Питање
Шта је неверник?
Одговор
Реч неверник једноставно значи „без вере", или „против вере". Неверник је особа која одбацује религију. Још познатије је да је реч неверник била повезана са вебсајтовима који нападају хришћанску веру — инфиделс.орг. Интернет неверници који су такође познати под именом Секуларни Wеб, један је од главних вебсајтова за атеисте и натуралисте на интернету. Њихов циљ је да одбране и промовишу натуралистичко виђење света на интернету. Хришћански апологета, Џ.П. Холдинг је изјавио: „Секуларни Wеб има неколико интелигентних људи, али у суштини је био уточиште за све скептике „свезналице" који су сипали оптужбе на питања за која нису стручни".
Циљ овог чланка није да детаљно оповргне свако питање о коме Интернет Неверници говоре, већ да укажу на неколико, од многих заблуда које стоје иза Интернет Неверничког вебсајта.
Шта је неверник? – порицање Исусовог постојања
Између многих тврдњи Интернет Неверника једна од теза је да Исус није постојао, хипотеза која је дуго лебдела над границима научног истраживања Новог завета, али која никада није успела да привуче подршку већег броја стручњака. Маршал Џ. Гавин, у свом чланку: „Да ли је Исус Христ икада живео?" катерогорично тврди да се „чуда не дешавају. Приче о чудима су неистините. Због тога, документи у којима су чудесни догађаји прожети наводним чињеницама нису поуздани, јер они који су измислили чудесне елементе су лако могли да измисле део који је био природан". Ако неко жели да потврди натуралистичко виђење света претпостављајући да су чуда немогућа, тада особа лако може да покуша да докаже теистичко виђење света претпоставком да Бог постоји. У сваком случају, овај аргумент сам себе оповргава.
Гавинова некомпетентност и потпуно неразумевање проблематичне теме је илустровано у наредном одељку:
По питању терорије да је Христос био распет, како да објаснимо чињеницу да је током првих осам векова еволуције хришћанства, хришћанска уметност представљала јагње, не човека, како пати на крсту за спасење света? Ни цртежи у катакомбама нити скулптуре на хришћанским гробницама нису представљале људску фигуру на крсту. Свуда је јагње приказано као хришћански симбол—јагње како носи крст, јагње у подножју крста, јагње на крсту. Неке фигуре су показивале јагње са људском главом, раменима и рукама, како држи крст у рукама – јагње Божије у процесу преузимања људског облика—мит о распећу који постаје стваран. На крају осмог века, Папа Хадријан И, када је потврдио је декрет шестог Васељенског сабора, наредио је да надаље фигура човека преузме место јагњета на крсту. Међутим, ако је Христос заиста био распет, зашто је јагње преузело његово место на крсту? Са обзиром на историју и разум, и јагње на крсту, зашто бисмо веровали у распињање?
Оваквим аргументима не би требао никакав коментар за хришћанина који има бар неко основно познавање Библије. Гавин чак и не помиње Пашално јагње као икону хришћанства – свакако је потребно бар је поменути?
Да се првенствено фокусирамо на три тачке које су покренули Интернет Неверници. Оне садрже недостатак секуларних извора, поређење легитимних јеванђеља са гностичким изворима, и такозване сличности са паганством.
Прво, да размотримо шта Јосиф говори о Исусу. Гавин пише:
Последњих година првог века, Јосиф, прослављени јеврејски историчар, писао је свој славни рад на тему: „Јеврејске старине". У овом делу није поменуо Христа, и двеста година после Јосифове смрти Христово име се не појављује у његовим радовима, историчар не помиње Христа у својим историјским радовима. У то време нису постојале штампарске пресе. Књиге су се преписивањем умножавале тако да је било лако додати или променити оно што је неко написао. Црква је осећала да је Јосиф требало да уважи Христа, и мртав историчар је натеран да то уради. У четвртом веку, један примерак „Јеврејских старина" се појавио, у коме се налазио овај одељак: „У то време је постојао Исус, мудрац, ако би било дозвољено да га назовемо човеком, јер је чинио дивне ствари; учитељ људи који су прихватали истину са задовољством. Он је привукао себи како многе Јевреје, тако и незнабошце. Он је био Христос; и тада га је Пилат, на наговор главних људи међу нама, осудио на крст, они коиј су га волели у почетку нису га се одрекли, јер им се указао као жив на трећи дан, као што су божији пророци предвидели ове и десет хиљада других дивних ствари у вези са њим; и хришћанско племе, названо по њему, и данас потоји."
Истина је да се ретко поставља питање што овај одељак из „Јеврејских старина" садржи нека уметања које су касније убацили неки писари (веома мала мањина стручњака сматра да је овај део у потпуности аутентичан). Међутим, очигледно је да Интернет Неверници сматрају да је у потпуности тачна теорија „тоталног уметања".
Који су неки од разлога за прихватање овог одељка као делимично тачног, када се једном уклоне уметања? Можда је најбитнији фактор који води већину стручњака да прихвате делимичну аутентичност је тај да огроман део одељка осликава Јосифов типичан језик и стил. Надаље, када се уклоне уметања писара, остатак језгра одељка је кохерентан и природно тече.
Велики део овог помињања Исуса се сматра од стране стручњака за Јосифову карактеристику, само неколико фраза је очигледно хришћанског порекла. Штавише, многе од Јосифових фраза не налазе се у раној хришћанској литератури, као и фразе или термини које хришћани не би користили. Ту је и фраза за коју би сваки хришћански стручњак знао да је грешка („Он је привукао себи како многе Јевреје, тако и незнабошце").
Занимљиво је да Гавин не помиње друге делове у Јосифовим списима где се помиње Исус – у чију аутентичност готово сви стручњаци верују:
Али млађи Ананије, који је, као што смо рекли, примио првосвештенство, био је храбре нарави и изузетно смео; следио је групу Садукеја, који су оштри у осуди над свим Јеврејима, као што смо до сада показали. Пошто је Ананије био такве нарави, сматрао је да сада има добру прилику, пошто је Фест био мртав, а Албиније још увек на путу, он је сазвао савет судија, довео пред њих Јакова, брата Исуса, такозваног Христа, заједно са још некима, и оптужио их да крше закон, предао их је да буду каменовани.
Већина стручњака сматра ово за аутентичан одељак из следећих разлога:
1. Нема текстуалних доказа против овог одељка. Може да се нађе у баш у сваком спису „Јеврејских старина". Ово се случајно такође може применити на претходно поменути одељак.
2. Постоји посебно коришћење нехришћанске терминологије. На пример, опис Јакова као „Исусовог брата" у контрасту је са свим хришћанским списима где се назива „брат Господњи". Овај одељак се дакле не слаже ни са Новим заветом, нити са примитивним хришћанским речником.
3. Нагласак овог одељка није на Исусу, нити на Јакову, већ на првосвештенику Ани. Нема речи слављења нити за Исуса нити за Јакова.
4. Ни овај одељак нити већи одељци повезују Исуса са Јованом баптистом, као што би се очекивало од хришћанског уметања.
Гавин даље тврди:
У Тацитовим „Аналима", који је био Римски историчар, постоји још један кратак одељак који говори о „Христусу" као оснивачу партије под именом Хришћани—скупу људи који су „били омражени због својих злочина". Ове речи се појављују код Тацитовог извештаја о спаљивању Рима. Доказ за овај одељак није много јачи од оног Јосифовог. Нико га није цитирао пре 15. века; и када су га цитирали, постојао је само један примерак „Анала" у свету; и тај примерак је наводно био начињен у осмом веку — 600 година после Тацитове смрти. „Анали" су штампани између 115. И 117. г.н.е., готово век након Исусовог времена – тако да одељак, чак и да је оригиналан, не би ништа могао да докаже о Исусу.
Ово је рађено да би се напросто промашила истина. Исусово постојање није довођено у питање у Палестини у првом веку, и негативне референце о Исусу које су забележили Тацит и други, дају моћан доказ да је бар Исус био познат по томе што је био стварна, истакнута личност у првом веку. Зашто
ови негативни коментатори нису порекли Његово постојање? Одакле су добијали своје информације? Штавише, пажљиво истраживање је једна од Тацитових наславнијих особина. Његова поузданост као историчара говори против тога да је некритично позајмљивао информације из било ког извора. Доказано је да Тацит није добијао своје информације од хришћана негативним тоном самог одељка.
Да ли би Тацит био склон да једноставно понови оно што је чуо од људи које није волео? На крају крајева, када је извештавао о историји и веровању Јевреја, које је презирао пођеднако као и хришћане, изгледало је врло очигледно из његових потцењивачких описа да Тацит није желео да консултује Јевреје и њихово гледиште, као ни гледиште „јеврејских шпијуна".
Гавин пропушта да помене ране секуларне референце о Исусу,укључујући оно што се налази у Талмуду и Луцијановим, Плинијевим, Сеутонијусовим, Тацитовим и Талусовим списима. Међутим, чак и када бисмо претпоставили да не постоје секуларни списи о Исусу из првог или раног другог века, и даље бисмо имали моћан случај за његово постојање. Зашто? Да су Исусови следбеници одлучили да измисле митског Исуса и припишу му речи у покушају да га обликују као неког ко је трврдио да има Месијански ауторитет, неколико проблема би се јавило. Прво, они су то очигледно извели на погрешан начин. Да је њихов циљ био да започну нову религију, могло је да буде корисно да је обликују у складу са очекивањима оних које су желели да убеде. Јеврејски концепт Месије је био велики војни вођа, који би их водио у победу над њиховим Римским тлачитељима. Друго, модерни стручњаци се једногласно слажу да су ученици искрено веровали у оно што су објављивали (били су вољни да пропате нехуману смрт за тај циљ, да не порекну своју веру, између осталог). Треће, с обзиром да су најраније хришћанске објаве после васкрсења биле у Јерусалиму (где је била базирана Исусова јавна служба), они су донекле били ограничени по питању материјала који им је био доступан за измишљотине. Да је Исосово постојање била измишљотина, сигурно би проповедали у Риму или негде другде, што даље од непосредних сведока.
Штавише, размотри ситуацију која је суочавала ученике после распећа. Њихов вођа је био мртав. Јевреји традиционално нису веровали у смрт, а још мање у Месијино васкрсење. У ствари, ортодоксно Јеврејско веровање по питању живота после смрти искључивало је да било ко устане после смрти у телу за славу и бесмртност пре општег васкрсења на крају света. Рабинско тумачење у погледу пророштва у вези са васкрсењем Месије је било да ће устати из мртвих на крају времена заједно са другим преминулим свецима. То је толико значајно да ученици нису имали неопходан став у односу на васкрсење у телу, јер је било против веровања те културе, с обзиром на важећи Јеврејски начин размишљања. Можда зато Јован сведочи у свом извештају (Јован 20:9), када је открио празан гроб: „Они, наиме, још нису разумели Писмо, да он треба да васкрсне из мртвих." Да су ученици желели да лажирају неки идеал, несумњиво би то описали као духовно васкрсење, јер би физичко и телесно васкрсење било неумитно разотривено присуством леша. Напротов, говорили су о васкрсењу правог физичког тела, које би било, ако то не би било истина, огроман ризик да је тело икада било примећено. Они су напротив веровали у дословно васкрсење јер су сами били сведоци. Религиозне вође оног времена су желеле свим срцем да угуше хришћанство.
Коначан разлог зашто је невероватно да су ученици измислили митског Исуса тиче се Његове смрти на крсту. Према Јеврејском закону, Исусово распињање на дрво значило је да га је Бог дословно проклео (Поновљени закон 21:23). Распеће је несумњиво било катастрофа за начин размишљања ране цркве, јер је успешно показало да су фарисеји и Јеврејиски савет били у праву, и да су ученици оставили своје домове, породице, и имања да би следили јеретика, човека кога је Бог дословце проклео.
Шта је неверник? – Погрешни закључци
Према Гавину:
Постоје многа јеванђеља у оптицају у раним вековима, и многа од њих су лажна. Међу њима је и „Јеванђеље по Павлу" , „Јеванђеље по Вартоломеју", „Јеванђеље Јуде Искариоте", „Јеванђеље Египћана", „Јеванђеље Петрових записа", „Христова пророштва и изреке", и многе друге побожне књиге, збирка коју и даље можемо да прочитамо у „Апокрифном Новом завету". Сумњиви људи су писали Јеванђеља и уденули имена истакнутих хришћанских личности у њих, да би им дали на значају. Радови су кривотворени у име апостола, чак и у Христово име. Највећи хришћански учитељи су учили да је лагати и варати за славу и веру врлина. Дин Милман, класичан хришћански историчар каже: „Побожна превара је откривена и јавно призната". Велечасни Др. Гајлс је написао: „Нема сумње да је огроман број књига написан само да би обмануо људе". Професор Роберстсон Смит каже: „Постоји много бесмислене количине подметнуте литературе створене да послужи гледишту једне стране". Рана црква је била преплављена лажним религиозним списима. Из ове количине литературе, Јеванђеља су одабрали свештеници и назвали је надахнутом Божијом Речју. Да ли су и ова Јеванђеља лажна? Не постоји сигурност да нису. Али дозволите да поставим питање: ако је Христос био историјска личност, зашто је било потребно да се кривотворе документи да би се доказало његово постојање? Да ли је ико размишљао о кривотворењу докумената да би се доказало постојање било које особе за коју се заиста зна да је постојала? Рани хришћански кривотворени списи су огромно сведочанство колико је слаб хришћански случај.
Пошто су гностици приписивали своја „јеванђеља" истакнутим кључним личностима из првог века, као што су Петар, Тома и Марија Магдалена, неко би помислио да би ово дало тежину случају ране цркве да је била верна у приписивању својих докумената правим људима. Зашто приписивати јеванђеља другоразредним људима, као што су Марко и Лука? На крају крајева, рана црква је спремно потврдила да је Марко узео много својих информација од Петра, зашто их онда не приписати Петру, ако се ради само о кредибилитету? Ово се не помиње у чланку. Такође, Гностичка јеванђеља НИСУ била написана да докажу Исусово постојање. Интернет неверници показују апсолутно неразумевање или поштовање за рану цркву с обзиром на ауторство четири канонска Јеванђеља. За било кога ко је иоле упознат са историјом ране цркве, овај аргумент је једва убедљив.
Шта је неверник? – Тврдње „копирања" паганске религије
Једна од тврдњи које често испливају на Интернету на Инфиделс вебсајту је тврдња да је хришћанство прилагођавање различитих паганских религија и митологија, тврдња коју је дуго одбацивао велики број стручњака. У светлости ове тврдње нема смисла зашто би искрени, монотеистички Јевреји, утопљени у палестинску културу, позајмили нешто од паганских „мистериозних религија" и били убијани објављујући нешто за шта су знали да је чиста конспирација.
Ипак, Џејмс Стил пише у „Девичанском рођењу и мистеријама Христовог детињсва":
Како је време пролазило био је очигледно да је Царство Божије било одложено. Међу хеленизованим Јеврејима и Грчким паганима, који су разматрали да се преобрате у хришћанство, ово одлагање је постављало више питања него што је давало одговора. Уз то, грчки пагани, од којих је хришћанство добило своје обраћенике и коначно напредовало, били су природно скептични у вези са било каквим новим спаситељем и обећаним небеским наградама. Ови Грци су морали да бирају између десетине мистериозних култова и богова који су никли, од којих је сваки обећавао богатство и вечно блаженство у небеском животу после смрти. Исус је имао мало тога да понуди овим Грцима. Он је био, према свим извештајима, смртно биће, јеврејски Месија, који се обраћао само Аврамовим синовима и говорио им да припреме пут Господњи који ће изградити нови Јерусалим посебно за његов одабрани народ. Исус из јеванђеља по Марку, кога су познавали његови следбеници током средине до краја првог века (пре јеванђеља по Матеју, Луки и Јовану) није имао ниједну моралну особину спаситеља које су имала божанства као што су Дионизије или Херакле. Исусова, касније додата особина да је рођен од девице била је неопходна да би Исус био прихваћен од стране пагана у хеленизованом свету.
Међутим, ниједан од два извештаја о Дионизију није говорио о рођењу од стране девице. Према једној легенди, Дионизије је био производ Зевса Персефоне. Хера је постала лудачки љубоморна и покушала је да уништи дете пославши Титане да га убију. Зевс је дошао да га спасе, али прекасно. Титани су појели све осим Дионизијевог срца. Зевс је онда узео срце и посадио га у Семелину утробу. У другој легенди, Зевс је начинио трудном смртну жену Семеле, на шта је Хера била веома љубоморна. Хера је убедила Семеле да пита Зевса да јој открије своју славу, али пошто ниједан смртник не може да види богове и остане жив, она се одмах претворила у пепео. Зевс је тада узео Дионизијев фетус и зашио га у своју бутину до рођења. Као што видимо, нема девичанског рођења, али речено је да је овако је Дионизије постао божанство поновног рођења, јер је двапут рођен у утроби.
Ричард Керијер тврди на другом месту да је „Грчки Хорус описан као први који је владао хиљаду година, тада је умро, и пошто је био сахрањен три дана, на крају којих је победио Тифона, злог владара, устао је поново и заувек живео." Једина веза коју можемо да видимо са Хорусовим васкрсењем је ако размотримо евентуално спајање Хоруса и Озириса. Али таква теорија је препуна контрадикторности, коју су Египћани очигледно приметили пошто су касније променили своје веровање да би поправили контрадикторности. У Египатској причи, Озирис је или раскомадан од стране Сета у бици или зашивен у груди и потопљен у Нилу. Изида је тада склопила Озирисово тело и васкрсла га да би зачела наследика који ће осветити Озирисову смрт (иако Озирис није никада заиста васкрснуо, јер му је било забрањено да се врати у земљу живих).
Сајт Инфиделс је прожет таквим и другим погрешним информацијама по питању паганских божанстава и честа тврдња је да су хришћани „позајмили" свој материјал од њих. Таква тврдња тек треба да буде потврђена бар и најмањим доказом.
Шта је неверник? – Закључак
Вебсајт Интернет Инфиделс је само препакована стара теорија завере, уз јасне неистине и претеривања, од којих су све одавно биле заборављене од стране опште сагласности стручњака. Ипак, неверници настављају да привлаче огроман број посетилаца. Има мало тога у историји што је сигурно, али постоји један ниво скепсе који чини да задатак историчара буде пракрично немогућ. Штавише, теза да је рана црква позајмила материјал од древних паганских религија и да Исус никада није постојао захтева селективну сумњу о томе који су извори поуздани и како друге треба протумачити. На крају, ако су Интернет Инфиледс у праву у својој тврдњи да Исус никада није живео, онда би хришћанство било још већи феномен него да јесте. Као што псалмиста исправно сведочи: „Рече безумник у срцу своме: „Нема Бога"" (Псалам 14:1).
Шта је неверник?
