Pitanje
Individualizam naspram kolektivizma, šta kaže Sveto pismo?
Odgovor
Individualizam može da se definiše kao stavljanje interesa pojedinca iznad interesa zajednice. Ideja kolektivizma je da potrebe grupe imaju prednost nad svakim pojedincem u grupi. Postoje čitave kulture koje naginju prema jednoj od ove dve filozofije. Na primer, tokom istorije, Sjedinjene Države su podsticale individualizam, dok je kultura u Južnoj Koreji više bila sklona kolektivizmu. Da li je jedna bolja od druge, sa biblijske tačke gledišta? Odgovor nije jednostavno dat nekom zapovešću: „Ovako govori Gospod". Istina je u tome da na Sveto pismo daje primere kako individualizma tako i kolektivizma.
Individualizam se fokusira na ono što je za „mene" najbolje, bez obzira na uticaj koji će to ostaviti na „grupu". Kolektivizam se fokusira na ono što je najbolje za „grupu", bez obzira na posledice koje će to ostaviti na pojedince u njoj. Sa biblijske tačke gledišta nijedna od ove dve ideologije, kada se primenjuju do krajnosti, nije ono što Bog želi. U suštini Bog je čoveka stvorio za Sebe (Isaija 43:7), ne za bilo koga drugog. Ono što jeste pobožno je da delujemo u skladu sa onim što je najbolje za Boga i Njegovo carstvo (Matej 6:33a).
Postoje stihovi u Svetom pismu koji do neke mere ilustruju kolektivizam. Kajafino nehotično proroštvo –
„da je za vas bolje da jedan čovek umre za narod, i da sav narod ne propadne" (Jovan 11:50) je jedan od primera kolektivističkog načina razmišljanja. U ranoj crkvi u Jerusalimu, ljudi su skupljali svoja sredstva da bi pomogli onima kojima su bila potrebna, da nikome ništa ne bi nedostajalo (Dela 2:44–45; 4:32–35). u 2. Korinćanima 8:12–14, Pavle podstiče crkvu u Korintu da finansijama pomogne crkvi u Jerusalimu „da bude jednakost" (13. stih). Međutim, ključno u ovim primerima je da primetimo da su ljudi imali izbor po pitanju davanja. Ono je bilo u potpunosti dobrovolno (Dela 5:4). Niko nije bio prisiljen da daje svoja sredstva radi dobrobiti grupe, ali oni su to učinili iz ljubavi prema Gospodu i crkvi. Kad pojedinac daje grupi, i on je blagosloven (2. Korinćanima 9:6–8). Princip Nebeskog Carstva donekle sadrži elemente kolektivizma, ali ga nadilazi. Naša motivacija za službu crkvi nije samo radi dobrobiti crkve kao zajednice, već zato što je to Bogu ugodno (Jevrejima 13:16).
Neki drugi stihovi u Svetom pismu ilustruju vrednost i značaj svakog pojedinca. Hristos je u svojim parabolama naglasio koliko je bitno da sazrevamo i dobro upravljamo stvarima koje nam Bog daje jer je svako od nas pojedinačno odgovoran (Luka 19:15). U Luki 15, Isus priča o pastiru koji je ostavio svoje stado da bi potražio jednu izgubljenu ovcu, i o ženi koja je preturila svoju kuću naglavačke da bi pronašla je izgubljenu drahmu (pogledaj: Luka 15:3–10). Obe parabole ilustruju koliko Bog više vrednuje pojedinca od grupe. Ipak, kao i kod kolektivizna, ovi primeri pokazuju samo delimično ideju individualizma. Bog ponekad vrednuje pojedinca više od grupe jer mu je to ugodno i daje mu slavu. Kada se Bog proslavlja, svi imaju koristi – kako pojedinac, tako i grupa. To vidimo u parabolama u Luki 15 – svaki put kada je pronađeno ono što je izgubljeno, svi se raduju (Luka 15:6, 9).
Bog vrednuje i pojedinca i zajednicu. Sveto pismo se ne zalaže ni za kolektivizam ni za individualizam kao ispravnu ideologiju. Ono umesto toga nudi nešto sasvim drugačije, što je ilustrovano u opisu Hristovog tela u 1. Korinćanima 12. Pavle nam kaže da su vernici kao pojedinci, deo tela, i da svako igra izuzetno bitnu ulogu u tome da telo funkcioniše onako kako bi trebalo (1. Korinćanima 12:14, 27). Razni delovi tela funkcionišu samo kada su deo celine. Palac može da obavlja ono što nijedan drugi deo tela ne može ali samo kada je povezan sa šakom! (pogledaj 1. Korinćanima 12:18–20). Isto tako, telo je kao celina neverovatan organizam, ali samo onda kada se vodi računa o svakom njegovom pojedinom delu (pogledaj 1. Korinćanima 12:25–26).
Nesumnjivo je da će se nastaviti rasprava oko kolektivizma i individualizma, ali možemo da naučimo nešto od K.S. Luisa na tu temu – bez obzira na to koji je naš stav: „Osećam snažnu želju da vam kažem, a očekujem da i vi imate istu želju – koja je od ove dve greške gora (individualizam ili kolektivizam). To je đavolja igra. On uvek šalje greške u svet u parovima. I to u parovima suprotnosti. I uvek nas podstiče da provodimo dosta vremena razmišljajući koja je u nekom paru gora. Razlog je očigledan, zar ne? On se oslanja na vaše ekstremno neslaganje sa jednom greškom da bi nas postepeno privukao bliže drugoj. Ali ne dajte se prevariti. Moramo da držimo pogled uperen ka cilju i idemo pravo između ovih grešaka. I zaista, onda nema nikakve druge brige za nas u vezi sa njima" (izvod iz knjige „Hrišćanstvo", četvrta knjiga, šesto poglavlje).
English
Individualizam naspram kolektivizma, šta kaže Sveto pismo?
