Pitanje
Da li se monoteizam može dokazati?
Odgovor
Reč monoteizam dolazi od dve reči, “mono” koja znači “jedan” i “teizam” koja znači “vera u Boga.” Konkretno, monoteizam je vera u jednog istinitog Boga koji je jedini stvoritelj, svedržatelj i sudija celog tvorenja. Monoteizam se razlikuje od “henoteizma,” koji je verovanje u mnogo bogova sa jednim suverenim Bogom nad svima njima. Takođe je suprotno politeizmu, koji je verovanje da postoji mnogo bogova.
Postoji mnogo dokaza za monoteizam, uključujući one koji se nalaze u posebnom otkrivenju (Sveto Pismo), prirodna otkrivenja (filozofija), kao i istorijska antropologija. Ove ćemo ukratko dole opisati, no ovo se ni u kom slučaju ne može smatrati jednom iscrpljujućom listom.
Biblijksi argumenti za monoteizam – Peta Mojsijeva 4:35: “Tebi je to pokazano da poznaš da je Gospod Bog, i da nema drugog osim Njega.” Peta Mojsijeva 6:4: “Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod .” Malahija 2:10a: “Nije li nam svima jedan Otac? Nije li nas jedan Bog stvorio?” Prva Korinćanima 8:6: “Ali mi imamo jednoga Boga Oca, od koga je sve i za koga smo mi, i jednoga Gospoda Isusa Hrista, kroz koga je sve postalo, pa i mi - njegovim posredstvom.” Efescima 4:6: “Jedan je Bog i Otac svih, koji je nad svima, i kroza sve, i u svima.” Prva Timoteju 2:5: “Jer Bog je jedan i jedan je posrednik između Boga i ljudi, čovek Isus Hristos.” Jakov 2:19: “Ti veruješ da ima samo jedan Bog? Dobro činiš; i demoni to veruju i drhte.”
Očigledno, za mnoge ljude, nije dovoljno da jednostavno kažu da postoji samo jedan Bog zato što Biblija tako kaže. To je zato što bez Boga ne postoji način da dokažemo da je Biblija Njegova Reč na prvom mestu. Međutim, neko može da spori da s obzirom da je Biblija najpouzdaniji natprirodni izvor svog učenja, monoteizam može da se potvrdi na osnovu ovoga. Sličan argument bi bili verovanje i učenje Isusa Hrista, koji je dokazao da je bio Bog (ili u najmanju ruku je bio odobren od Boga) svojim čudesnim rođenjem, životom i čudom svog vaskrsenja. Bog ne može da laže ili da bude obmanjen; tako da, ono što je Isus verovao i učio je bila istina. Samim tim, monoteizam, u koji je Isus verovao i o kome je učio, je istina. Ovaj argument možda neće impresionirati one kojima slučaj natprirodnog potvrđenja Svetog Pisma i samog Hrista nije poznat, ali ovo je dobro mesto da se počne sa onima kojima je poznata njegova snaga.
Istorijski argumenti za monoteizam – argumenti koji se zasnivaju na popularnosti su izuzetno sumnjivi, ali je interesantno koliko je monoteizam uticao na svetske religije. Popularna teorija evolucije religijskog razvoja proističe iz evolucionističkog pogleda na realnost generalno, i pretpostavke o evolucionarnoj anrtopologiji koja vidi “primitivne” kulture kao pretstavnike ranijih faza religijskog razvoja. Ali postoji nekoliko problema sa ovom evolucijskom teorijom. 1) Oblik razvoja koju ona opisuje nikada nije bio primećen; u stvari, izgleda da ni u jednoj kulturi nije bilo razvoja ka monoteizmu—u stvari, suprotno se dešavalo. 2) Način na koji antropologija definiše “primitivan” je u odnosu na tehnološki napredak, no to teško može da bude zadovoljavajući kriterijum s obzirom na mnogo drugih komponenti koje karakterišu datu kulturu. 3) Navodne faze često nedostaju ili su preskočene. 4) I na kraju, većina politeističkih kultura pokazuju tragove monoteizma u svom ranom razvoju.
Ono što nalazimo je jedan monoteističan Bog koji je ličan, muškog roda, živi na nebu, ima neverovatno znanje i moć, stvorio je svet, tvorac je morala kome smo odgovorni. Njemu smo bili neposlušni i zbog toga smo se otuđili od njega, ali je on isto tako našao način za pomirenje. U suštini svaka religija nosi u sebi neku variaciju ovog Boga u svojoj prošlosti pre nego što su prešli u haos politeizma. Tako da, izgleda da su sve religije počele sa monoteizmom i “otklonile ” se ka politeizmu, animizmu i magiji—a ne obrnuto. (Islam je redak slučaj u kome je prošao ceo krug i vratio se ka monoteizmu.) Čak i u ovom pokretu, politeizam je funkcionalno često monoteističan ili henoteističan. Redak je slučaj da politeistična religija nema jednog boga koji je suveren nad drugima, i ima manje važne bogove koji funkcionišu samo kao posrednici.
Filozofsko /Teološki argumenti za monoteizam – postoji mnogo filozofskih argumenata da je nemoguće da postoji više od jednog Boga. Mnogi od njih zavise do velikog stepena od nečijeg metafizičkog odnosa prema prirodi realnosti. Nažalost, u ovako kratakom članku bi bilo nemoguće dati argumente za osnovne metafizičke postavke a onda pokazati na šta ukazuju kada se radi o monoteizmu, ali možemo biti sugurni da postoje jake filozofske i teološke osnove za ove istine koje sežu miliniume unazad (i većina su dosta očigledni). Ukratko, evo tri argumenta koja mogu da se dalje istraže:
1. Ako postoji više nego jedan Bog, kosmos bi bio u haosu zbog više stvoritelja i autoriteta, ali on nije u haosu; tako da postoji samo jedan Bog.
2. S obzirom da je Bog u potpunosti savršeno biće, ne može postajati drugi Bog, jer bi trebalo da se razlikuju na neki način, a kada postoji razlika u odnosu na potpunu savršenost, to znači da je to manje od savršenog, a to onda nije Bog.
3. S obzirom da je Bog beskonačan u svom postojanju, on ne može imati delove (jer delovi se ne mogu dodavati da bi se dostigla beskonačnost). Ako Božije postojanje nije samo deo njega, (a to jeste za sve koji mogu da postoje ili ne), tada on mora da ima beskonačno postojanje. Samim tim, ne mogu da postoje dva beskonačna stvorenja, jer bi jedan morao da se razlikuje od drugog.
Neko može da tvrdi da većina ovih argumenata ne isključuju pod-klasu “bogova,” i to je u redu. Iako znamo da je ovo biblijski netačno, ne postoji ništa loše u samoj teoriji. Drugim rečima, Bog je možda moga da stvori pod-klasu “bogova,” ali to nije učinio. Ako jeste, ovi “bogovi” bi samo bili ograničena stvorenja—verovatno mnogo slični anđelima (Psalam 82). Ovo ne utiče na teoriju monoteizma, koja ne tvrdi da ne mogu postojati druga duhovna bića—samo da ne može postojati više nego jedan Bog.
English
Da li se monoteizam može dokazati?
