Питање
Да ли може или да ли би требало да се хришћанин који је невин венча са особом која је изгубила невиност?
Одговор
Идеална ситуација за хришћански брак је наравно, када су обе особе невине, знајући да је брак једино место по Божијој вољи где треба да се одвијају сексуални односи. Међутим, не живимо у идеалном свету. Много пута особа која је одрасла у побожном дому и спасена је од детињства пожели да се венча за неког ко је спасен у својим двадесетим или тридесетим годинама, и ко доноси у хришћански брак прошлост коју је живела према световним мерилима. Иако Бог удаљава наше грехе од нас онолико колико је исток удаљен од запада, када му дођемо у покајању и вери у Христа (Псалам 103:12), људи имају дуго памћење и заборавити нечију прошлост можда не буде лако. Немогућност да се опросте и забораве прошле грешке једног брачног партнера, сигурно може негативно да утиче на брак.
Пре него што уђемо у брак са неким ко има сексуалну прошлост, кључно је да разумемо да су нам спасење и опроштај греха дати по благодати. „Јер сте посредством вере благодаћу спасени, и то није од вас, mdash; Божији је дар; не од дела, да се нико не похвали" (Ефежанима 2:8-9). Када почнемо да шватамо шта значи да су нам греси у потпуности опроштени, почињемо да гледамо Божијим очима и видимо колико нас воли, што нам помаже да другима опростимо. Опростити значи заборавити прошлост неке особе и видети га као ново створење (2 Коринћанима 5:17). Христос је умро за његове/њене грехе, и потенцијални брачни партнер сада мора да одлучи да ли може да живи са сећањем на тај грех. Овде нас докрина покреће од теорије ка пракси.
Што се тиче опроштаја, увек је од користи видети сопствену прошлост из Божије перспективе. Сексуални грех је нешто што жалости Бога, али исто је и са лагањем, варањем, лошим мислима, прекомерним пићем/пушењем, нестрпљењем, поносом, и неопраштањем. Ко од нас је без греха и може „да баци први камен"? Пре него што смо дошли Христу, сви смо били мртви у преступима и гресима" и оживели смо само по Божијој благодати (Ефежанима 2:1-5). Питање је да ли можемо да опростимо другима као што је Христ нама опростио? Обележје правог хришћанина је способност да то учини. Исус је рекао да ако не опростимо, ни Бог нама неће опростити (Матеја 6:14-15). Тиме није мислио да би опраштање другима издејствовало Божији опроштај за нас, јер знамо да опроштај постоји само по благодати, али срце које опрашта је знак присуства Светог Духа у срцу правог верника. Трајно неопраштање је знак да особа има тврдо, нерегенерисано срце.
Пре уласка у брак са особом која није невина, потребно је много размишљања, молитве и интроспекције. Јаковљева 1:5 каже да ако тражимо мудрост, да ће је Бог дати бесплатно свима који је траже. Разговор са побожним пастором, и укључивање у цркву која се ослања на библијско проучавање, помоћи ће нам у процесу доношења одлуке. Неке цркве имају сјајну предбрачну обуку. Такође, отворен и слободан разговор са потенцијалним брачним другом може да открије ствари о којима треба разговарати и које треба опростити.
Брак је изазов у најбољим околностима и потребно је много рада да би успео. Оба партнера имају потребу и заслужују да буду безусловно вољени. Ефежанима 5 описује улоге како мужа тако и жене, али одељак почиње одлучујућим принципом за обоје: „Покоравајте се један другом у страху пред Христом" (Ефежанима 5:21). Свесна жртва и снага да се направи избор да будемо слуге ради унапређења брака обележје су зрелог духовног мушкарца или жене који се клањају Богу. Битно је мудро бирање брачног друга засновано на библијским квалитетима, али од пођеднаке важности су наш лични стални духовни раст и наша предаја свог живота Богу. Мушкарац који жуди да буде човек каквог Бог жели биће у стању да помогне својој жени да буде по Божијој вољи, и упркос своје прошлости, они ће моћи да изграђују свој брак у јединство које поштује Бога и у коме ће обоје уживати.
English
Да ли може или да ли би требало да се хришћанин који је невин венча са особом која је изгубила невиност?
