Питање
Да ли се монотеизам може доказати?
Одговор
Реч монотеизам долази од две речи, “моно” која значи “један” и “теизам” која значи “вера у Бога.” Конкретно, монотеизам је вера у једног истинитог Бога који је једини створитељ, сведржатељ и судија целог творења. Монотеизам се разликује од “хенотеизма,” који је веровање у много богова са једним сувереним Богом над свима њима. Такође је супротно политеизму, који је веровање да постоји много богова.
Постоји много доказа за монотеизам, укључујући оне који се налазе у посебном откривењу (Свето Писмо), природна откривења (филозофија), као и историјска антропологија. Ове ћемо укратко доле описати, но ово се ни у ком случају не може сматрати једном исцрпљујућом листом.
Библијкси аргументи за монотеизам – Пета Мојсијева 4:35: “Теби је то показано да познаш да је Господ Бог, и да нема другог осим Њега.” Пета Мојсијева 6:4: “Чуј, Израиљу: Господ је Бог наш једини Господ .” Малахија 2:10а: “Није ли нам свима један Отац? Није ли нас један Бог створио?” Прва Коринћанима 8:6: “Али ми имамо једнога Бога Оца, од кога је све и за кога смо ми, и једнога Господа Исуса Христа, кроз кога је све постало, па и ми - његовим посредством.” Ефесцима 4:6: “Један је Бог и Отац свих, који је над свима, и кроза све, и у свима.” Прва Тимотеју 2:5: “Јер Бог је један и један је посредник између Бога и људи, човек Исус Христос.” Јаков 2:19: “Ти верујеш да има само један Бог? Добро чиниш; и демони то верују и дрхте.”
Очигледно, за многе људе, није довољно да једноставно кажу да постоји само један Бог зато што Библија тако каже. То је зато што без Бога не постоји начин да докажемо да је Библија Његова Реч на првом месту. Међутим, неко може да спори да с обзиром да је Библија најпоузданији натприродни извор свог учења, монотеизам може да се потврди на основу овога. Сличан аргумент би били веровање и учење Исуса Христа, који је доказао да је био Бог (или у најмању руку је био одобрен од Бога) својим чудесним рођењем, животом и чудом свог васкрсења. Бог не може да лаже или да буде обмањен; тако да, оно што је Исус веровао и учио је била истина. Самим тим, монотеизам, у који је Исус веровао и о коме је учио, је истина. Овај аргумент можда неће импресионирати оне којима случај натприродног потврђења Светог Писма и самог Христа није познат, али ово је добро место да се почне са онима којима је позната његова снага.
Историјски аргументи за монотеизам – аргументи који се заснивају на популарности су изузетно сумњиви, али је интересантно колико је монотеизам утицао на светске религије. Популарна теорија еволуције религијског развоја проистиче из еволуционистичког погледа на реалност генерално, и претпоставке о еволуционарној анртопологији која види “примитивне” културе као претставнике ранијих фаза религијског развоја. Али постоји неколико проблема са овом еволуцијском теоријом. 1) Облик развоја коју она описује никада није био примећен; у ствари, изгледа да ни у једној култури није било развоја ка монотеизму—у ствари, супротно се дешавало. 2) Начин на који антропологија дефинише “примитиван” је у односу на технолошки напредак, но то тешко може да буде задовољавајући критеријум с обзиром на много других компоненти које карактеришу дату културу. 3) Наводне фазе често недостају или су прескочене. 4) И на крају, већина политеистичких култура показују трагове монотеизма у свом раном развоју.
Оно што налазимо је један монотеистичан Бог који је личан, мушког рода, живи на небу, има невероватно знање и моћ, створио је свет, творац је морала коме смо одговорни. Њему смо били непослушни и због тога смо се отуђили од њега, али је он исто тако нашао начин за помирење. У суштини свака религија носи у себи неку вариацију овог Бога у својој прошлости пре него што су прешли у хаос политеизма. Тако да, изгледа да су све религије почеле са монотеизмом и “отклониле ” се ка политеизму, анимизму и магији—а не обрнуто. (Ислам је редак случај у коме је прошао цео круг и вратио се ка монотеизму.) Чак и у овом покрету, политеизам је функционално често монотеистичан или хенотеистичан. Редак је случај да политеистична религија нема једног бога који је суверен над другима, и има мање важне богове који функционишу само као посредници.
Филозофско /Теолошки аргументи за монотеизам – постоји много филозофских аргумената да је немогуће да постоји више од једног Бога. Многи од њих зависе до великог степена од нечијег метафизичког односа према природи реалности. Нажалост, у овако кратаком чланку би било немогуће дати аргументе за основне метафизичке поставке а онда показати на шта указују када се ради о монотеизму, али можемо бити сугурни да постоје јаке филозофске и теолошке основе за ове истине које сежу милиниуме уназад (и већина су доста очигледни). Укратко, ево три аргумента која могу да се даље истраже:
1. Ако постоји више него један Бог, космос би био у хаосу због више створитеља и ауторитета, али он није у хаосу; тако да постоји само један Бог.
2. С обзиром да је Бог у потпуности савршено биће, не може постајати други Бог, јер би требало да се разликују на неки начин, а када постоји разлика у односу на потпуну савршеност, то значи да је то мање од савршеног, а то онда није Бог.
3. С обзиром да је Бог бесконачан у свом постојању, он не може имати делове (јер делови се не могу додавати да би се достигла бесконачност). Ако Божије постојање није само део њега, (а то јесте за све који могу да постоје или не), тада он мора да има бесконачно постојање. Самим тим, не могу да постоје два бесконачна створења, јер би један морао да се разликује од другог.
Неко може да тврди да већина ових аргумената не искључују пођкласу “богова,” и то је у реду. Иако знамо да је ово библијски нетачно, не постоји ништа лоше у самој теорији. Другим речима, Бог је можда мога да створи пођкласу “богова,” али то није учинио. Ако јесте, ови “богови” би само били ограничена створења—вероватно много слични анђелима (Псалам 82). Ово не утиче на теорију монотеизма, која не тврди да не могу постојати друга духовна бића—само да не може постојати више него један Бог.
Да ли се монотеизам може доказати?
