Pitanje
Da li može ili da li bi trebalo da se hrišćanin koji je nevin venča sa osobom koja je izgubila nevinost?
Odgovor
Idealna situacija za hrišćanski brak je naravno, kada su obe osobe nevine, znajući da je brak jedino mesto po Božijoj volji gde treba da se odvijaju seksualni odnosi. Međutim, ne živimo u idealnom svetu. Mnogo puta osoba koja je odrasla u pobožnom domu i spasena je od detinjstva poželi da se venča za nekog ko je spasen u svojim dvadesetim ili tridesetim godinama, i ko donosi u hrišćanski brak prošlost koju je živela prema svetovnim merilima. Iako Bog udaljava naše grehe od nas onoliko koliko je istok udaljen od zapada, kada mu dođemo u pokajanju i veri u Hrista (Psalam 103:12), ljudi imaju dugo pamćenje i zaboraviti nečiju prošlost možda ne bude lako. Nemogućnost da se oproste i zaborave prošle greške jednog bračnog partnera, sigurno može negativno da utiče na brak.
Pre nego što uđemo u brak sa nekim ko ima seksualnu prošlost, ključno je da razumemo da su nam spasenje i oproštaj greha dati po blagodati. „Jer ste posredstvom vere blagodaću spaseni, i to nije od vas, — Božiji je dar; ne od dela, da se niko ne pohvali" (Efežanima 2:8-9). Kada počnemo da shvatamo šta znači da su nam gresi u potpunosti oprošteni, počinjemo da gledamo Božijim očima i vidimo koliko nas voli, što nam pomaže da drugima oprostimo. Oprostiti znači zaboraviti prošlost neke osobe i videti ga kao novo stvorenje (2 Korinćanima 5:17). Hristos je umro za njegove/njene grehe, i potencijalni bračni partner sada mora da odluči da li može da živi sa sećanjem na taj greh. Ovde nas dokrina pokreće od teorije ka praksi.
Što se tiče oproštaja, uvek je od koristi videti sopstvenu prošlost iz Božije perspektive. Seksualni greh je nešto što žalosti Boga, ali isto je i sa laganjem, varanjem, lošim mislima, prekomernim pićem/pušenjem, nestrpljenjem, ponosom, i neopraštanjem. Ko od nas je bez greha i može „da baci prvi kamen"? Pre nego što smo došli Hristu, svi smo bili mrtvi u prestupima i gresima" i oživeli smo samo po Božijoj blagodati (Efežanima 2:1-5). Pitanje je da li možemo da oprostimo drugima kao što je Hrist nama oprostio? Obeležje pravog hrišćanina je sposobnost da to učini. Isus je rekao da ako ne oprostimo, ni Bog nama neće oprostiti (Mateja 6:14-15). Time nije mislio da bi opraštanje drugima izdejstvovalo Božiji oproštaj za nas, jer znamo da oproštaj postoji samo po blagodati, ali srce koje oprašta je znak prisustva Svetog Duha u srcu pravog vernika. Trajno neopraštanje je znak da osoba ima tvrdo, neregenerisano srce.
Pre ulaska u brak sa osobom koja nije nevina, potrebno je mnogo razmišljanja, molitve i introspekcije. Jakovljeva 1:5 kaže da ako tražimo mudrost, da će je Bog dati besplatno svima koji je traže. Razgovor sa pobožnim pastorom, i uključivanje u crkvu koja se oslanja na biblijsko proučavanje, pomoći će nam u procesu donošenja odluke. Neke crkve imaju sjajnu predbračnu obuku. Takođe, otvoren i slobodan razgovor sa potencijalnim bračnim drugom može da otkrije stvari o kojima treba razgovarati i koje treba oprostiti.
Brak je izazov u najboljim okolnostima i potrebno je mnogo rada da bi uspeo. Oba partnera imaju potrebu i zaslužuju da budu bezuslovno voljeni. Efežanima 5 opisuje uloge kako muža tako i žene, ali odeljak počinje odlučujućim principom za oboje: „Pokoravajte se jedan drugom u strahu pred Hristom" (Efežanima 5:21). Svesna žrtva i snaga da se napravi izbor da budemo sluge radi unapređenja braka obeležje su zrelog duhovnog muškarca ili žene koji se klanjaju Bogu. Bitno je mudro biranje bračnog druga zasnovano na biblijskim kvalitetima, ali od podjednake važnosti su naš lični stalni duhovni rast i naša predaja svog života Bogu. Muškarac koji žudi da bude čovek kakvog Bog želi biće u stanju da pomogne svojoj ženi da bude po Božijoj volji, i uprkos svoje prošlosti, oni će moći da izgrađuju svoj brak u jedinstvo koje poštuje Boga i u kome će oboje uživati.
English
Da li može ili da li bi trebalo da se hrišćanin koji je nevin venča sa osobom koja je izgubila nevinost?
