Питање
Индивидуализам наспрам колективизма, шта каже Свето писмо?
Одговор
Индивидуализам може да се дефинише као стављање интереса појединца изнад интереса заједнице. Идеја колективизма је да потребе групе имају предност над сваким појединцем у групи. Постоје читаве културе које нагињу према једној од ове две филозофије. На пример, током историје, Сједињене Државе су подстицале индивидуализам, док је култура у Јужној Кореји више била склона колективизму. Да ли је једна боља од друге, са библијске тачке гледишта? Одговор није једноставно дат неком заповешћу: „Овако говори Господ". Истина је у томе да на Свето писмо даје примере како индивидуализма тако и колективизма.
Индивидуализам се фокусира на оно што је за „мене" најбоље, без обзира на утицај који ће то оставити на „групу". Колективизам се фокусира на оно што је најбоље за „групу", без обзира на последице које ће то оставити на појединце у њој. Са библијске тачке гледишта ниједна од ове две идеологије, када се примењују до крајности, није оно што Бог жели. У суштини Бог је човека створио за Себе (Исаија 43:7), не за било кога другог. Оно што јесте побожно је да делујемо у складу са оним што је најбоље за Бога и Његово царство (Матеј 6:33а).
Постоје стихови у Светом писму који до неке мере илуструју колективизам. Кајафино нехотично пророштво –
„да је за вас боље да један човек умре за народ, и да сав народ не пропадне" (Јован 11:50) је један од примера колективистичког начина размишљања. У раној цркви у Јерусалиму, људи су скупљали своја средства да би помогли онима којима су била потребна, да никоме ништа не би недостајало (Дела 2:44–45; 4:32–35). у 2. Коринћанима 8:12–14, Павле подстиче цркву у Коринту да финансијама помогне цркви у Јерусалиму „да буде једнакост" (13. стих). Међутим, кључно у овим примерима је да приметимо да су људи имали избор по питању давања. Оно је било у потпуности доброволно (Дела 5:4). Нико није био присиљен да даје своја средства ради добробити групе, али они су то учинили из љубави према Господу и цркви. Кад појединац даје групи, и он је благословен (2. Коринћанима 9:6–8). Принцип Небеског Царства донекле садржи елементе колективизма, али га надилази. Наша мотивација за службу цркви није само ради добробити цркве као заједнице, већ зато што је то Богу угодно (Јеврејима 13:16).
Неки други стихови у Светом писму илуструју вредност и значај сваког појединца. Христос је у својим параболама нагласио колико је битно да сазревамо и добро управљамо стварима које нам Бог даје јер је свако од нас појединачно одговоран (Лука 19:15). У Луки 15, Исус прича о пастиру који је оставио своје стадо да би потражио једну изгубљену овцу, и о жени која је претурила своју кућу наглавачке да би пронашла је изгубљену драхму (погледај: Лука 15:3–10). Обе параболе илуструју колико Бог више вреднује појединца од групе. Ипак, као и код колективизна, ови примери показују само делимично идеју индивидуализма. Бог понекад вреднује појединца више од групе јер му је то угодно и даје му славу. Када се Бог прославља, сви имају користи – како појединац, тако и група. То видимо у параболама у Луки 15 – сваки пут када је пронађено оно што је изгубљено, сви се радују (Лука 15:6, 9).
Бог вреднује и појединца и заједницу. Свето писмо се не залаже ни за колективизам ни за индивидуализам као исправну идеологију. Оно уместо тога нуди нешто сасвим другачије, што је илустровано у опису Христовог тела у 1. Коринћанима 12. Павле нам каже да су верници као појединци, део тела, и да свако игра изузетно битну улогу у томе да тело функционише онако како би требало (1. Коринћанима 12:14, 27). Разни делови тела функционишу само када су део целине. Палац може да обавља оно што ниједан други део тела не може али само када је повезан са шаком! (погледај 1. Коринћанима 12:18–20). Исто тако, тело је као целина невероватан организам, али само онда када се води рачуна о сваком његовом поједином делу (погледај 1. Коринћанима 12:25–26).
Несумњиво је да ће се наставити расправа око колективизма и индивидуализма, али можемо да научимо нешто од К.С. Луиса на ту тему – без обзира на то који је наш став: „Осећам снажну жељу да вам кажем, а очекујем да и ви имате исту жељу – која је од ове две грешке гора (индивидуализам или колективизам). То је ђавоља игра. Он увек шаље грешке у свет у паровима. И то у паровима супротности. И увек нас подстиче да проводимо доста времена размишљајући која је у неком пару гора. Разлог је очигледан, зар не? Он се ослања на ваше екстремно неслагање са једном грешком да би нас постепено привукао ближе другој. Али не дајте се преварити. Морамо да држимо поглед уперен ка циљу и идемо право између ових грешака. И заиста, онда нема никакве друге бриге за нас у вези са њима" (извод из књиге „Хришћанство", четврта књига, шесто поглавље).
English
Индивидуализам наспрам колективизма, шта каже Свето писмо?
