Pitanje
Šta Biblija kaže o spasenju domaćinstva?
Odgovor
Spasenje domaćinstva predstavlja ideju po kojoj se cele porodice ili domaćinstva spašavaju odjednom. Spasenje cele porodice postiže se verom vođe te porodice. Ako otac ili glava porodice izjavi za sebe da je hrišćanin, onda on upravlja celim hrišćanskim domaćinstvom – članovi njegove porodice su, po pravilu, hrišćani, na osnovu odluke njihovog oca/supruga. Prema konceptu spasenja domaćinstva, Bog spašava celu porodičnu jedinicu, a ne samo pojedince koji ispovedaju svoju veru.
Pravilno shvatanje biblijskog podučavanja o spasenju domaćinstva mora da počne sa poznavanjem onog što Biblija podučava o spasenju uopšteno. Znamo da postoji samo jedan put do spasenja, a to je po veri u Isusa Hrista (Matej 7:13-14; Jovan 6:67-68; 14:6; Dela 4:12; Efescima 2:8). Takođe znamo da je zapovest da verujemo upućena pojedincima, a čin verovanja je lični čin. Stoga, spasenje može da dođe samo pojedincu koji lično veruje u Hrista. Vera u Hrista nije nešto što otac može da uradi za sina ili kćerku. Činjenica da jedan član domaćinstva veruje, ne garantuje da će ostatak, takođe,da poveruje u Hrista.
Sam Isus ukazuje da evanđelje često deli porodice. U Mateju 10:34-36 se govori: „Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač. Jer sam došao da rastavim čoveka od njegovog oca i kćer od njezine majke i snahu od njezine svekrve, i neprijatelji čovekovi su njegovi domaći.″ Ove reči potpuno podrivaju ideju spasenja celog domaćinstva.
Ako se ljudi spašavaju kao pojedinci, kako, onda, da tumačimo one odlomke u Bibliji koji, naizgled, sadrže obećanje o spasenju domaćinstva? Kako možemo da pomirimo potrebu pojedinaca da veruju da bi bili spašeni i stihove kao što su Dela 11:14? U tom odlomku, Korneliju je obećano da će njegovo celo domaćinstvo biti spašeno. Prvo, kao i sa svakim drugim biblijskim odlomkom, treba da razmotrimo tip knjige u kojoj se to dešava. U ovom slučaju, nalazi se u Delima, istorijskom pripovedanju stvarnih događaja. Princip u vezi sa biblijskom istorijom je da nijedan događaj ne može automatski da se tumači primenljivim na svaku situaciju. Na primer, Samson je razvalio gradske kapije Gaze i nosio ih uzbrdo (Sudije 16:3), ali to ne znači da ćemo, ako pustimo kosu, moći da izvedemo slične podvige snage. U Delima 11, činjenica da je Bog obećao Korneliju da će njegovo celo domaćinstvo biti spašeno ne znači da se isto obećanje može primeniti univerzalno na sva domaćinstva u svim vremenskim epohama. Drugim rečima, Dela 11:14 bilo je posebno obećanje pojedincu u posebnom vremenskom trenutku. Treba da budemo pažljivi kada je u pitanju tumačenje takvih obećanja kao univerzalnih; ne treba da se odvajaju od istorijskog konteksta.
Drugo, bitno je na koji način Bog ispunjava obećanje Korneliju. U Delima 10, Kornelije dočekuje Petra u svoj dom i kaže: „Sad smo ovde svi″ (Dela 10:33). Drugim rečima, cela Kornelijeva porodica okupila se da čuje sve što će Petar propovedati. Svi su čuli evanđelje i svi su se na njega odazvali. Svi u Kornelijevom domaćinstvu su poverovali i svi su se krstili (Dela 11:15-18). To je, upravo ono, što je Bog obećao. Kornelijevo domaćinstvo nije bilo spašeno, jer je Kornelije poverovao, već zato što su oni poverovali.
Drugi odlomak koji govori o spasenju domaćinstva su Dela 16:31. Ovde tamničar iz Filipa pita Pavla i Silu: „Šta treba da činim da bih se spasao?″ Misionari su mu odgovorili: „Poveruj u Gospoda Isusa, pa ćeš biti spasen i ti i tvoj dom″. Opet je ovo obećanje dato posebnom pojedincu u posebnom kontekstu; međutim, ovo sadrži i dodatno obećanje koje je, jasno, univerzalno i prostire se na sve periode i kontekste. Ovo obećanje ne odnosi se na spasenje domaćinstva, već je, potpuno, dosledno svakom drugom stihu u Bibljii koji govori o spasenju. To je obećanje koje kaže da, ako poveruješ u Gospoda Isusa, „bićeš spašen". Takođe, spasenje dolazi porodici tamničara kao rezultat toga što su oni čuli Božiju reć i pojedinačno uzvratili verom; Pavle i Sila „propovediše reč Gospodnju njemu i svima koji su bili u njegovoj kući″ (Dela 16:32). Cela porodica čula je evanđelje. Svi su bili spašeni, kao što je Bog obećao, ali njihovo spasenje nije bilo zbog toga što su bili deo porodice tamničara; bili su spašeni, jer su i sami verovali u evanđelje.
Treći stiih u Novom zavetu koji neki koriste da podučavaju spasenje domaćinstva je 1. Korinćanima 7:14: „Muž koji ne veruje, naime, posvećen je vernom ženom, i žena koja ne veruje posvećena je bratom; vaša deca bi inače bila nečista, a sad su sveta″. Ovaj stih, izgleda, podučava da neverni supružnik može da bude spašen na osnovu vere u Hrista svog bračnog partnera. Izgleda da kaže da su njihova deca sveta pred Gospodom, jer su njihovi roditelji spašeni. Ali, taj zaključak ne bi bio dosledan sa ostatkom Biblije. U ovom kontekstu, reč posvećen ne odnosi se na spasenje ili na posvećenje pred Bogom. Umesto toga, odnosi se na svetost samog bračnog odnosa. Pavle je podučavao da hrišćani ne bi trebalo da „vuku jaram sa nevernicima" (2. Korinćanima 6:14). Strah nekih ljudi u crvki bio je da, pošto su bili u braku sa nevernicima, živeli su u grehu – njihov brak nije bio „svet", a njihova deca, iz tog braka, nisu bila legitimna. Pavle umiruje njihove strahove: vernici koji su već u braku sa nevernikom treba da ostanu u braku dokle god nevernik pristaje da ostaje u tom braku. Ne treba da traže razvod; njihova bračna zajednica je sveta (sveta ili odvojena u Božijim očima) na osnovu vere verujućeg supružnika. Isto tako, deca iz njhovog braka su legitimna u Božijim očima.
Činjenica da 1. Korićanima 7:14 ne govori o spasenju domaćinstva jasno se vidi u pitanju koje Pavle postavlja u 1. Korinćanima 7:16: „Šta znaš, najzad, ženo, da li ćeš spasti muža? ili šta znaš, mužu, da li ćeš spasti ženu?″ Da je spasenje celog domaćinstva istina, onda bi žena već bila spašena (na osnovu muževljevog spasenja); Pavle nema potrebe da se poziva na budućnost njenog spasenja.
Biblija ne obećava spasenje domaćinstva. Ali, to ne znači da pobožni otac ili majka ne mogu da imaju dubok duhovni uticaj na decu u toj porodici. Glava domaćinstva određuje tok porodice na mnoge načine, uključujući i duhovni. Treba iskreno da se nadamo, moiimo i radimo na spasenju naših porodica. Puno puta, Bog Avrama postaje i Bog Sare, zatim Isaka, a potom i Jakova. Kao što je Čarls Sperdžon rekao: „Iako blagodat ne teče venama, a obnova nije zbog krvi niti zbog rođenja, ipak često se dešava da Bog, pomoću jednog člana domaćinstva, privuće i ostale sebi. On poziva pojedinca, ali upotrebljava njega da bude neka vrsta duhovnog mamca koji će dovesti i ostatak porodice u evanđeosku mrežu".
English
Šta Biblija kaže o spasenju domaćinstva?
