Pitanje
Da li čuda u Bibliji treba da se švate doslovno?
Odgovor
Da, čuda u Bibliji treba švatiti doslovno. Celu Bibliju treba švatiti doslovno, osim onih delova za koje je jasno namenjeno da budu simbolična. Jedan primer simbolizma je Psalam 17:8. Mi nismo, u doslovnom smislu reči, zenice Božijeg oka, niti Bog ima krila. Ali čuda nisu simbolična dešavanja; to su stvarni događaji koji su se zaista desili. Svako od čuda u Bibliji služilo je svrsi i postiglo je nešto što ne bi moglo da se postigne ni na jedan drugi način.
Najranije i najveće čudo od svih bilo je čudo stvaranja. Bog je stvorio sve ex nihilo – ni iz čega – i svako sledeće čudo istaklo je Njegovu neverovatnu moć. Knjiga Izlaska puna je čudesnih događaja koje je Bog koristio da bi sproveo svoju volju. Pošasti u Egiptu, koje su počele sa pretvaranjem reke Nil u krv (Izlazak 7:17), a završile se smrću prvorođenih u Egiptu (Izlazak 12:12) bili su bukvalni događaji koji su, na kraju, naterali Faraona da oslobodi Izraelce iz ropstva. Ako se pošasti nisu desile, zašto je faraon pustio ljude? I ako se smrt prvorođenih nikada nije desila, onda se Bog nije pokrenuo te noći, niti je bilo razloga da Izraelci stave krv na dovratke. Ako je to tačno, onda je nagoveštaj Isusove prolivene krvi na krstu poništen, što, zauzvrat, dovodi samo raspeće u sumnju. U trenutku kada počnemo da sumnjamo u realnost bilo kog čuda, moramo da odbacimo sve što Biblija govori da je proisteklo iz čuda, što, na kraju, celu Bibliju stavlja pod sumnju.
Među najpoznatijim starozavetnim čudima je razdvajanje Crvenog mora (Izlazak 14), tokom kog su se udavili faraon i veći deo njegove vojske. Ako je taj događaj simboličan, da li, onda, možemo da verujemo ostatku priče? Da li su Izraelci zaista napustili Egipat? Da li ih je faraonova armija zaista pratila I, ako je tako, kako su Izraelci pobegli? Psalam 78 je jedan od mnogih odlomaka u kojima Bog podseća Izraelce na čuda koje je On izveo da bi ih oslobodio iz egipatskog ropstva. Ova čuda su takođe, podigle svest o Bogu Jahvi među okolnim narodima i dokazala su da je On jedan, jedini pravi Bog (Isus Navin 2:10). Njihovi paganski idoli od drveta i kamena nisu bili sposobni za takva čuda.
U Novom zavetu, Isus je izvodio mnoga čuda, počev od onog na svadbi u Kani kada je pretvorio vodu u vino (Jovan 2:1-10). Njegovo najspektakularnije čudo bio je verovatno podizanje Lazara iz mrtvih četiri dana posle njegove smrti (Jovan 11). Sva čuda Isus je učinio da bi dokazao da je zaista ono što je govorio – Božiji Sin. Kada je umirio oluju u Mateju 8, čak su I učenici bili zapanjeni: „A ljudi se začudiše govoreći: ‘Kakav je to čovek da ga i vetrovi i more slušaju?“ (stih 27). Da Isusova čuda nisu bila istinita, onda su izveštaji iz evanđelja o Isusovim isceljenjima samo lepe priče, a ljudi ostali I dalje bolesni, dovodeći u sumnju Njegovu samilost (Matej 14:14; 10:34; Marko 1:41). Ako nije stvarno nahranio hiljade ljudi sa samo nekoliko vekni hleba i ribom, ti ljudi ostali su gladni, a Isusove reči: „Tražite me ….nego što ste jeli od onih hlebova i nasitili se” (Jovan 6:26) nemaju nikakvo značenje. Ali Isus jeste lečio, On jeste stvorio hranu za hiljade, pretvorio je vodu u vino i zaista je podigao Lazara iz mrtvih. Jovan 2:23 kaže da su mnogi poverovali u Njega zbog čuda.
Sva čuda imala su svrhu – da je Bog kao niko drugi, da ima potpunu kontrolu nad stvorenjem i da, ako može da čini sve te čudesne stvari, ništa u našim životima Njemu nije teško da učini. On želi da mu verujemo i znamo da On može da učini čuda i u našim životima. Ako se čuda nisu desila, kako onda možemo da verujemo u bilo šta što nam Biblija govori? Kako možemo da verujemo u radosnu vest o večnom životu kroz Hrista? Kada počinjemo da sumnjamo u bilo koji deo Biblije, cela Božija Reč je pod sumnjom i otvaramo vrata za laži i Satanino izvrtanje kojim želi da uništi našu veru (1. Petrova 5:8). Bibliju treba čitati i razumeti doslovno, uključujući i izveštaje o čudima.
English
Da li čuda u Bibliji treba da se švate doslovno?
