Pitanje
Šta je nevernik?
Odgovor
Reč nevernik jednostavno znači „bez vere", ili „protiv vere". Nevernik je osoba koja odbacuje religiju. Još poznatije je da je reč nevernik bila povezana sa vebsajtovima koji napadaju hrišćansku veru — infidels.org. Internet nevernici koji su takođe poznati pod imenom Sekularni Web, jedan je od glavnih vebsajtova za ateiste i naturaliste na internetu. Njihov cilj je da odbrane i promovišu naturalističko viđenje sveta na internetu. Hrišćanski apologeta, Dž.P. Holding je izjavio: „Sekularni Web ima nekoliko inteligentnih ljudi, ali u suštini je bio utočište za sve skeptike „sveznalice" koji su sipali optužbe na pitanja za koja nisu stručni".
Cilj ovog članka nije da detaljno opovrgne svako pitanje o kome Internet Nevernici govore, već da ukažu na nekoliko, od mnogih zabluda koje stoje iza Internet Neverničkog vebsajta.
Šta je nevernik? – poricanje Isusovog postojanja
Između mnogih tvrdnji Internet Nevernika jedna od teza je da Isus nije postojao, hipoteza koja je dugo lebdela nad granicima naučnog istraživanja Novog zaveta, ali koja nikada nije uspela da privuče podršku većeg broja stručnjaka. Maršal Dž. Gavin, u svom članku: „Da li je Isus Hrist ikada živeo?" katerogorično tvrdi da se „čuda ne dešavaju. Priče o čudima su neistinite. Zbog toga, dokumenti u kojima su čudesni događaji prožeti navodnim činjenicama nisu pouzdani, jer oni koji su izmislili čudesne elemente su lako mogli da izmisle deo koji je bio prirodan". Ako neko želi da potvrdi naturalističko viđenje sveta pretpostavljajući da su čuda nemoguća, tada osoba lako može da pokuša da dokaže teističko viđenje sveta pretpostavkom da Bog postoji. U svakom slučaju, ovaj argument sam sebe opovrgava.
Gavinova nekompetentnost i potpuno nerazumevanje problematične teme je ilustrovano u narednom odeljku:
Po pitanju terorije da je Hristos bio raspet, kako da objasnimo činjenicu da je tokom prvih osam vekova evolucije hrišćanstva, hrišćanska umetnost predstavljala jagnje, ne čoveka, kako pati na krstu za spasenje sveta? Ni crteži u katakombama niti skulpture na hrišćanskim grobnicama nisu predstavljale ljudsku figuru na krstu. Svuda je jagnje prikazano kao hrišćanski simbol—jagnje kako nosi krst, jagnje u podnožju krsta, jagnje na krstu. Neke figure su pokazivale jagnje sa ljudskom glavom, ramenima i rukama, kako drži krst u rukama – jagnje Božije u procesu preuzimanja ljudskog oblika—mit o raspeću koji postaje stvaran. Na kraju osmog veka, Papa Hadrijan I, kada je potvrdio je dekret šestog Vaseljenskog sabora, naredio je da nadalje figura čoveka preuzme mesto jagnjeta na krstu. Međutim, ako je Hristos zaista bio raspet, zašto je jagnje preuzelo njegovo mesto na krstu? Sa obzirom na istoriju i razum, i jagnje na krstu, zašto bismo verovali u raspinjanje?
Ovakvim argumentima ne bi trebao nikakav komentar za hrišćanina koji ima bar neko osnovno poznavanje Biblije. Gavin čak i ne pominje Pashalno jagnje kao ikonu hrišćanstva – svakako je potrebno bar je pomenuti?
Da se prvenstveno fokusiramo na tri tačke koje su pokrenuli Internet Nevernici. One sadrže nedostatak sekularnih izvora, poređenje legitimnih jevanđelja sa gnostičkim izvorima, i takozvane sličnosti sa paganstvom.
Prvo, da razmotrimo šta Josif govori o Isusu. Gavin piše:
Poslednjih godina prvog veka, Josif, proslavljeni jevrejski istoričar, pisao je svoj slavni rad na temu: „Jevrejske starine". U ovom delu nije pomenuo Hrista, i dvesta godina posle Josifove smrti Hristovo ime se ne pojavljuje u njegovim radovima, istoričar ne pominje Hrista u svojim istorijskim radovima. U to vreme nisu postojale štamparske prese. Knjige su se prepisivanjem umnožavale tako da je bilo lako dodati ili promeniti ono što je neko napisao. Crkva je osećala da je Josif trebalo da uvaži Hrista, i mrtav istoričar je nateran da to uradi. U četvrtom veku, jedan primerak „Jevrejskih starina" se pojavio, u kome se nalazio ovaj odeljak: „U to vreme je postojao Isus, mudrac, ako bi bilo dozvoljeno da ga nazovemo čovekom, jer je činio divne stvari; učitelj ljudi koji su prihvatali istinu sa zadovoljstvom. On je privukao sebi kako mnoge Jevreje, tako i neznabošce. On je bio Hristos; i tada ga je Pilat, na nagovor glavnih ljudi među nama, osudio na krst, oni koij su ga voleli u početku nisu ga se odrekli, jer im se ukazao kao živ na treći dan, kao što su božiji proroci predvideli ove i deset hiljada drugih divnih stvari u vezi sa njim; i hrišćansko pleme, nazvano po njemu, i danas potoji."
Istina je da se retko postavlja pitanje što ovaj odeljak iz „Jevrejskih starina" sadrži neka umetanja koje su kasnije ubacili neki pisari (veoma mala manjina stručnjaka smatra da je ovaj deo u potpunosti autentičan). Međutim, očigledno je da Internet Nevernici smatraju da je u potpunosti tačna teorija „totalnog umetanja".
Koji su neki od razloga za prihvatanje ovog odeljka kao delimično tačnog, kada se jednom uklone umetanja? Možda je najbitniji faktor koji vodi većinu stručnjaka da prihvate delimičnu autentičnost je taj da ogroman deo odeljka oslikava Josifov tipičan jezik i stil. Nadalje, kada se uklone umetanja pisara, ostatak jezgra odeljka je koherentan i prirodno teče.
Veliki deo ovog pominjanja Isusa se smatra od strane stručnjaka za Josifovu karakteristiku, samo nekoliko fraza je očigledno hrišćanskog porekla. Štaviše, mnoge od Josifovih fraza ne nalaze se u ranoj hrišćanskoj literaturi, kao i fraze ili termini koje hrišćani ne bi koristili. Tu je i fraza za koju bi svaki hrišćanski stručnjak znao da je greška („On je privukao sebi kako mnoge Jevreje, tako i neznabošce").
Zanimljivo je da Gavin ne pominje druge delove u Josifovim spisima gde se pominje Isus – u čiju autentičnost gotovo svi stručnjaci veruju:
Ali mlađi Ananije, koji je, kao što smo rekli, primio prvosveštenstvo, bio je hrabre naravi i izuzetno smeo; sledio je grupu Sadukeja, koji su oštri u osudi nad svim Jevrejima, kao što smo do sada pokazali. Pošto je Ananije bio takve naravi, smatrao je da sada ima dobru priliku, pošto je Fest bio mrtav, a Albinije još uvek na putu, on je sazvao savet sudija, doveo pred njih Jakova, brata Isusa, takozvanog Hrista, zajedno sa još nekima, i optužio ih da krše zakon, predao ih je da budu kamenovani.
Većina stručnjaka smatra ovo za autentičan odeljak iz sledećih razloga:
1. Nema tekstualnih dokaza protiv ovog odeljka. Može da se nađe u baš u svakom spisu „Jevrejskih starina". Ovo se slučajno takođe može primeniti na prethodno pomenuti odeljak.
2. Postoji posebno korišćenje nehrišćanske terminologije. Na primer, opis Jakova kao „Isusovog brata" u kontrastu je sa svim hrišćanskim spisima gde se naziva „brat Gospodnji". Ovaj odeljak se dakle ne slaže ni sa Novim zavetom, niti sa primitivnim hrišćanskim rečnikom.
3. Naglasak ovog odeljka nije na Isusu, niti na Jakovu, već na prvosvešteniku Ani. Nema reči slavljenja niti za Isusa niti za Jakova.
4. Ni ovaj odeljak niti veći odeljci povezuju Isusa sa Jovanom baptistom, kao što bi se očekivalo od hrišćanskog umetanja.
Gavin dalje tvrdi:
U Tacitovim „Analima", koji je bio Rimski istoričar, postoji još jedan kratak odeljak koji govori o „Hristusu" kao osnivaču partije pod imenom Hrišćani—skupu ljudi koji su „bili omraženi zbog svojih zločina". Ove reči se pojavljuju kod Tacitovog izveštaja o spaljivanju Rima. Dokaz za ovaj odeljak nije mnogo jači od onog Josifovog. Niko ga nije citirao pre 15. veka; i kada su ga citirali, postojao je samo jedan primerak „Anala" u svetu; i taj primerak je navodno bio načinjen u osmom veku — 600 godina posle Tacitove smrti. „Anali" su štampani između 115. I 117. g.n.e., gotovo vek nakon Isusovog vremena – tako da odeljak, čak i da je originalan, ne bi ništa mogao da dokaže o Isusu.
Ovo je rađeno da bi se naprosto promašila istina. Isusovo postojanje nije dovođeno u pitanje u Palestini u prvom veku, i negativne reference o Isusu koje su zabeležili Tacit i drugi, daju moćan dokaz da je bar Isus bio poznat po tome što je bio stvarna, istaknuta ličnost u prvom veku. Zašto
ovi negativni komentatori nisu porekli Njegovo postojanje? Odakle su dobijali svoje informacije? Štaviše, pažljivo istraživanje je jedna od Tacitovih naslavnijih osobina. Njegova pouzdanost kao istoričara govori protiv toga da je nekritično pozajmljivao informacije iz bilo kog izvora. Dokazano je da Tacit nije dobijao svoje informacije od hrišćana negativnim tonom samog odeljka.
Da li bi Tacit bio sklon da jednostavno ponovi ono što je čuo od ljudi koje nije voleo? Na kraju krajeva, kada je izveštavao o istoriji i verovanju Jevreja, koje je prezirao podjednako kao i hrišćane, izgledalo je vrlo očigledno iz njegovih potcenjivačkih opisa da Tacit nije želeo da konsultuje Jevreje i njihovo gledište, kao ni gledište „jevrejskih špijuna".
Gavin propušta da pomene rane sekularne reference o Isusu,uključujući ono što se nalazi u Talmudu i Lucijanovim, Plinijevim, Seutonijusovim, Tacitovim i Talusovim spisima. Međutim, čak i kada bismo pretpostavili da ne postoje sekularni spisi o Isusu iz prvog ili ranog drugog veka, i dalje bismo imali moćan slučaj za njegovo postojanje. Zašto? Da su Isusovi sledbenici odlučili da izmisle mitskog Isusa i pripišu mu reči u pokušaju da ga oblikuju kao nekog ko je trvrdio da ima Mesijanski autoritet, nekoliko problema bi se javilo. Prvo, oni su to očigledno izveli na pogrešan način. Da je njihov cilj bio da započnu novu religiju, moglo je da bude korisno da je oblikuju u skladu sa očekivanjima onih koje su želeli da ubede. Jevrejski koncept Mesije je bio veliki vojni vođa, koji bi ih vodio u pobedu nad njihovim Rimskim tlačiteljima. Drugo, moderni stručnjaci se jednoglasno slažu da su učenici iskreno verovali u ono što su objavljivali (bili su voljni da propate nehumanu smrt za taj cilj, da ne poreknu svoju veru, između ostalog). Treće, s obzirom da su najranije hrišćanske objave posle vaskrsenja bile u Jerusalimu (gde je bila bazirana Isusova javna služba), oni su donekle bili ograničeni po pitanju materijala koji im je bio dostupan za izmišljotine. Da je Isosovo postojanje bila izmišljotina, sigurno bi propovedali u Rimu ili negde drugde, što dalje od neposrednih svedoka.
Štaviše, razmotri situaciju koja je suočavala učenike posle raspeća. Njihov vođa je bio mrtav. Jevreji tradicionalno nisu verovali u smrt, a još manje u Mesijino vaskrsenje. U stvari, ortodoksno Jevrejsko verovanje po pitanju života posle smrti isključivalo je da bilo ko ustane posle smrti u telu za slavu i besmrtnost pre opšteg vaskrsenja na kraju sveta. Rabinsko tumačenje u pogledu proroštva u vezi sa vaskrsenjem Mesije je bilo da će ustati iz mrtvih na kraju vremena zajedno sa drugim preminulim svecima. To je toliko značajno da učenici nisu imali neophodan stav u odnosu na vaskrsenje u telu, jer je bilo protiv verovanja te kulture, s obzirom na važeći Jevrejski način razmišljanja. Možda zato Jovan svedoči u svom izveštaju (Jovan 20:9), kada je otkrio prazan grob: „Oni, naime, još nisu razumeli Pismo, da on treba da vaskrsne iz mrtvih." Da su učenici želeli da lažiraju neki ideal, nesumnjivo bi to opisali kao duhovno vaskrsenje, jer bi fizičko i telesno vaskrsenje bilo neumitno razotriveno prisustvom leša. Naprotov, govorili su o vaskrsenju pravog fizičkog tela, koje bi bilo, ako to ne bi bilo istina, ogroman rizik da je telo ikada bilo primećeno. Oni su naprotiv verovali u doslovno vaskrsenje jer su sami bili svedoci. Religiozne vođe onog vremena su želele svim srcem da uguše hrišćanstvo.
Konačan razlog zašto je neverovatno da su učenici izmislili mitskog Isusa tiče se Njegove smrti na krstu. Prema Jevrejskom zakonu, Isusovo raspinjanje na drvo značilo je da ga je Bog doslovno prokleo (Ponovljeni zakon 21:23). Raspeće je nesumnjivo bilo katastrofa za način razmišljanja rane crkve, jer je uspešno pokazalo da su fariseji i Jevrejiski savet bili u pravu, i da su učenici ostavili svoje domove, porodice, i imanja da bi sledili jeretika, čoveka koga je Bog doslovce prokleo.
Šta je nevernik? – Pogrešni zaključci
Prema Gavinu:
Postoje mnoga jevanđelja u opticaju u ranim vekovima, i mnoga od njih su lažna. Među njima je i „Jevanđelje po Pavlu" , „Jevanđelje po Vartolomeju", „Jevanđelje Jude Iskariote", „Jevanđelje Egipćana", „Jevanđelje Petrovih zapisa", „Hristova proroštva i izreke", i mnoge druge pobožne knjige, zbirka koju i dalje možemo da pročitamo u „Apokrifnom Novom zavetu". Sumnjivi ljudi su pisali Jevanđelja i udenuli imena istaknutih hrišćanskih ličnosti u njih, da bi im dali na značaju. Radovi su krivotvoreni u ime apostola, čak i u Hristovo ime. Najveći hrišćanski učitelji su učili da je lagati i varati za slavu i veru vrlina. Din Milman, klasičan hrišćanski istoričar kaže: „Pobožna prevara je otkrivena i javno priznata". Velečasni Dr. Gajls je napisao: „Nema sumnje da je ogroman broj knjiga napisan samo da bi obmanuo ljude". Profesor Roberstson Smit kaže: „Postoji mnogo besmislene količine podmetnute literature stvorene da posluži gledištu jedne strane". Rana crkva je bila preplavljena lažnim religioznim spisima. Iz ove količine literature, Jevanđelja su odabrali sveštenici i nazvali je nadahnutom Božijom Rečju. Da li su i ova Jevanđelja lažna? Ne postoji sigurnost da nisu. Ali dozvolite da postavim pitanje: ako je Hristos bio istorijska ličnost, zašto je bilo potrebno da se krivotvore dokumenti da bi se dokazalo njegovo postojanje? Da li je iko razmišljao o krivotvorenju dokumenata da bi se dokazalo postojanje bilo koje osobe za koju se zaista zna da je postojala? Rani hrišćanski krivotvoreni spisi su ogromno svedočanstvo koliko je slab hrišćanski slučaj.
Pošto su gnostici pripisivali svoja „jevanđelja" istaknutim ključnim ličnostima iz prvog veka, kao što su Petar, Toma i Marija Magdalena, neko bi pomislio da bi ovo dalo težinu slučaju rane crkve da je bila verna u pripisivanju svojih dokumenata pravim ljudima. Zašto pripisivati jevanđelja drugorazrednim ljudima, kao što su Marko i Luka? Na kraju krajeva, rana crkva je spremno potvrdila da je Marko uzeo mnogo svojih informacija od Petra, zašto ih onda ne pripisati Petru, ako se radi samo o kredibilitetu? Ovo se ne pominje u članku. Takođe, Gnostička jevanđelja NISU bila napisana da dokažu Isusovo postojanje. Internet nevernici pokazuju apsolutno nerazumevanje ili poštovanje za ranu crkvu s obzirom na autorstvo četiri kanonska Jevanđelja. Za bilo koga ko je iole upoznat sa istorijom rane crkve, ovaj argument je jedva ubedljiv.
Šta je nevernik? – Tvrdnje „kopiranja" paganske religije
Jedna od tvrdnji koje često isplivaju na Internetu na Infidels vebsajtu je tvrdnja da je hrišćanstvo prilagođavanje različitih paganskih religija i mitologija, tvrdnja koju je dugo odbacivao veliki broj stručnjaka. U svetlosti ove tvrdnje nema smisla zašto bi iskreni, monoteistički Jevreji, utopljeni u palestinsku kulturu, pozajmili nešto od paganskih „misterioznih religija" i bili ubijani objavljujući nešto za šta su znali da je čista konspiracija.
Ipak, Džejms Stil piše u „Devičanskom rođenju i misterijama Hristovog detinjsva":
Kako je vreme prolazilo bio je očigledno da je Carstvo Božije bilo odloženo. Među helenizovanim Jevrejima i Grčkim paganima, koji su razmatrali da se preobrate u hrišćanstvo, ovo odlaganje je postavljalo više pitanja nego što je davalo odgovora. Uz to, grčki pagani, od kojih je hrišćanstvo dobilo svoje obraćenike i konačno napredovalo, bili su prirodno skeptični u vezi sa bilo kakvim novim spasiteljem i obećanim nebeskim nagradama. Ovi Grci su morali da biraju između desetine misterioznih kultova i bogova koji su nikli, od kojih je svaki obećavao bogatstvo i večno blaženstvo u nebeskom životu posle smrti. Isus je imao malo toga da ponudi ovim Grcima. On je bio, prema svim izveštajima, smrtno biće, jevrejski Mesija, koji se obraćao samo Avramovim sinovima i govorio im da pripreme put Gospodnji koji će izgraditi novi Jerusalim posebno za njegov odabrani narod. Isus iz jevanđelja po Marku, koga su poznavali njegovi sledbenici tokom sredine do kraja prvog veka (pre jevanđelja po Mateju, Luki i Jovanu) nije imao nijednu moralnu osobinu spasitelja koje su imala božanstva kao što su Dionizije ili Herakle. Isusova, kasnije dodata osobina da je rođen od device bila je neophodna da bi Isus bio prihvaćen od strane pagana u helenizovanom svetu.
Međutim, nijedan od dva izveštaja o Dioniziju nije govorio o rođenju od strane device. Prema jednoj legendi, Dionizije je bio proizvod Zevsa Persefone. Hera je postala ludački ljubomorna i pokušala je da uništi dete poslavši Titane da ga ubiju. Zevs je došao da ga spase, ali prekasno. Titani su pojeli sve osim Dionizijevog srca. Zevs je onda uzeo srce i posadio ga u Semelinu utrobu. U drugoj legendi, Zevs je načinio trudnom smrtnu ženu Semele, na šta je Hera bila veoma ljubomorna. Hera je ubedila Semele da pita Zevsa da joj otkrije svoju slavu, ali pošto nijedan smrtnik ne može da vidi bogove i ostane živ, ona se odmah pretvorila u pepeo. Zevs je tada uzeo Dionizijev fetus i zašio ga u svoju butinu do rođenja. Kao što vidimo, nema devičanskog rođenja, ali rečeno je da je ovako je Dionizije postao božanstvo ponovnog rođenja, jer je dvaput rođen u utrobi.
Ričard Kerijer tvrdi na drugom mestu da je „Grčki Horus opisan kao prvi koji je vladao hiljadu godina, tada je umro, i pošto je bio sahranjen tri dana, na kraju kojih je pobedio Tifona, zlog vladara, ustao je ponovo i zauvek živeo." Jedina veza koju možemo da vidimo sa Horusovim vaskrsenjem je ako razmotrimo eventualno spajanje Horusa i Ozirisa. Ali takva teorija je prepuna kontradiktornosti, koju su Egipćani očigledno primetili pošto su kasnije promenili svoje verovanje da bi popravili kontradiktornosti. U Egipatskoj priči, Oziris je ili raskomadan od strane Seta u bici ili zašiven u grudi i potopljen u Nilu. Izida je tada sklopila Ozirisovo telo i vaskrsla ga da bi začela nasledika koji će osvetiti Ozirisovu smrt (iako Oziris nije nikada zaista vaskrsnuo, jer mu je bilo zabranjeno da se vrati u zemlju živih).
Sajt Infidels je prožet takvim i drugim pogrešnim informacijama po pitanju paganskih božanstava i česta tvrdnja je da su hrišćani „pozajmili" svoj materijal od njih. Takva tvrdnja tek treba da bude potvrđena bar i najmanjim dokazom.
Šta je nevernik? – Zaključak
Vebsajt Internet Infidels je samo prepakovana stara teorija zavere, uz jasne neistine i preterivanja, od kojih su sve odavno bile zaboravljene od strane opšte saglasnosti stručnjaka. Ipak, nevernici nastavljaju da privlače ogroman broj posetilaca. Ima malo toga u istoriji što je sigurno, ali postoji jedan nivo skepse koji čini da zadatak istoričara bude prakrično nemoguć. Štaviše, teza da je rana crkva pozajmila materijal od drevnih paganskih religija i da Isus nikada nije postojao zahteva selektivnu sumnju o tome koji su izvori pouzdani i kako druge treba protumačiti. Na kraju, ako su Internet Infileds u pravu u svojoj tvrdnji da Isus nikada nije živeo, onda bi hrišćanstvo bilo još veći fenomen nego da jeste. Kao što psalmista ispravno svedoči: „Reče bezumnik u srcu svome: „Nema Boga"" (Psalam 14:1).
English
Šta je nevernik?
