Питање
Да ли човек може да живи без Бога?
Одговор
Супротно тврдњама атеиста и агностика током векова, човек не може да живи без Бога. Човек може да живи смртни живот а да не уважава Бога, али сви су свесни да Бог постоји.
Бог је као Творац извор људског живота. Рећи да човек може да постоји без Бога значи рећи да сат може да настане без оног који га је створио или да прича може да настане без оног који је испричао. Ми своје постојање дугујемо Богу према чијем лику смо створени (1. Мојсијева 1:27). Наше постојање зависи од Бога, без обзира да ли признајемо да он постоји или не.
Као Одржитељ Бог непрекидно даје живот (Псалам 104:10-32). Он је живот (Јован 14:6), и Христова сила одржава целу творевину (Колошанима 1:17). Чак и они који одбаце Бога од њега добијају своју храну: „Да будете синови Оца свога који је на небесима, јер он чини да његово сунце гране злима и добрима и даје кишу праведнима и неправеднима”. (Матеј 5:45). Мислити да човек може да живи без Бога значи претпоставити да сунцокрет може да настави да живи без светлости или ружа без воде.
Као Спаситељ, Бог даје вечни живот онима који верују. „У њој беше живот, и живот беше светлост за људе.” (Јован 1:4). Исус је дошао да можемо да имамо живот и да га имамо „у изобиљу“ (Јован 10:10). Сви који се поуздају у Њега имају обећање да ће са Њим провести вечност (Јован 3:15-16). Јер да би човек заиста живео мора да познаје Христа (Јован 17:3).
Без Бога човек има само физички живот. Бог је упозорио Адама и Еву да ће сигурно умрети оног дана када га буду одбацили (1 Мојсијева 2:17). Као што знамо, они су били непослушни, али нису тог дана умрли физички, већ духовно. Нешто у њима је умрло – духовни живот који су познавали, заједница са Богом, слобода да уживају у њему, невиност и чистота у души – све је нестало.
Адам, који је био створен да живи у заједници са Богом био је проклет да живи потпуно телесним животом. Оно што је Бог наменио да постане слава из праха, постало је прах из праха. Баш као и Адам, човек без Бога данас и даље функционише као земаљско биће. Таква особа може да изгледа срећно. На крају крајева, постоји уживање и радост и у овом животу. Међутим, чак ни та уживања не могу да се до краја приме без Бога.
Неки од оних који одбаце Бога живе у забави и уживањима. Њихова телесна трагања наоко им пружају безбрижан и радостан живот. Библија тврди да постоји одређена мера уживања у животу у греху (Јеврејима 11:25). Проблем је у томе да је то привремено, живот на овом свету је кратак (Псалам 90:3-12). Пре или касније, хедониста, као и блудни син у параболи увиђају да светска уживања не могу да дају прави живот (Лука 15:13-15).
Међутим, нису сви који одбаце Бога празноглави хедонисти. Постоје многи неспасени који живе дисциплинован, трезвен, па чак и испуњен живот. Библија говори о одређеним моралним принципима који ће свакоме бити од користи у овом животу као што су верност, искреност, самоконтрола, итд. Међутим, опет, без Бога човек има само овај свет. Гладак пут у овом животу није гаранција да смо спремни за наредни. Погледај параболу о богатом сељаку у Луки 12:16-21 и Исусовој размени са богатим (али веома моралним) младићем у Матеју 19:16-23.
Човек без Бога је неиспуњен, чак и у овом смртном животу. Човек не може да има мир са својим ближњима јер нема мир са Богом. Трагање за уживањима ради самих уживања знак је унутрашње борбе. Они који трагају за задовољством су током историје откривали да привремена животна уживања уступају место дубљем очајању. Краљ Соломон је био отворен за оно што овај живот има да понуди, и своја открића забележио је у књизи Проповедника.
Соломон је открио да знање само по себи је испразно (Проповедник 1:12-18). Открио је да су уживање и богатство испразни (2:1-11), да је материјализам лудост (2:12-23), и да богатство привремено траје (шесто поглавље).
Соломон закључује да је живот Божији дар (3:12-13) и да је једини мудар начин да човек живи да се боји Бога: „Главно је свему што си чуо: Бога се бој, и заповести Његове држи, јер то је све човеку. Јер ће свако дело Бог изнети на суд и сваку тајну, била добра или зла” (12:13-14).
Другим речима, живот је више од физичке димензије. Исус наглашава ову чињеницу када каже: „А он одговори и рече: написано је: »Неће човек живети о самом хлебу, него од сваке речи која излази из уста Божијих«.” (Матеј 4:4). Не хлеб (оно што је физичко) већ Божија Реч (оно што је духовно) је оно што нас чини живима. Непотребно је да у себи трагамо за исцељењем свог бола. Човек може да пронађе живот и испуњење када призна Бога.
Без Бога, пакао је човекова судбина. Човек без Бога је духовно мртав. Када се заврши његов физички живот, суочава се са вечном одвојеношћу од Бога. У Исусовој причи о богаташу и Лазару (Лука 16:19-31), богаташ живи у задовољству лагодно иако не познаје Бога, док Лазар пати кроз живот а познаје Бога. После смрти обојица заиста шватају тежину одлука које су у животу донели. Богаташ је увидео, иако прекасно, да је живот више од трчања за богатством. У међуремену Лазар прима утеху у рају. За обојицу краткотрајна егзистенција на земљи је бледа у односу на стање у њиховим душама које ће вечно трајати.
Човек је јединствено створење. Бог је ставио потребу за вечношћу у наша срца (Проповедник 3:11), и та безвремена судбина може да има смисла само ако нађемо своје испуњење у самом Богу.
Да ли човек може да живи без Бога?
