Pitanje
Da li čovek može da živi bez Boga?
Odgovor
Suprotno tvrdnjama ateista i agnostika tokom vekova, čovek ne može da živi bez Boga. Čovek može da živi smrtni život a da ne uvažava Boga, ali svi su svesni da Bog postoji.
Bog je kao Tvorac izvor ljudskog života. Reći da čovek može da postoji bez Boga znači reći da sat može da nastane bez onog koji ga je stvorio ili da priča može da nastane bez onog koji je ispričao. Mi svoje postojanje dugujemo Bogu prema čijem liku smo stvoreni (1. Mojsijeva 1:27). Naše postojanje zavisi od Boga, bez obzira da li priznajemo da on postoji ili ne.
Kao Održitelj Bog neprekidno daje život (Psalam 104:10-32). On je život (Jovan 14:6), i Hristova sila održava celu tvorevinu (Kološanima 1:17). Čak i oni koji odbace Boga od njega dobijaju svoju hranu: „Da budete sinovi Oca svoga koji je na nebesima, jer on čini da njegovo sunce grane zlima i dobrima i daje kišu pravednima i nepravednima”. (Matej 5:45). Misliti da čovek može da živi bez Boga znači pretpostaviti da suncokret može da nastavi da živi bez svetlosti ili ruža bez vode.
Kao Spasitelj, Bog daje večni život onima koji veruju. „U njoj beše život, i život beše svetlost za ljude.” (Jovan 1:4). Isus je došao da možemo da imamo život i da ga imamo „u izobilju“ (Jovan 10:10). Svi koji se pouzdaju u Njega imaju obećanje da će sa Njim provesti večnost (Jovan 3:15-16). Jer da bi čovek zaista živeo mora da poznaje Hrista (Jovan 17:3).
Bez Boga čovek ima samo fizički život. Bog je upozorio Adama i Evu da će sigurno umreti onog dana kada ga budu odbacili (1 Mojsijeva 2:17). Kao što znamo, oni su bili neposlušni, ali nisu tog dana umrli fizički, već duhovno. Nešto u njima je umrlo – duhovni život koji su poznavali, zajednica sa Bogom, sloboda da uživaju u njemu, nevinost i čistota u duši – sve je nestalo.
Adam, koji je bio stvoren da živi u zajednici sa Bogom bio je proklet da živi potpuno telesnim životom. Ono što je Bog namenio da postane slava iz praha, postalo je prah iz praha. Baš kao i Adam, čovek bez Boga danas i dalje funkcioniše kao zemaljsko biće. Takva osoba može da izgleda srećno. Na kraju krajeva, postoji uživanje i radost i u ovom životu. Međutim, čak ni ta uživanja ne mogu da se do kraja prime bez Boga.
Neki od onih koji odbace Boga žive u zabavi i uživanjima. Njihova telesna traganja naoko im pružaju bezbrižan i radostan život. Biblija tvrdi da postoji određena mera uživanja u životu u grehu (Jevrejima 11:25). Problem je u tome da je to privremeno, život na ovom svetu je kratak (Psalam 90:3-12). Pre ili kasnije, hedonista, kao i bludni sin u paraboli uviđaju da svetska uživanja ne mogu da daju pravi život (Luka 15:13-15).
Međutim, nisu svi koji odbace Boga praznoglavi hedonisti. Postoje mnogi nespaseni koji žive disciplinovan, trezven, pa čak i ispunjen život. Biblija govori o određenim moralnim principima koji će svakome biti od koristi u ovom životu kao što su vernost, iskrenost, samokontrola, itd. Međutim, opet, bez Boga čovek ima samo ovaj svet. Gladak put u ovom životu nije garancija da smo spremni za naredni. Pogledaj parabolu o bogatom seljaku u Luki 12:16-21 i Isusovoj razmeni sa bogatim (ali veoma moralnim) mladićem u Mateju 19:16-23.
Čovek bez Boga je neispunjen, čak i u ovom smrtnom životu. Čovek ne može da ima mir sa svojim bližnjima jer nema mir sa Bogom. Traganje za uživanjima radi samih uživanja znak je unutrašnje borbe. Oni koji tragaju za zadovoljstvom su tokom istorije otkrivali da privremena životna uživanja ustupaju mesto dubljem očajanju. Kralj Solomon je bio otvoren za ono što ovaj život ima da ponudi, i svoja otkrića zabeležio je u knjizi Propovednika.
Solomon je otkrio da znanje samo po sebi je isprazno (Propovednik 1:12-18). Otkrio je da su uživanje i bogatstvo isprazni (2:1-11), da je materijalizam ludost (2:12-23), i da bogatstvo privremeno traje (šesto poglavlje).
Solomon zaključuje da je život Božiji dar (3:12-13) i da je jedini mudar način da čovek živi da se boji Boga: „Glavno je svemu što si čuo: Boga se boj, i zapovesti Njegove drži, jer to je sve čoveku. Jer će svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla” (12:13-14).
Drugim rečima, život je više od fizičke dimenzije. Isus naglašava ovu činjenicu kada kaže: „A on odgovori i reče: napisano je: »Neće čovek živeti o samom hlebu, nego od svake reči koja izlazi iz usta Božijih«.” (Matej 4:4). Ne hleb (ono što je fizičko) već Božija Reč (ono što je duhovno) je ono što nas čini živima. Nepotrebno je da u sebi tragamo za isceljenjem svog bola. Čovek može da pronađe život i ispunjenje kada prizna Boga.
Bez Boga, pakao je čovekova sudbina. Čovek bez Boga je duhovno mrtav. Kada se završi njegov fizički život, suočava se sa večnom odvojenošću od Boga. U Isusovoj priči o bogatašu i Lazaru (Luka 16:19-31), bogataš živi u zadovoljstvu lagodno iako ne poznaje Boga, dok Lazar pati kroz život a poznaje Boga. Posle smrti obojica zaista shvataju težinu odluka koje su u životu doneli. Bogataš je uvideo, iako prekasno, da je život više od trčanja za bogatstvom. U međuremenu Lazar prima utehu u raju. Za obojicu kratkotrajna egzistencija na zemlji je bleda u odnosu na stanje u njihovim dušama koje će večno trajati.
Čovek je jedinstveno stvorenje. Bog je stavio potrebu za večnošću u naša srca (Propovednik 3:11), i ta bezvremena sudbina može da ima smisla samo ako nađemo svoje ispunjenje u samom Bogu.
English
Da li čovek može da živi bez Boga?
