uradimo sa tim bolom i razočaranjem, može nas učiniti jačima u našem hodu sa Gospodom. Bog obećava da će proći sa nama kroz razočarenja u životu (Jevrejima 13:5) i želi da znamo da je Njegova briga za nas sigurna. Njegova milost i uteha su naši dok počivamo u Njemu.
Svako nanovo rođeno dete Božje ima blagoslove u Hristu, ali mi moramo izabrati da ih iskoristimo. Živeti u stalnoj tami i potištenosti zbog prekinute veze je kao da imaš milion dolara u banci a živiš kao siromah jer nikada ne podižeš novac. Istina je da ne možemo koristiti ono što ne znamo da imamo. Stoga, svaki vernik treba da teži da „raste u milosti i poznanju našeg Gospoda“ (2. Petrova 3:18) i da se „preobrazi obnavljanjem [svog] uma“ (Rimljanima 12:2). Moramo se suočiti sa životom naoružani stvarnim razumevanjem šta znači hodati po veri.
Kao vernici, mi nismo definisani prošlim neuspesima, razočaranjima ili odbačenošću od drugih. Mi smo definisani našim odnosom sa Bogom. Mi smo Njegova deca, ponovo rođeni za novi život, obdareni svakim duhovnim blagoslovom i prihvaćeni u Hristu Isusu. Imamo veru koja pobeđuje svet (1. Jovanova 5:4).
Bog je za svakog od nas pripremio jedinstvene prilike u kojima da prođemo kroz „sve stvari“ ovog života. Možemo, ili da hodamo u svojoj snazi i onim što apostol Pavle naziva našim „telom“, ili možemo da hodamo u sili Svetog Duha. To je naš izbor. Bog nam je dao oružje, ali na nama je da ga nosimo (Efescima 6:11–18).
Možda ćemo doživeti razočarenje u ovom životu, ali mi smo deca Kralja, a odbacivanje koje doživljavamo je trenutni bol u poređenju sa večnom slavom. Možemo dozvoliti da nas to sputava, ili možemo stati u nasledstvu Božjeg deteta i produžiti u Njegovoj milosti. Poput Pavla, mi možemo da: ’…zaboravljamo ono što je za mnom i sežem ka onom što je preda mnom‘ (Filipljanima 3:13).
Opraštanje drugima je važno za proces izceljenja. Držanje gorčine ili negovanje ljutnje samo truje naš sopstveni duh. Da, možda nam je zaista učinjena nepravda i da, bol je stvaran, ali u oproštaju postoji sloboda. Oproštaj je dar koji možemo dati jer nam ga je dao Gospod Isus Hristos (Efescima 4:32).
Kakva je uteha poznavati Boga koji je rekao: „Nikad te neću napustiti; nikada te neću ostaviti“ (Jevrejima 13:5). Bog je uvek blizu da uteši vernika. „Blagosloven da je Bog i Otac našega Gospoda Isusa Hrista, milosrdni Otac i Bog svake utehe. On nas teši u svakoj našoj nevolji, da bismo i mi mogli da tešimo one koji su u nevoljama, onom utehom kojom nas same Bog teši“ (2. Korinćanima 1:3–4). Bog, koji ne može da laže, obećao je da će proći kroz naša iskušenja sa nama: „Kad preko vode prelaziš, ja sam s tobom; preko reka, neće te preplaviti. Prođeš li kroz vatru, nećeš izgoreti i plamen te opaliti neće“ (Isaija 43:2).
„Na GOSPODA svoj tovar prebaci i on će tepodržati; pravedniku neće dati nikad da se zatetura“ (Psalam 55:22). U stvarnosti, osećanja potiču iz misli, tako da, da bismo promenili kako se osećamo, trebalo bi da promenimo način na koji razmišljamo. I to je ono što Bog želi da radimo. U Filipljanima 2:5, hrišćanima je rečeno: „Razmišljajte isto kao i Hristos Isus.” U Filipljanima 4:8, hrišćanima je rečeno da razmišljaju o stvarima koje su istinite, plemenite, pravedne, čiste, dobre, vredne pažnje i hvale vredne. Kološanima 3:2 kaže: „Usmerite svoje misli na ono što je na nebu, a ne na ono što je na zemlji“. I dok to budemo činili, naše osećanje odbačenosti će se smanjivati.
Prevazilaženje povređenosti zbog raskinute veze zahteva da živite dan za dan, da se molite za Božje vođstvo i da čitate i razmišljate o Božjoj Reči. Isceljenje nikada ne može doći iz naših sopstvenih napora; dolazi samo od Gospoda. Pomaže da skrenemo pogled sa sebe i da se umesto toga usredsredimo na Boga. On nas može učiniti celim. On može uzeti našu slomljenost i pretvoriti nas u ono što On želi da budemo. Prekinuta veza je bolna, ali Gospod je milostiv. On može našem životu dati smisao, svrhu i radost. Isus je rekao: „A onoga koji dolazi k meni, neću odbaciti“ (Jovan 6:37). Odnos našeg Gospoda sa Njegovom decom je onaj koji nikada neće biti prekinut.
English
Kako mogu da se izlečim od bola zbog raskinute veze?
