Питање
Шта Библија каже о спасењу домаћинства?
Одговор
Спасење домаћинства представља идеју по којој се целе породице или домаћинства спашавају ођедном. Спасење целе породице постиже се вером вође те породице. Ако отац или глава породице изјави за себе да је хришћанин, онда он управља целим хришћанским домаћинством – чланови његове породице су, по правилу, хришћани, на основу одлуке њиховог оца/супруга. Према концепту спасења домаћинства, Бог спашава целу породичну јединицу, а не само појединце који исповедају своју веру.
Правилно шватање библијског подучавања о спасењу домаћинства мора да почне са познавањем оног што Библија подучава о спасењу уопштено. Знамо да постоји само један пут до спасења, а то је по вери у Исуса Христа (Матеј 7:13-14; Јован 6:67-68; 14:6; Дела 4:12; Ефесцима 2:8). Такође знамо да је заповест да верујемо упућена појединцима, а чин веровања је лични чин. Стога, спасење може да дође само појединцу који лично верује у Христа. Вера у Христа није нешто што отац може да уради за сина или кћерку. Чињеница да један члан домаћинства верује, не гарантује да ће остатак, такође,да поверује у Христа.
Сам Исус указује да еванђеље често дели породице. У Матеју 10:34-36 се говори: „Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач. Јер сам дошао да раставим човека од његовог оца и кћер од њезине мајке и снаху од њезине свекрве, и непријатељи човекови су његови домаћи.″ Ове речи потпуно подривају идеју спасења целог домаћинства.
Ако се људи спашавају као појединци, како, онда, да тумачимо оне одломке у Библији који, наизглед, садрже обећање о спасењу домаћинства? Како можемо да помиримо потребу појединаца да верују да би били спашени и стихове као што су Дела 11:14? У том одломку, Корнелију је обећано да ће његово цело домаћинство бити спашено. Прво, као и са сваким другим библијским одломком, треба да размотримо тип књиге у којој се то дешава. У овом случају, налази се у Делима, историјском приповедању стварних догађаја. Принцип у вези са библијском историјом је да ниједан догађај не може аутоматски да се тумачи применљивим на сваку ситуацију. На пример, Самсон је развалио градске капије Газе и носио их узбрдо (Судије 16:3), али то не значи да ћемо, ако пустимо косу, моћи да изведемо сличне подвиге снаге. У Делима 11, чињеница да је Бог обећао Корнелију да ће његово цело домаћинство бити спашено не значи да се исто обећање може применити универзално на сва домаћинства у свим временским епохама. Другим речима, Дела 11:14 било је посебно обећање појединцу у посебном временском тренутку. Треба да будемо пажљиви када је у питању тумачење таквих обећања као универзалних; не треба да се одвајају од историјског контекста.
Друго, битно је на који начин Бог испуњава обећање Корнелију. У Делима 10, Корнелије дочекује Петра у свој дом и каже: „Сад смо овде сви″ (Дела 10:33). Другим речима, цела Корнелијева породица окупила се да чује све што ће Петар проповедати. Сви су чули еванђеље и сви су се на њега одазвали. Сви у Корнелијевом домаћинству су поверовали и сви су се крстили (Дела 11:15-18). То је, управо оно, што је Бог обећао. Корнелијево домаћинство није било спашено, јер је Корнелије поверовао, већ зато што су они поверовали.
Други одломак који говори о спасењу домаћинства су Дела 16:31. Овде тамничар из Филипа пита Павла и Силу: „Шта треба да чиним да бих се спасао?″ Мисионари су му одговорили: „Поверуј у Господа Исуса, па ћеш бити спасен и ти и твој дом″. Опет је ово обећање дато посебном појединцу у посебном контексту; међутим, ово садржи и додатно обећање које је, јасно, универзално и простире се на све периоде и контексте. Ово обећање не односи се на спасење домаћинства, већ је, потпуно, доследно сваком другом стиху у Бибљии који говори о спасењу. То је обећање које каже да, ако поверујеш у Господа Исуса, „бићеш спашен". Такође, спасење долази породици тамничара као резултат тога што су они чули Божију рећ и појединачно узвратили вером; Павле и Сила „проповедише реч Господњу њему и свима који су били у његовој кући″ (Дела 16:32). Цела породица чула је еванђеље. Сви су били спашени, као што је Бог обећао, али њихово спасење није било због тога што су били део породице тамничара; били су спашени, јер су и сами веровали у еванђеље.
Трећи стиих у Новом завету који неки користе да подучавају спасење домаћинства је 1. Коринћанима 7:14: „Муж који не верује, наиме, посвећен је верном женом, и жена која не верује посвећена је братом; ваша деца би иначе била нечиста, а сад су света″. Овај стих, изгледа, подучава да неверни супружник може да буде спашен на основу вере у Христа свог брачног партнера. Изгледа да каже да су њихова деца света пред Господом, јер су њихови родитељи спашени. Али, тај закључак не би био доследан са остатком Библије. У овом контексту, реч посвећен не односи се на спасење или на посвећење пред Богом. Уместо тога, односи се на светост самог брачног односа. Павле је подучавао да хришћани не би требало да „вуку јарам са неверницима" (2. Коринћанима 6:14). Страх неких људи у црвки био је да, пошто су били у браку са неверницима, живели су у греху – њихов брак није био „свет", а њихова деца, из тог брака, нису била легитимна. Павле умирује њихове страхове: верници који су већ у браку са неверником треба да остану у браку докле год неверник пристаје да остаје у том браку. Не треба да траже развод; њихова брачна заједница је света (света или одвојена у Божијим очима) на основу вере верујућег супружника. Исто тако, деца из њховог брака су легитимна у Божијим очима.
Чињеница да 1. Корићанима 7:14 не говори о спасењу домаћинства јасно се види у питању које Павле поставља у 1. Коринћанима 7:16: „Шта знаш, најзад, жено, да ли ћеш спасти мужа? или шта знаш, мужу, да ли ћеш спасти жену?″ Да је спасење целог домаћинства истина, онда би жена већ била спашена (на основу мужевљевог спасења); Павле нема потребе да се позива на будућност њеног спасења.
Библија не обећава спасење домаћинства. Али, то не значи да побожни отац или мајка не могу да имају дубок духовни утицај на децу у тој породици. Глава домаћинства одређује ток породице на многе начине, укључујући и духовни. Треба искрено да се надамо, моиимо и радимо на спасењу наших породица. Пуно пута, Бог Аврама постаје и Бог Саре, затим Исака, а потом и Јакова. Као што је Чарлс Сперџон рекао: „Иако благодат не тече венама, а обнова није због крви нити због рођења, ипак често се дешава да Бог, помоћу једног члана домаћинства, привуће и остале себи. Он позива појединца, али употребљава њега да буде нека врста духовног мамца који ће довести и остатак породице у еванђеоску мрежу".
English
Шта Библија каже о спасењу домаћинства?
