Питање
Да ли чуда у Библији треба да се швате дословно?
Одговор
Да, чуда у Библији треба шватити дословно. Целу Библију треба шватити дословно, осим оних делова за које је јасно намењено да буду симболична. Један пример симболизма је Псалам 17:8. Ми нисмо, у дословном смислу речи, зенице Божијег ока, нити Бог има крила. Али чуда нису симболична дешавања; то су стварни догађаји који су се заиста десили. Свако од чуда у Библији служило је сврси и постигло је нешто што не би могло да се постигне ни на један други начин.
Најраније и највеће чудо од свих било је чудо стварања. Бог је створио све <и>еx нихило – ни из чега – и свако следеће чудо истакло је Његову невероватну моћ. Књига Изласка пуна је чудесних догађаја које је Бог користио да би спровео своју вољу. Пошасти у Египту, које су почеле са претварањем реке Нил у крв (Излазак 7:17), а завршиле се смрћу прворођених у Египту (Излазак 12:12) били су буквални догађаји који су, на крају, натерали Фараона да ослободи Израелце из ропства. Ако се пошасти нису десиле, зашто је фараон пустио људе? И ако се смрт прворођених никада није десила, онда се Бог није покренуо те ноћи, нити је било разлога да Израелци ставе крв на довратке. Ако је то тачно, онда је наговештај Исусове проливене крви на крсту поништен, што, заузврат, доводи само распеће у сумњу. У тренутку када почнемо да сумњамо у реалност било ког чуда, морамо да одбацимо све што Библија говори да је проистекло из чуда, што, на крају, целу Библију ставља под сумњу.
Међу најпознатијим старозаветним чудима је раздвајање Црвеног мора (Излазак 14), током ког су се удавили фараон и већи део његове војске. Ако је тај догађај симболичан, да ли, онда, можемо да верујемо остатку приче? Да ли су Израелци заиста напустили Египат? Да ли их је фараонова армија заиста пратила И, ако је тако, како су Израелци побегли? Псалам 78 је један од многих одломака у којима Бог подсећа Израелце на чуда које је Он извео да би их ослободио из египатског ропства. Ова чуда су такође, подигле свест о Богу Јахви међу околним народима и доказала су да је Он један, једини прави Бог (Исус Навин 2:10). Њихови пагански идоли од дрвета и камена нису били способни за таква чуда.
У Новом завету, Исус је изводио многа чуда, почев од оног на свадби у Кани када је претворио воду у вино (Јован 2:1-10). Његово најспектакуларније чудо био је вероватно подизање Лазара из мртвих четири дана после његове смрти (Јован 11). Сва чуда Исус је учинио да би доказао да је заиста оно што је говорио – Божији Син. Када је умирио олују у Матеју 8, чак су И ученици били запањени: „А људи се зачудише говорећи: ‘Какав је то човек да га и ветрови и море слушају?“ (стих 27). Да Исусова чуда нису била истинита, онда су извештаји из еванђеља о Исусовим исцељењима само лепе приче, а људи остали И даље болесни, доводећи у сумњу Његову самилост (Матеј 14:14; 10:34; Марко 1:41). Ако није стварно нахранио хиљаде људи са само неколико векни хлеба и рибом, ти људи остали су гладни, а Исусове речи: „Тражите ме ….него што сте јели од оних хлебова и наситили се” (Јован 6:26) немају никакво значење. Али Исус јесте лечио, Он јесте створио храну за хиљаде, претворио је воду у вино и заиста је подигао Лазара из мртвих. Јован 2:23 каже да су многи поверовали у Њега због чуда.
Сва чуда имала су сврху – да је Бог као нико други, да има потпуну контролу над створењем и да, ако може да чини све те чудесне ствари, ништа у нашим животима Њему није тешко да учини. Он жели да му верујемо и знамо да Он може да учини чуда и у нашим животима. Ако се чуда нису десила, како онда можемо да верујемо у било шта што нам Библија говори? Како можемо да верујемо у радосну вест о вечном животу кроз Христа? Када почињемо да сумњамо у било који део Библије, цела Божија Реч је под сумњом и отварамо врата за лажи и Сатанино извртање којим жели да уништи нашу веру (1. Петрова 5:8). Библију треба читати и разумети дословно, укључујући и извештаје о чудима.
Да ли чуда у Библији треба да се швате дословно?
