Питање
Шта је историјска теологија?
Одговор
Историјска теологија је проучавање развоја и историје хришћанске доктрине. Као што и име каже, историјска теологија је проучавање развоја и формирања основне хришћанске доктрине кроз историју новозаветне цркве. Историјска теологија може, такође, да се дефинише као проучавање тога како су хришчани, током различитих историјских периода, разумели различита теолошка питања или теме као што су Божија природа, природа Исуса Христа, природа и дело Светог Духа,д октрина спасења, итд.
Проучавање историјске теологије обухвата питања као што су развој символа вере и вероисповедања, црквених сабора и јереси које су настале и са којима се морало носити током црквене историје. Историјски теолог проучава основне доктрине које одвајају хришћанство од јереси и секти.
Теолози, често, деле проучавање историјске теологије на четири главна временска периода: 1) Патристичко раздобље од 100. до 400. године нове ере; 2) Средњи век и ренесанса од 500. до 1500. године нове ере; 3) период реформације и постреформације од 1500. до 1750. године нове ере и 4) модерни период од 1750. до данас.
Сврха историјске теологије је да разуме и опише историјско порекло хришћанских доктрина и да бележи развој ових доктрина током времена. Испитује како су људи разумели различите доктрине током историје и покушава да разуме развој доктрина, препознајући како су промене унутар цркве утицале, на боље или на горе, на различите доктине.
Историјска теологија и црквена историја су две различите, а ипак уско повезане и важне теме. Било би тешко, ако не и немогуће, да се разуме црквена историја без разумевања историје доктрине, што је често водило до различитих подела и покрета унутар црквене историје. Разумевање историје теологије и доктрине помаже нам да разумемо историју хришћанства од 1. века и зашто постоји толико много деноминација.
Основа за проучавање историјске теологије налази се у Делима апостолским. Лука бележи почетке хричшћанске цркве током свог циља да забележи „све што је Исус отпочео да чини и учи" (Дела 1:1). Христово дело није се завршило са задњим поглављем Дела апостолских. Христос и данас делује у својој Цркви и то може да се види кроз проучавање историјске теологије и црквене историје, од којих свака може да нам помогне да разумемо како су библијске доктрине, основне за хришћанску веру, биле препознате и објављене током црквене историје. Павле је упозорио ефеске старешине у Делима 20:29-30 да очекују „зверске вукове" који ће подучавати лажну доктрину. Кроз проучавање историјске теологије, видимо колико се Павлово упозорење испоставило истинитим, док сазнајемо како су основне доктрине хришћанске вере биле нападане и брањене током скоро 2000 година црквене историје.
Као и сваку другу област теологије, историјску теологију, такође, некад користе либерални теолози и нехришћани да баце сумњу или нападну основне доктрине хришћанске вере као људске измишљотине уместо божански откривених библијских истина што оне, у ствари, јесу. Један пример овога је расправа о тројединој природи Бога. Историјски теолог ће проучавати и пратити развој ове доктрине током црквене историје знајући да је истина јасно откривена у Библији,а ипак, кроз црквену историју, било је тренутака када је доктрина доживљавала напад, па је било неопходно да црква дефинише и одбрани доктрину.
Истина доктрине долази директно из Библије, међутим, црквено разумевање и објава доктине разјашњавало се током година, често у временима када су Божију природу нападали „зверски вукови" о чијем доласку је Павле упозоравао.
Неки добронамерни, али заведени хришћани, желе да одбаце важност историјске теологије, цитирајући обећање Светог Духа који обитава у свим наново-рођеним хришћанима да ће нас „упутити у сву истину"( Јован 16:13). Оно што ти хришћани не препознају је да Свети Дух живи у хришћанима током црквене историје и да је сам Исус Христос дао „једне за апостоле, а друге за пророке, једне за еванђелисте, а друге за пастире и учитеље, да се свети приправе за дело службе, за изградњу Христова тела" (Ефесцима 4:11-12). Ово укључује не само оне дате у овој генерацији, већ и оне које је Христос дао током црквене историје. Глупо је веровати да немамо шта да научимо од многих надарених људи пре нас.
Ово укључује не само оне у овој генерацији,већ и оне које је Христос одредио током црквене историје. Исправно проучавање и примена историјске теологије помаже нам да разумемо и научимо од хришћанских учитеља и вођа из претходних векова.
Проучавањем црквене историје и историјске теологије, наново-рођени хришћанин је охрабрен да види како Бог делује током историје. У томе видимо Божији суверенитет над свиме и истину да Божија Реч траје довека (Псалам 119:160). Проучавање историјске теологије није ништа више до проучавања Бога на делу.Такође нас подсећа на стално присутну духовну борбу између Сатане и истине Божије Речи. Показује нам из историје многе начине и облике које Сатана користи да шири лажну доктрину у цркви, као што је Павле упозорио старешине у Ефесу.
Проучавање историјске теологије и црквене историје, такође, показује да истина Божије речи остаје победоносна. Како стичемо разумевање о теолошким биткама прошлости, можемо боље да будемо припремљени да се одупремо грешкама на које ће нас Сатана подстицати у будућности. Ако пастири, цркве и хришћани нису свесни црквене историје и историјске теологије, онда ће бити отворенији да падну у замку исте врсте лажних учења које је Сатана употребљавао у прошлости.
Када се исправно употреби и примени, историјска теологија не умањује ауторитет и довољност Библије. Сама Библија је стандард по свим питањима вере и праксе. Она је сама надахнута и непогрешива. Само Писмо је наш ауторитет и водич, али историјска теологија може да нам помогне да разумемо многе опасности од неких „нових учења" или нових тумачења Писма. Са скоро 2000 година црквене историје и хиљада, ако не и милиона хришћана који су живели пре нас, зар не би требало да, аутоматски, будеми опрезни са неким ко тврди да има „ново објашњење" или тумачење Библије?
На крају, историјска теологија може да нас подсети на сталну опасност тумачења Библије у контексту културолошких и филозофских претпоставки нашег времена. Толико видимо ову опасност данас, јер се грех редефинише као болест која треба да се лечи лековима, уместо као духовно стање. Такође, видимо како многе цркве напуштају библијско учење и прихватају културолошко прихватљив хомосексуализам као начин живота.
Историјска теологија је битно становиште проучавања теологије, али, као и многе друге методе проучавања, садржи опасности и замке. Изазов за све хришћане и оне који проучавају теологију је да не намећу свој теолошки систем на Библију већ да се увек побрину да наша теологија потиче из Библије,а не неког система који може да буде популаран.
English
Шта је историјска теологија?
